Naš današnji pojam o Valkirama u velikoj meri je pod uticajem kasnijih opisa istih, po čemu se u mnogome razlikuju od originalnih figura. Hajde da vidimo ko su bile Valkire i zašto se smatraju ratnicama, a istovremeno deluju i kao sluge ljudi i ljubavnice?

Jedno od najprepoznatljivijih muzičkih dela je „ Valkira“ Riharda Vagnera , „Jah Valkira“. Nordijske mitološke Valkire su inspirisale ovu moćnu kompoziciju, ali su inspirisale više od same klasične muzike.

Valkire su bile muze za pesme i klasična umetnička dela još od vikinškog doba. Ali naš utisak o Valkirama danas je u velikoj meri pod uticajem ovih kasnijih opisa istih, i u tome su se one udaljile od originalnih figura.

Valkire

Reč Valkira potiče od staronordijske reči valkyrja, što znači „birač ubijenih“. Valkira je ženska figura iz nordijske mitologije koja u podzemnom svetu deluje kao psihopomp vodeći duše ubijenih ratnika do Odinove dvorane, Valhale, gde će se pripremiti za Ragnarok, tj zadnju bitku bogova protiv zla posle koje će nastati novi poredak (kraj našeg svijeta).

Preminuli ratnici postaju einherjari kojima bi, kada se ne bi pripremali za kraj sveta, Valkire služile medovinu. Valkire se takođe mogu pojaviti u mitologiji kao ljubavnice moćnih heroja i ljudi koji im privuku pažnju.

Ove fantastične žene su ili u pratnji labudova i gavranova ili se ljudima mogu pojaviti kao labudovi ili gavranovi. Za Valkire se govorilo da jašu u rat ili na konju ili na vuku ili vepru naoružanom kopljima. U zavisnosti od epske pesme ili mitske priče, Valkire su bile ili ratnice ili objekti želje muških bogova i ljudi.

Većina izvora vezanih za Valkire prepoznaje oko 23 njih, od kojih svaka nosi jedinstveno ime. Neka od ovih imena se odnose na bitku , kao što su Hlek, što znači „buka“ ili „bitka“, Gunr, što znači „rat“, ili Skogul, što znači „tresač“. Konkretna imena Valkira mogu, ali i ne moraju biti pomenuta, a umesto pojedinačnih žena, one se u mitovima pojavljuju i kao kolektivna grupa ratnika.

Što se tiče ideje o Valkirama kao ratnicama, smatrane su „pretečama rata“ ili gotovo kao predznak smrti. Žene bi jahale u bitku noseći šlem i mašući mačem i kopljem.

Neke Valkire su imale moć da uništavaju i ubiju ratnike koje nisu volele, da odlučuju čija će duša biti uzdignuta da počiva u Valhali i da služe kao einherjari. Druge su delovale kao zaštitnice i brodova i života pojedinaca koje su favorizovale.

Valkire se često opisuju kao čisto natprirodna bića, slična arhanđelu sa ulogom u ratovanju, ali ne nužno kao ljudske žene. Istovremeno, neke priče opisuju Valkire kao ljudske žene, ali ratnice koje mogu, ali i ne moraju imati natprirodne moći i koje je favorizovao Odin. Valkire se obično povezuju sa stvarima poput zlata, krvoprolića, sjaja i pravednosti.

Transformacije

Prikaz Valkira se kreće na dva različita načina. Ili su one žestoke ratnice koje određuju koji poginuli ratnici zaslužuju da budu uzdignuti da služe Odinu u Valhali (neki veruju da same Valkire služe Odinu), ili su devojke koje će prkositi Odinu da bi zaštitile hrabrog ratnika koga vole na bojnom polju, a zatim će poslužiti pivo ili medovinu einherjar dok čekaju Ragnarok.

Kako se lik povezan sa ratom transformiše u zaljubljenu ženu koja se pokorno ponaša prema muškarcima? Istoričari i naučnici nisu sigurni kada je ideja ili lik Valkire prvi put nastao, i postoji velika debata o tome šta su ove žestoke žene.

Jedno verovanje je da su Valkire u trenutku svog začeća bile znakovi smrti ili „demoni smrti“. Možda su se okupljale na bojnim poljima nakon završetka sukoba kako bi se hranile telima poginulih ratnika i pratile duše mrtvih u Valhalu ako su bile hrabre.

