Endru Kros (17. jun 1784. – 6. jul 1855.) bio je britanski naučnik koji je rođen i umro u Fajn Kortu, Brumfild, Somerset. Kros je bio jedan od ranih pionira i eksperimentatora u korišćenju elektriciteta. Postao je poznat nakon napisa u štampi o eksperimentu elektrokristalizacije koji je sproveo 1836. godine, tokom kojeg su se „pojavili“ insekti.

Rani život

Kros je bio prvi sin Ričarda Krosa i Suzane Porter. Godine 1788. pratio ih je na putovanju u Francusku, gde je jedno vreme išao u školu u Orleanu. Od šeste do osme godine boravio je kod učitelja, prečasnog gospodina Vajta, u Dorčesteru, gde je naučio grčki. 1. februara 1792. poslat je u internat u Bristolu.

Oko 12. godine, Kros je ubedio jednog od svojih nastavnika da mu dozvoli da prisustvuje seriji predavanja o prirodnim naukama, od kojih je drugo bilo na temu elektriciteta. To je bio uzrok njegovog doživotnog interesovanja za ovu temu. Kros je prvi put počeo da eksperimentiše sa elektricitetom u šestom razredu, kada je napravio poznatu Lajdensku bocu. Nakon što je napustio školu, studirao je na koledžu Brejzenouz u Oksfordu.

Nakon što je izgubio roditelje, oca 1800. godine i majku 1805. godine, Kros je preuzeo upravljanje porodičnim imanjima u 21. godini. Kros se oženio Meri En Hamilton 1809. godine. Imali su sedmoro dece, iako je troje umrlo u detinjstvu. Meri je umrla 1846. godine nakon nekoliko godina lošeg zdravlja.

Kros se ponovo oženio 22. jula 1850. godine, u 66. godini. Njegova druga žena bila je 23-godišnja Kornelija Augusta Hjuit Berkli. Kasnije su imali troje dece.

Kros je doživeo moždani udar ujutru 26. maja 1855. godine. Umro je 6. jula 1855. godine, u istoj sobi u kojoj je rođen.

Naučno istraživanje

Nakon što je napustio studije zbog advokatske komore, sve više je posvećivao svoje slobodno vreme proučavanju elektriciteta u Fajn Kortu, gde je izgradio sopstvenu laboratoriju. Takođe je studirao mineralogiju i zainteresovao se za formiranje kristalnih naslaga u pećinama. Oko 1807. godine u svojoj 23 godini života počeo je da eksperimentiše sa elektrokristalizacijom, formirajući kristalni krečnjački karbonat iz vode uzete iz pećine Holvel. Ponovo se vratio ovoj temi od oko 1817. godine i u narednim godinama proizveo je ukupno 24 elektrokristalizovana minerala.

Među svojim eksperimentima, Kros je podigao „opsežan aparat za ispitivanje elektriciteta atmosfere“, uključujući u jednom trenutku izolovanu žicu dugačku oko 2,01 km, kasnije skraćenu na 550 metara, okačenu o stubove i drveće. Koristeći ovu žicu, uspeo je da odredi polaritet atmosfere u različitim vremenskim uslovima. Njegove rezultate je objavio njegov prijatelj Džordž Singer 1814. godine, kao deo Singerove knjige „ Elementi elektriciteta i elektrohemije“.

Zajedno sa ser Hamfrijem Dejvijem (koji je posetio Fajn Kort 1827. godine), Kros je bio jedan od prvih koji je razvio velike Voltine stubove, kao izvore električne energije, samo 6 godina nakon prvog stalnog izvora električne energije. Iako nije bio najveći koji je napravio, u „ Priručniku za elektricitet “ Henrija Minčina Noada opisuje bateriju koja se sastoji od 50 boca koje sadrže 6,8 m² obložene površine. Koristeći svoje žice, Kros je mogao da je puni i prazni oko 20 puta u minuti, „praćeno pucnjavom gotovo glasnom kao pucnjava topa“. U lokalnom stanovništvu je postao poznat kao „čovek groma i munje“. Godine 1836., ser Ričard Filips je opisao da je u Fajn Kortu video širok spektar voltinih stubova, ukupno 2.500, od kojih je 1.500 bilo u upotrebi kada ga je posetio.

Godine 1836., Kros je bio pozvan da prisustvuje sastanku Britanskog udruženja za unapređenje nauke u Bristolu. Nakon što je opisao svoja otkrića tokom večere u kući prijatelja u Bristolu, dodatno je bio pozvan da ih ispriča i hemijskom i geološkom odeljenju sastanka. To je uključivalo njegove eksperimente sa elektrokristalizacijom i atmosferom, kao i njegova poboljšanja Sunčeve baterije.

Kros je nastavio da odvaja bakar od ruda elektrolizom, eksperimentisao je sa elektrolizom morske vode, vina i rakije radi njihovog prečišćavanja i ispitivao je efekte elektriciteta na vegetaciju. Takođe je bio zainteresovan za praktičnu upotrebu elektriciteta i magnetizma, uključujući razvoj zvučnika i telegrafije, iako sam nije istraživao ove oblasti.

