Valpurgijska noć, poznata i kao Noć veštica, obeležava se svake godine u noći između 30. aprila i 1. maja širom severne i centralne Evrope. Ovaj praznik predstavlja spoj drevnih paganskih proslava dolaska proleća i hrišćanskog poštovanja svete Valpurge (Valburge), engleske opatice iz 8. veka.​

Istorijski koreni i značenje

Naziv “Valpurgijska noć” potiče od svete Valpurge (Valburge), engleske misionarke koja je u 8. veku delovala u Nemačkoj. Njena kanonizacija 1. maja 870. godine poklopila se s već postojećim paganskim proslavama dolaska proleća, što je dovelo do sinteze hrišćanskih i paganskih običaja. U hrišćanskoj tradiciji, sveta Valburga je poznata po borbi protiv bolesti i veštičarenja, a vernici su joj se molili za zaštitu od zlih sila.

Valpurgijska noć ima duboke istorijske korene koji sežu u vreme drevnih germanskih i keltskih naroda, mnogo pre dolaska hrišćanstva u Evropu. U to doba, prelazak iz aprila u maj smatran je mističnim trenutkom kada se završava zima i počinje pravo proleće – vreme rasta, plodnosti i novog života, što u hrišćanstvu predstavlja proslava Svetog Đorđa – Đurđevdan. Paganske zajednice su obeležavale ovaj prelazak uz rituale pročišćenja, vatrene svečanosti i simbole plodnosti kako bi prizvale dobre duhove i osigurale rodnu godinu.

Paljenje vatri bilo je centralni deo ovih proslava – vatra je simbolično spaljivala ostatke zime i terala zle sile, duhove i natprirodna bića, uključujući veštice, dakle sile koje su, prema narodnim verovanjima, bile najaktivnije upravo u ovoj noći. Verovalo se da granica između svetova živih i mrtvih postaje tanja, slično kao tokom Noći veštica (Halloween), što je ljudima davalo razlog da pale vatru i prave buku ne bi li oterali zle duhove i veštice.

Sa dolaskom hrišćanstva, mnogi paganski običaji su preoblikovani u crkvene praznike. Tako je i praznik vezan za prolećne rituale spojen s danom sećanja na svetu Valburgu (nem. Walburga), benediktinsku opaticu iz Engleske koja je u 8. veku došla u Nemačku kao misionarka. Rođena oko 710. godine, Valburga je bila obrazovana žena i važna figura u hrišćanskoj misiji u centralnoj Evropi. Umrla je 25. februara 779. godine, a kanonizovana je 1. maja 870. godine – datum koji je kasnije postao poznat kao Valpurgijska noć.

U srednjovekovnim zapisima, osobito u nemačkom folkloru, ova noć je često opisivana kao vreme kada se veštice okupljaju na visovima i planinama – naročito na planini Brokn (Brocken), najvišoj tački planinskog lanca Harc. Odatle i predstave o “veštičjem sabatu”, koje su kasnije inspirisale mnoge umetnike, uključujući pisce poput Getea, koji u “Faustu” opisuje zastrašujuće sabate duhova upravo u Valpurgijskoj noći.

Običaji i proslave širom Evrope

Valpurgijska noć se obeležava u sledećim zemljama:​

• Nemačka: Poznata kao Walpurgisnacht, posebno se proslavlja u planinskom regionu Harc, gde se veruje da se veštice okupljaju na vrhu planine Brokn
• Švedska: Naziva se Valborg i obeležava se paljenjem vatri i pevanjem tradicionalnih pesama. ​
• Finska: Poznata kao Vappu, kombinuje proslavu Valpurgijske noći i Međunarodnog praznika rada, uz parade i piknike.​
• Češka: Naziva se Pálení čarodějnic (paljenje veštica), gde se pale vatre i priređuju maskenbali.
• Estonija: Poznata kao Volbripäev, sa sličnim običajima kao u Švedskoj i Finskoj.​
• Litvanija i Letonija: Obeležava se paljenjem vatri i proslavama dolaska proleća.​
• Slovenija: Proslavlja se uz tradicionalne običaje i paljenje vatri.​
• Holandija: Obeležava se u nekim regionima, uz lokalne varijacije običaja.

Nemačka: Veče veštica na Broknu

U Nemačkoj, posebno u planinskom regionu Harc na severu zemlje, veruje se da se veštice okupljaju na vrhu planine Broken tokom Valpurgijske noći. Lokalno stanovništvo pali velike vatre kako bi oteralo zle duhove i obeležilo dolazak proleća. Ova tradicija privlači turiste iz celog sveta, a u poslednjim godinama postala je i deo političkih demonstracija, kao što su protesti u Berlinu gde su tokom proslave 2024. godine zapaljena vozila Amazona. Ova legenda je postala popularna u 17. veku, a ovekovečio ju je Johan Volfgang fon Gete u drami Faust.

Švedska: Valborg uz pesmu i vatru

U Švedskoj, Valpurgijska noć, poznata kao Valborg (Valborgsmassoafton), obeležava se paljenjem vatri i pevanjem tradicionalnih prolećnih pesama. Grane od prošle zime se sakupljaju u velike lomače koje se pale na brdima. Sledeći obrok uključuje losos mariniran u kopru sa šnapsom.

