Ljudsko telo je čudesna stvar. Milenijumi evolucije: nasumične mutacije, pokušaji i greške rezultirali su onim što smo danas. Zašto ljudi imaju različite krvne grupe i kako su nastale razlike? Da li su razlike od neke koristi? Saznajte ovde:

Evolucija tela nije jednostavan proces. Još uvek ima mnogo stvari o ljudskom telu koje ne razumemo. Imamo neobične karakteristike za koje se čini da nemaju uvek očiglednu svrhu ili smisla. Uzmimo za primer krvne grupe.

Šta je krvna grupa?

Većina nas je upoznata sa četiri glavne krvne grupe, A, B, O i AB. Ove krvne grupe je početkom 1900.-ih otkrio austrijski lekar Karl Landštajner.

Landštajner je otkrio da su krvna zrnca nekih ljudi obložena antigenima (nešto što izaziva odgovor antitela u telu, kao što su virusi i bakterije), dok ih neki ljudi uopšte nisu imali. Otkrio je da postoje dve vrste ovih antigena. Koristio ih je da podeli ljude u četiri grupe.

Ljudi tipa A imaju A antigene. Ljudi tipa B imaju B antigene. Ljudi tipa AB imaju oba tipa. Oni koji uopšte nisu imali antigene – tip O.

Otkrio je da krv ljudi grupa A i B nije kompatibilna jedna sa drugom jer su njihova tela proizvodila antitela koja su napadala drugu krvnu grupu. Ljudi sa krvnom grupom O ne proizvode antigene, što znači da ne izaziva imuni odgovor. To ih čini univerzalnim donatorima.

Što dodatno komplikuje stvari, u poslednjih 100 godina naučnici su otkrili da ne postoje samo četiri krvne grupe. U stvari, postoji preko 20 poznatih krvnih grupa. Rh faktor označava da li je nečija krvna grupa pozitivna ili negativna. Rh faktori dodaju još jednu boru tome da li će nečija krv biti napadnuta antitelima kada se koristi u transfuziji ili ne.

Zašto ih imamo?

Znamo da su krvne grupe drevne i da su to osobina koju delimo sa ostalim članovima porodice majmuna. Veruje se da su krvne grupe nasleđene od zajedničkog pretka pre najmanje 20 miliona godina ili čak i dalje.

Veruje se da je krv tipa A najstarija jer je pronađena u fosilima vrlo ranih hominida (pre-ljudi). Veruje se da je sledio tip 0, a zatim ostali, iako nemamo tačne datume.

Dakle, šta je izazvalo pojavu novih krvnih grupa? Pa, naša krvna grupa je nasleđena od roditelja i njome upravlja jedan gen. Ovaj gen dolazi u tri oblika, A, B i O.

Dakle, u nekom trenutku je gen A mutirao i stvoreni su geni B i O. Nasumične mutacije u ljudskoj DNK se dešavaju sve vreme. Kada reprodukujemo ove mutacije se prenose na naše potomstvo. Gotovo svaka osobina koja nas deli kao vrstu rezultat je slučajne mutacije. Kao i sve ono što nas čini drugačijim od naših dlakavih rođaka.

Važno je zapamtiti da evolucija nije planirana ili razumna. Kako su ljudi evoluirali, nismo sledili neki veliki plan. Bilo je mnogo nasumičnih mutacija.

Oni koji su se pokazali korisnima pomogli su onima koji su ih nosili da prežive i prenesu mutirani gen. Negativne mutacije? Manje je verovatnoća da će se preneti pošto je manja verovatnoća da će vlasnici dobiti priliku da se razmnožavaju.

Ono što zbunjuje u vezi sa krvnim grupama je, barem u početku, to što naučnici nisu mogli da vide kako su koristili našim precima. Činilo se da su one uglavnom beskorisna osobina koja je nekako postala preovlađujuća.

Da li postoje neke prednosti?

Kao što smo već rekli, evolucija nije planirana. Češće nego ne, potreban je raštrkani pristup. To znači da često završimo sa mnogo varijacija iste stvari, neke manje ili više efikasne od drugih.

Važno je shvatiti da je ovo dobra stvar. Da smo svi genetski identični i da sva naša tela funkcionišu isto, ne bismo dugo trajali kao vrsta. Ako nešto može da ubije jednog od nas, moglo bi da ubije sve nas.

Naučnici su otkrili da su ljudi sa različitim krvnim grupama otporni na različite vrste bolesti. Na primer, ljudi tipa A izgleda da su podložniji velikim boginjama. S druge strane, ljudi tipa B su u stanju da se bore sa određenim tipovima E. coli.

Najznačajniji primer za to je malarija, bolest koja nastavlja da ubija stotine hiljada ljudi svake godine i uništava živote još nebrojenih.

Duffi krvna grupa ima antigene koji privlače jedan od parazita koji izazivaju malariju, Plasmodoim vivax. Ovi paraziti ne vole ništa drugo nego da se zakače za Duffi antigene, uzrokujući malariju.

Ljudi koji nemaju Duffi antigene uglavnom su imuni na ovu smrtonosnu bolest. 85% Zapadnoafrikanaca je negativno na Dafi A i B, što je dokaz da su ljudi kojima nedostaju Dafijevi antigeni imali tendenciju da prežive dok su oni koji su ih nosili ubijeni od malarije.

Kako vreme prolazi, naučnici otkrivaju sve više bolesti na koje su različite vrste krvnih grupa otporne/slabe. Bez ove prirodne varijacije u krvnim grupama, bolesti poput malarije i malih boginja odavno bi nas zbrisale.

Prednost u raznolikosti

Postojanje krvnih grupa često dobija lošu reputaciju. Krvne grupe otežavaju davanje transfuzije krvi. Davanje pogrešne krvne grupe nekome može imati smrtonosne posledice. Bez krvnih grupa davanje i primanje krvi bilo bi jednostavno kao zamena ulja u automobilu.

Ali nauka nam je pokazala da su krvne grupe samo još jedan primer čuda evolucije. Čini se da su krvne grupe još jedna nasumična mutacija koja je omogućila ljudima da napreduju, umesto da budu smetnja. Oni štite naše stanovništvo i pomažu da nas jedna smrtonosna bolest ne može sve zbrisati u jednom potezu.