Eksperimentisanje sa elektricitetom

Endru Kros je bio čovek iz 19. veka sa dovoljno novčanih sredstava da sebi priušti vreme baveći se svojim hobijem, baveći se naučnim eksperimentima sa elektricitetom. Zapravo, to je bila više opsesija nego hobi.

U svojoj kući na selu u Engleskoj izgradio je najsavremeniju laboratoriju i čitao o sličnim istraživanjima koja se sprovode širom sveta.

Rezultati nisu bili onakvi kakvi je Endru Kros očekivao

Godine 1837., započeo je eksperiment kako bi video da li može da uzgaja kristale pomoću slabe električne struje. Postavio je svoj eksperiment, koji se sastojao od vulkanskog kamena, hemijske smeše i električnog izvora, i spremio se da čeka. Dani su prolazili bez rezultata i Kros je počeo da se obeshrabruje. Međutim, 28 dana nakon početka eksperimenta, primetio je nešto neočekivano. U tečnosti eksperimenta, umesto kristala, nalazili su se brojni insekti, svi podsećajući na neku vrstu grinja ili sitnih buva.

On je prirodno pretpostavio da su kamen ili tečnost korišćeni u eksperimentu bili dom mikroskopskih insekatskih jaja. Električna stimulacija je morala da izazove izleganje jaja. Međutim, čudno je što prvobitno nisu viđena jaja, a ni ljuske nisu viđene nakon što su se insekti pojavili. Posude sa istim izvorom hemijske tečnosti nisu pokazale ni insekte ni jaja.

Zanimljivo, Endru Kros je ponovio eksperiment koristeći zatvorene kontejnere kako bi sprečio kontaminaciju spolja. I bio je nagrađen istim rezultatom: insekti su se lako mogli uočiti u kontejnerima eksperimenta.

Pokušao je isti eksperiment koristeći razne otrovne tečnosti negostoljubive za život. U većini ovih eksperimenata, pojavljivali su se sitni insekti. Činilo se da je život nastao iz stene, nekih hemijskih tečnosti i slabog električnog naboja.

Razmišljajući o značenju svega ovoga, kontaktirao je Londonsko električno društvo, kako bi video da li mogu da shvate ove naizgled nemoguće eksperimentalne rezultate.

Negativna reakcija

Novine su brzo prihvatile priču, nazvavši ovog novog insekta Acarus Crossii i rasplamsavši stanovništvo. Nazvali su Krosa bogohulnikom, đavolom, običnim čovekom koji se usudio da sebe izjednači sa Bogom tako što je naizgled stvorio život ni iz čega. Ljudi su potom putovali u njegov komšiluk da se rugaju njegovom radu, oštećuju mu imovinu ili vrše egzorcizme ispred njegove kuće.

Kasnije će se braniti rekavši da je podjednako neinformisan o sopstvenim eksperimentima i šta su oni značili:

“U stvari, uveravam vas najsvetije da nikada nisam sanjao ni o jednoj teoriji dovoljnoj da objasni pojavu (insekata). Priznajem da sam bio ne malo iznenađen, i još uvek sam toliko miran, i to baš kao kada su se (insekti) prvi put pojavili… Tražio sam (kristalne) formacije, a umesto njih su se pojavili (insekti)…”

Drugi naučnici su ponovili eksperiment i došli do istog rezultata. Međutim, nisu trpeli iste oštre kritike koje je Kros dobio.

Pored onih koji su bili ogorčeni verskim implikacijama Krosovih eksperimenata, drugi kritičari su izjavili da su mikroskopska jaja morala biti namerno stavljena u tečnosti i da je Kros namerno vodio javnost na pogrešan put.

Kros je na kraju postao praktično zatvorenik u svom domu. Retko je mogao da se pojavi u javnosti, a da ga neko ne osudi i ne osudi njegov rad. Umro je 1855. godine, još uvek ne znajući šta je, ako je uopšte išta, otkrio — i još uvek ne shvatajući zlobnu reakciju sveta na njegov rad.

Laboratorijski sto na kojem je Kros sprovodio eksperimente nalazi se u prolazu crkve Svete Marije i Svih Svetih iz 15. i 16. veka u Brumfildu, a obelisk u njegov spomen nalazi se na groblju. Krosova kuća, Fajn Kort, je uglavnom uništena u požaru 1894. godine. Bašta i imanje od 65 hektara sada su u vlasništvu Nacionalnog fonda i otvoreni su za posetioce. Više dokumenata vezanih za Endrua Krosa i njegov rad čuva se u Arhivskoj kancelariji Somerseta. 

Ostaje pitanje: Šta je, ako je uopšte išta, otkrio Endru Kros? Izgleda da nijedan savremeni naučnik nije ozbiljno pokušao da ponovi njegove eksperimente. Šta se tačno formiralo u bočicama i posudama male engleske laboratorije pre 187 godina možda nikada neće biti poznato.

Mr. D. Tovarišić