U nordijskoj mitologiji i religiji, Odin, kralj svih nordijskih bogova, vlada veličanstvenim mestom u duhovnom svetu zvanom Valhala. Da li znate, šta je tačno Valhala u nordijskoj mitologiji i šta nam staronordijski izvori govore o ovom magičnom mestu? Otkrijte zašto su nordijski ratnici bili toliko hrabri i nisu se plašili smrti!

Zajedno sa svojim korisnim Valkirama, Odin određuje koji će ratnici poginuti u bici i nakon smrti otići u Valhalu. Kada stignu tamo, ratnici imaju ključan zadatak. Moraju se pripremiti za Ragnarok, veliku bitku tokom koje će Divovi uništiti kosmos. Iako ovo zvuči kao fantastična radnja za filmove, Vikinzi i drugi narodi Severa su veoma ozbiljno shvatali svoja verovanja o Valhali. Šta je tačno Valhala u nordijskoj mitologiji i šta nam staronordijski izvori govore o ovom magičnom mestu?

Gde je Valhala?

Reč potiče od staronordijskog  Valhöll, što znači „dvorana ubijenih“. Najčešći prikaz Valhale smešta je u sjajno carstvo bogova, Asgard – jedan od devet svetova nordijskog kosmosa. Svet Asgarda je mesto lepote, reda i pravde, i smešten je unutar svetlih gornjih grana svetskog drveta, Igdrasila. Unutar carstva bogova, Odinova Dvorana ubijenih postoji na mestu zvanom Gladshajm ili „Srećni dom“. Ovo je takođe Odinov omiljeni dom u Asgardu. Pored toga, prema kasnijim staronordijskim izvorima, Gladshajm je takođe mesto sastanka bogova gde svakodnevno održavaju savet.

Međutim, kao što je bio slučaj i sa drugim nordijskim duhovnim svetovima, deo mitologije je takođe prikazivao Dvoranu ubijenih kao da postoji u podzemnom svetu.

Samo ime Valhol, „dvor palih“, očigledno je povezano sa imenom Valhal, „stena palih“, nazivom koji se daje određenim stenama i brdima gde se smatralo da mrtvi žive u južnoj Švedskoj, jednom od najvećih istorijskih centara obožavanja Odina.

Kakav je bio zagrobni život u Dvorani ubijenih?

Valkire , „biračice poginulih“, su prelepe ratnice-deve koje pomažu Odinu na više načina. Njihov najvažniji zadatak je da pomognu u određivanju koji će ratnici živeti, a koji umiru u bici. Od onih koji poginu, Valkire će polovinu odvesti u Valhalu i postaće Einherjari, Odinovi elitni ratnici. Ove poštovane borke su predodređene da pomognu Odinu u Ragnaroku, velikoj poslednjoj bici koja će se dogoditi na kraju kosmičkog ciklusa tokom koje će većina svih živih bića u kosmosu umreti.

U međuvremenu, Ajnherjari provode većinu dana usavršavajući svoje veštine, boreći se i pripremajući se za veliku bitku. Ostatak vremena veselo se goste beskrajnim obiljem najbolje hrane i pića. Kuvar bogova svakog dana žrtvuje zver Serimnir kako bi obezbedio najfinije meso. Nakon toga, životinja se vraća u život da bi je Ajnherjari ponovo jeli sledećeg dana. Slično tome, koza Hejdrun poseduje magična vimena koja neprekidno proizvode medovinu koju prelepe Valkire služe ratnicima.

Na isti način na koji hrana i piće imaju sposobnost podmlađivanja, tako ih imaju i Ajnherjari. Povrede koje zadobijaju u svojim svakodnevnim bitkama magično zarastaju uveče, baš na vreme za gozbu. Ako umru, vraćaju se u život.

To je zagrobni život dostojan kraljeva i mesto u koje bi svaki Viking težio da uđe.