Ipak, Valhala nije bila jedina dvorana u zagrobnom životu u koju su Nordijci mogli da stignu nakon smrti. Tu je bio Folkvangr, dvorana koja je pripadala boginji Freji, koja je prva birala pale ratnike u čuvenim poetskim delima poznatim kao Ede. Zatim, tu je Valhala, gde Valkire odlučuju koji će se ubijeni boriti na strani Odina tokom Ragnaroka.

Poslednje mesto gde je duša mogla da ode bio je Hel ili Helhajm ili podzemni svet, nazvan po nordijskoj boginji smrti i njenom domu u podzemnom svetu (Niflhajm, svet tame). Zašto su Valkire te koje određuju ko ide u Valhalu nije poznato. Kako je ekvivalent Mračnog žeteoca postao povezan sa Valhalom?

Jedna ideja je da su se, kada je Valhala kao „dvor heroja“ razvijena i uključena u legende i mitove, Valkire transformisale od predznaka smrti u „blistave figure koje oličavaju i žensku lepotu, mušku snagu i borilačke veštine“. Ovo može sugerisati da su se slika i uloga Valkira promenili tokom vikinškog doba (oko 790.-1100.) zbog uticaja štitonoša.

Devojke štitonoše bile su žene koje su uzimale oružje i borile se zajedno sa muškarcima, ponekad prerušene u muškarce. Međutim, postoji velika debata o tome da li su devojke bile stvarne. Možda se to dešavalo u retkim prilikama, i nemamo zapisa da se to zaista dogodilo.

Pored toga što su se transformisale iz ratnica u pivske devojke, Valkire su bile poznate po tome što su se transformisale u prelepe bele labudove i posećivale smrtničko carstvo da bi se prerušene okupale. Prema nekim pričama, Valkire su smrtnicima bile vidljive samo kada su bile u svom labudovom obliku.

Uz to, često se opisuju kao „devojke želja“. Valkire su nazivane devojkama želja jer su lojalne Odinu i učiniće sve što on traži. Ali se za Valkire govorilo da mogu da ispune želje smrtnih muškaraca koje vole ili onih koji ih zarobe.

Valkira i Selkije

Valkire su u mnogim pogledima slične keltskim selkijama. Pojavljuju se na kopnu prerušene u životinje, ali mogu da skinu životinjsku kožu i otkriju svoje ženske obline.

Hvatanje selkija je podrazumevalo krađu njihove kože foke i njihovo hvatanje da služe kao supruge i majke. Pronalaženje kože bi omogućilo selkiji da se vrati u more i napusti svog ljudskog supružnika i decu. Upravo je ista situacija kada je u pitanju hvatanje Valkira; smrtnik mora da ukrade labudovu masku ostavljenu na obalama reke dok su se Valkire kupale, sprečavajući ih da se vrate u svoj životinjski oblik.

Čovek mora da sakrije labudovu kožu da bi se Valkira zaljubila u njega, i umesto da se vrate da slede Odinova naređenja, one postaju supruge i majke. Ako bi Valkira pronašla svoju ukradenu masku, nestala bi.

Međutim, za razliku od Selkija, postoje priče o Valkirama koje postaju smrtnici ako ih ljudi vide bez kostima labudova. Kontrastne priče čine ideju Valkire kao ratnice ili prelepe devojke koja nosi medovinu palim herojima složenijom.

Ako vam se dopada prikaz Valkira kao vesnika rata i smrti, žestokih ratnica koje su se hrabro borile sa ljudima u bici i bile dovoljno mudre da odrede koji su ratnici dostojni mesta u Valhali, onda ih tako možete i posmatrati. Ako vam se dopada prikaz Valkira kao ljubitelja heroja koji će prkositi naređenjima da spasu ljude koje vole, rado će služiti medovinu svim ratnicima u Valhali do Ragnaroka, i mogu biti zarobljene i pretvorene u žene i majke, onda vam se dopada i tako ih možete i posmatrati.

Valkire su složeni likovi koji nisu dovoljno prošireni u nordijskoj mitologiji da bi se utvrdilo da li su bile ljubavnice, borkinje ili devojke u nevolji i sluge heroja.