Arheološka otkrića bacaju svetlo na legendu o Velikom potopu u Kini.

Nedavno je tim naučnika, predvođen dr Vu Kvinglongom sa Univerziteta u Nankingu, pronašao naučne dokaze o masovnoj poplavi u Kini. Datirali su poplavu u 1920. godinu pre nove ere na Žutoj reci u klisuri Điši u Kini. Lokacija i ogromne razmere ove poplave navode stručnjake na verovanje da je drevna legenda o Velikom potopu u Kini možda delimično bila stvaran događaj u istoriji. Sada arheolozi pokušavaju da prepričaju legendu o jednoj od najvećih poplava svih vremena onako kako se možda zaista dogodila.

Šta je drevna legenda o potopu u Kini?

Prema jednoj verziji legende, velika poplava u Kini dogodila se na gornjim obalama Žute reke. Prva osoba koja je pokušala da kontroliše poplavu bio je čovek po imenu Gun. Međutim, Gun nije uspeo i na kraju ga je ubio bog vatre u Jusjau. Iz njegovog leša, tri godine kasnije, rođen je zmaj. Zmaj se popeo na nebo i reinkarnirao u Gunovog sina, Jua Velikog. Ju je ukrotio poplave uz pomoć dva magična bića. Moćni zmaj je iskopavao zemlju i napravio kanale da bi zadržao reku, dok je snažna crna kornjača prenosila začaranu zemlju sa neba koja je upijala vodu poput žednog sunđera.

Posledica razaranja koju je izazvala poplava isterala je ljude iz njihovih domova i izazvala glad, a poplava je trajala mnogo godina. Ju je bio toliko uspešan da je dobio nebeski mandat da postane vladar i osnivač prve dinastije Kine, dinastije Sja.

Šta nam Potop govori o dinastiji Sja

Dinastija Sja bila je prva dinastija u Kini i, poput Velikog potopa, takođe je legendarna. Iako postoji debata o datumima i stvarnosti vladavine Sja, to je zato što se pisani jezik nije pojavio u Kini sve do oko 13. veka pre nove ere. Različiti izvori smeštaju početak dinastije Sja bilo gde između 2205. i 1989. godine pre nove ere. Sa novim podacima o poplavama, arheolozi veruju da je dinastija Sja počela kasnije nego što se nekada mislilo.

Uništena drevna civilizacija

Poplava se dogodila u gornjoj dolini Žute reke, što je u skladu sa legendom. Naučnici su takođe pronašli ostatke brana odgovarajuće starosti i sedimentacione naslage karakteristične za one povezane sa monstruoznom poplavom.

Sara Kaplan, autorka lista „Vašington post“, objašnjava u svom članku od 4. avgusta 2016. godine:

“Godine 2007., dok je istraživao stene oko Žute reke, Vu je primetio naslage koje su sumnjivo ličile na „sedimente izlivnih poplava“. Komadići zelenog škriljca – vrste stene koja se nalazi u planinama daleko uzvodno – i mulja otkriveni su na lokacijama duž cele reke. Sedimenti su se pojavili u slojevima mnogo debljim nego što je to uobičajeno za Žutu reku, što ukazuje na to da su brzo naloženi masivnom poplavom.”

Godine 2000., arheolozi su takođe otkrili drevnu civilizaciju, nazvanu Lajia. Klizište je uništilo selo kao rezultat snažnog zemljotresa. Datiranje ugljenikom je pokazalo da su tela ljudi poginulih u zemljotresu iste starosti kao i artefakti povezani sa poplavom. Mesto zemljotresa je imalo sedimentaciju koja je ukazivala da su poplavne vode stigle do njega. U stvari, istraživači su otkrili da su se zemljotres i poplava dogodili iste godine.

Kako se Veliki potop mogao dogoditi

Sklapajući delove slagalice, naučnici su utvrdili da je zemljotres izazvao veliku poplavu pokretanjem klizišta koje je pregradilo reku u klisuri Điši. Voda se nakupljala iza kamene brane 6 do 9 meseci dok konačno nije pukla. Naknadne bujice vode su poplavile gornji deo doline, uništavajući sve na svom putu.

Jedan geolog, Daril Grejndžer sa Univerziteta Perdju, rekao je: „Poplava je bila oko 300.000 do 500.000 kubnih metara u sekundi. Da bismo to stavili u perspektivu, to je otprilike ekvivalentno najvećoj poplavi ikada izmerenoj na reci Amazon, najvećoj reci na svetu.“

To je jedna od najvećih poznatih poplava koje su se dogodile na Zemlji u poslednjih 10.000 godina.

Iz Velikog potopa u Kini nastaje nova civilizacija

Veliki potop u Kini je verovatno doprineo razvoju kineske civilizacije. Izgleda da su arheolozi otkrili ogromnu poplavu koja se poklopila sa prelaskom iz neolitske (kasno kameno doba) kulture u kulturu bronzanog doba. Istraživači su izračunali da je možda Ju Veliki postao car oko 1914. godine pre nove ere. Ako je tako, zahvalni preživeli su se verovatno okupili oko cara Jua. Njegove operacije bagerovanja zahtevale bi i povećanu interakciju između različitih populacija ili plemena i tehnološki napredak kako bi bagerovanja bila efikasnija. Kao što je danas slučaj, masovne katastrofe mogu ujediniti čitave nacije pod jakim vođom sa velikom vizijom.

Arheološki napredak u tehnologiji, zajedno sa naučnim istraživanjima, daje moguću verodostojnost drevnoj legendi o Velikom potopu u Kini. Stoga sada možemo da pretpostavimo da je iz ruševina pravog zemljotresa i jedne od najvećih poplava svih vremena, možda rođena nova, veća, naprednija civilizacija.

Mr. D. Tovarišić