Staronordijske reference na Odinovu dvoranu

Glavni izvori staronordijske mitologije i religije potiču iz dve kompilacije saga i pesama. To su  Poetska Eda, poznata i kao  Starija Eda, i Prozna Eda, poznata i kao  Mlađa Eda. Poetska Eda  se sastoji od raznih pesama i sastavila ju je u 13. veku nepoznata osoba. Slično tome, autori pesama u Poetskoj Edi  su takođe misterija. Međutim, mnogi naučnici se slažu da većina sadržaja potiče iz predhrišćanskih staronordijskih tradicija.  Poetska Eda pruža najstarije opise Dvorane ubijenih .

Prozna Eda takođe potiče iz 13. veka i delo je hrišćanskog političara, istoričara i pesnika Snorija Sturlusona. Ova Eda sadrži sage, mitologiju i traktate o poeziji u obliku proze i stiha. Iako je Snori mnoge koncepte u Proznoj Edi izdvojio iz staronordijskih pesama i poema, većina naučnika se slaže da je on takođe ubacio hrišćanske koncepte u mitologiju. Pored toga, tamo gde je možda bilo praznina u slici ili organizaciji koncepata, on je prilično burno ulepšavao. Ipak, Prozna Eda je veoma vredan izvor nordijske mitologije, značajnih heroja i istorijskih bitaka.

Kako je izgledala Valhala?

Grimnirove izreke, jedna je od staronordijskih pesama u  Poetskoj Edi.  Verovatno je nastala u 10. veku i pruža najčešći opis Odinove dvorane. Prema Grimnizmu, dvorana svetluca zlatnim kulama. Njen krov se sastoji od bojnih štitova, a koplja služe kao krovne grede. Oklop prekriva dugačke klupe. Orao leti iznad zlatne dvorane, dok vuk visi iznad zapadnih kapija (neki izvori sugerišu da su životinje bile simbolične rezbarije).

Grane drveta, Laerad, za koje se pretpostavlja da su iste kao svetsko drvo Igdrasil, vise iznad zlatne dvorane. Hejdrun, koza, i Ejktirnir, jelen, jedu grane drveta. Oko Odinove dvorane glasno urla reka Tund („Nabujala“ ili „Ruka“), a na spoljnom obodu dvorane nalaze se sveta i drevna kapija zvana Valgrind („Kapija smrti“). Unutar kapije nalazi se 540 ogromnih svetih vrata, i kroz svaka vrata će izaći osamsto vojnika da se bore protiv zverskog vuka, Fenrira, u bici kod Ragnaroka.

Sledi odlomak iz Grimnismala:

8. Peti je Glatshajm, | i tamo zlatno-blistav
Stoji Valhal, široko se protežući;
I tamo Otin [Odin] | svakog dana bira
ljude koji su pali u borbi.

9. Lako je znati | za onoga ko do Otina
Dolazi i ugleda dvoranu;
Njene grede su koplja, | pokrivena je štitovima,
Na klupama su razbacani oklopi.

10. Lako je znati | za onoga ko u Otin
Dolazi i ugleda dvoranu;
Tamo visi vuk | pored zapadnih vrata,
A nad njim lebdi orao.

Ostala pominjanja dvorane

Eiriksmal  je skaldska pesma anonimno napisana tokom druge polovine 10. veka. Ona odaje počast ubijenom ratniku i kralju, Eriku Krvavoj Sekiri, i pruža prvi poznati pomen Valhale (oko 885.-954.). Erikova udovica i kraljica, Gunhilda, naručila je ovu pesmu u kojoj se Odin priprema za dolazak Erika i ostalih kraljeva/junaka u njegovu zlatnu dvoranu:

„’Šta je to san?’, reče Odin.
Mislio sam da je to pre nego što je zora osvanula
da očisti Valhalu za dolazak poginulih ljudi.
Probudio sam ajnherjare,
rekao im da brzo ustanu
da se klupe posuđuju,
sudovi operu.
Naredio sam Valkirama da donesu vino
jer će veliki kraljevi doći.“

Dodatni staronordijski izvori koji pominju Valhalu:

• Voluspa, iz Poetske Ede, autor nepoznat. Nekoliko kratkih pomena Odinove dvorane.
• Helgakviđa Hundinsbana II, iz Poetske Ede, autor nepoznat. U strofi 38, Helgi Hundinsbane umire i odlazi u Dvoranu ubijenih.
• Hindluljoð, iz Flatejjarboka, kompilacija iz oko 1400. godine, autor nepoznat. Prva strofa pominje Odinovu dvoranu kao svetu dvoranu.
• Skaldskaparmal, iz Prozne Edde, autor Snorri Sturluson. Nekoliko pomena Odinove dvorane.
• Gilfagining, iz Prozne Ede, autora Snorija Sturlusona. Ovde se prozna priča o Gangleriju odvija u Odinovoj dvorani.
• Hejmskringla, autor Snori Sturluson. Ovo pruža jednostavan opis zlatne dvorane kao mesta gde će mrtvi stići sa svojim stvarima u zagrobnom životu.

Kako je ratnik ušao u Odinovu Zlatnu dvoranu?

Kao što je napomenuto, Odin i njegove Valkire biraju polovinu mrtvih vikinških ratnika da odu u Valhalu. Druga polovina ide u zagrobni svet Folkvang, „polje naroda“ ili „polje vojske“. Odinova žena, Freja, vlada Folkvangom. Prema Danijelu Mekoju, autoru knjige  „Vikinški duh“, u postojećim prethrišćanskim nordijskim izvorima nema ničega što bi tačno istaklo kakav je bio proces selekcije za ulazak u Odinovu dvoranu. Stoga, nije eksplicitno kako ili zašto su Odin i njegove Valkire birali određene ljude, a ne druge. Izgleda da je nordijski zagrobni život bio samo nastavak ovog i da nordijska religija nije dodeljivala ljudima određena mesta u zagrobnom životu na osnovu moralnih zasluga ili nedostatka istih, kao što je slučaj sa konceptima raja i pakla u hrišćanstvu.

Tek u 13. veku, stotinama godina nakon što se hrišćanstvo ukorenilo na Islandu, Snori Sturluson je popunio konceptualne praznine u nordijskoj mitologiji koristeći šarene ukrase. Pored toga, hrišćanstvo je uticalo na delove simbolike koju je dodao – od kojih neki nisu imali nikakve veze sa drevnom nordijskom religijom. Citirajući Mekoja: „Prema Snoriju, oni koji poginu u bici odvode se u Odinovu dvoranu, dok se oni koji umru od bolesti ili starosti nalaze u Helu, podzemnom svetu, nakon što napuste zemlju živih.“

Logično je, međutim, da bi Odin izabrao najkvalitetnije ratnike da mu se pridruže u Valhali kako bi se pripremili za Ragnarok.

Šta je to značilo za Vikinge?

Danas, kada čujemo ili čitamo o nordijskoj mitologiji, razmišljamo o pričama kao o fantastičnim bajkama: maštovitim stvarima iz knjiga i filmova osmišljenim da nas zabave. Međutim, za germanske i nordijske narode, njihova verska verovanja i panteon bogova imali su sveprisutan uticaj na njihov svakodnevni život. Za njih su bogovi zaista postojali.

Stoga su Vikinzi pokušavali da urade ono što je bilo potrebno da bi umirili bogove svojim postupcima. Na primer, održavali su redovne rituale na privatnoj i zajedničkoj osnovi. Prinosili su žrtve u zamenu za određene božanske blagoslove kao što su plodnost, obilna žetva ili uspešna bitka. Pored toga, obožavali su oživljavajuće duhove/bogove u prirodi, kao što su stene, planine i izvori vode.

Za vikinškog ratnika, Odinova dvorana je verovatno bila najvažnija u njegovim mislima tokom svakog susreta na bojnom polju. Možda su njihova verovanja o Valhali bila razlog zašto su Vikinzi bili među najhrabrijim i najžešćim ratnicima u istoriji. Njihove bitke u ovom životu možda su bile samo proba za elitnu vojsku u zagrobnom životu.

Stoga bi se moglo pretpostaviti da su vikinška verovanja rezultirala borcima koji su trenirali i borili se bez rezerve ili straha od smrti, jer je Odin možda čekao odmah iza vela da ih počasti u svom duhovnom svetu. Ako bi se mogli dokazati, možda bi ih kralj bogova izabrao da prožive poslednje dane kosmosa kao hrabri i poštovani kraljevi u pripremi za poslednju bitku Ragnaroka.

Mr. D. Tovarišić