U studentskim gradovima, studenti nose bele kape i okupljaju se na javnim mestima, posebno u univerzitetskim gradovima poput Upsale i Lunda. Studenti drže govore o dolasku proleća, a (muški) horovi pevaju klasične prolećne himne ispred univerziteta i vatre. Parkovi u svakom gradu su puni ljudi koji dolaze da gledaju vatru, slušaju pesme i slave. Ova tradicija datira još iz 18. veka i simbolizuje kraj zime i početak proleća.

Finska: Vapu – spoj tradicije i modernog slavlja

U Finskoj, Vapu je jedan od najvažnijih praznika, koji kombinuje proslavu Valpurgijske noći i Međunarodnog praznika rada. Obeležava se velikim okupljanjima, paradama i piknicima, a studenti i radnici zajedno slave dolazak proleća i radnička prava. Od kraja 19. veka, ova tradicionalna proslava bogatih klasa postala je proslava studenata koji su išli na univerzitet i već dobili svoje kape (obično na kraju srednje škole). Tradicije uključuju konzumiranje fermentisanog pića (sima), čija koncentracija alkohola može da varira. U Helsinkiju, tradicija nalaže da studenti očiste statuu Havis Amande na Trgu trga (u luci preko puta Gradske kuće) pre nego što joj stave belu studentsku kapu. Svečanosti takođe uključuju piknik 1. maja u gradskim parkovima (kao što je Kaivopuisto u Helsinkiju).

Prvog maja nalazimo parade radnika (političkih partija i sindikata). Čitava nacionalna politička scena, ali i crkva, izabrala je Vapu kao dan za marš i govore. Ovaj duh Praznika rada je najprisutniji u Helsinkiju.

Estonija: Proslave u svečanoj večernjoj odeći

U Estoniji, bivšoj nemačkoj i švedskoj koloniji, ovaj dan se takođe slavi kao Volbripaev. Glavne svečanosti Volbera povezane su sa studentskom tradicijom, a posebno sa Univerzitetom u Tartuu, po uzoru na Univerzitet u Upsali kada je osnovan 1632. godine.

Svečanosti u gradu Tartuu uključuju otvaranje kancelarija raznih studentskih bratstava i korporacija za celokupno gradsko stanovništvo. Međutim, posetioci moraju biti obučeni u večernju odeću da bi ušli.

Francuska

U Francuskoj je poznata kao „Noć veštica“, posebno u Istočnom Mozelu (Hexennaat na mozelskom frankonskom, Hexenaa(ch)t na rajnskom frankonskom), kao i u Donjem Alzasu (Hexennacht) i Gornjem Alzasu (Haxafacht). Krajem 19. i u 20. veku, radilo se o pomeranju predmeta različitih veličina, o ponekad grubim šalama (greda postavljena uz ulazna vrata, stajnjak nagomilan ispred vrata itd.). Danas deca izlaze na ulice i zbijaju šale, kao što je uvijanje drveća u toalet papir ili bacanje jaja na fasade (nove tradicije pod uticajem savremene američke popularne kulture Noći veštica, jesenjeg pandana Noći veštica).

Češka Republika (Paleni čarodejnic)

U Češkoj (Bohemija, Moravska) govorimo o Paleni čarodejnic (Spaljivanje veštica); deca se oblače kao veštice. U sumrak, vatre se pale na selu. Ljudi plešu i pevaju oko plamena kako bi proslavili povratak lepog vremena. Takođe je to prilika za pečenje kobasica i ispijanje piva.

Rumunija

U Rumuniji, i u nekim istočnim zemljama, svi zli duhovi, utvare i vampiri, bivaju oslobođeni i veruje se da učestvuju u paklenim bahanalijama, opasnim za svakog smrtnika koji ih otkrije.

Ukrajina

U Ukrajini, prema legendi, veštice se okupljaju na Ćelavoj gori u Kijevu, posebno u letnju noć. Upravo je ovu legendu Modest Musorgski pretvorio u muziku u svojoj simfonijskoj poemi „Noć na Ćelavoj gori“

Valpurgijska noć i 1. maj: susret mita i radničke borbe

Zanimljiva i često previđena činjenica jeste da Valpurgijska noć direktno prethodi Međunarodnom prazniku rada – 1. maju, što stvara jedinstven spoj ritualnog i političkog, mitskog i modernog.

Dok Valpurgijska noć vuče poreklo iz paganskih običaja prolećnog prelaza i hrišćanske svetkovine svete Valburge, 1. maj ima sasvim drugačije korene – u radničkom pokretu i borbi za osmočasovno radno vreme. Praznik rada nastao je kao komemoracija čikaških protesta iz 1886. godine, poznatih po Haymarket masakru, kada su desetine hiljada radnika u SAD štrajkovale zahtevajući osmočasovno radno vreme. Vrhunac protesta bio je u Čikagu 4. maja, kada je tokom mirnog skupa na trgu Hejmarket (Haymarket) eksplodirala bomba, što je izazvalo haos i pogibiju 6 osoba, uključujući policajce. Nakon toga su uhapšene i pogubljene vođe radničkog pokreta, njih 5, poznati kao čikaški mučenici. Ovaj događaj potresao je svet i postao simbol borbe za radnička prava, pa je 1. maj proglašen Međunarodnim danom rada 1889. godine na kongresu Druge internacionale u Parizu i od tada je postao globalni simbol radničke solidarnosti.

U mnogim evropskim zemljama, ta dva praznika su se spontano spojila: Valpurgijska noć obeležava se uz ritualne vatre, muziku i maskenbale uveče 30. aprila, dok se jutro 1. maja dočekuje uz radničke parade, govore i okupljanja sindikata.

Ovaj spoj se posebno izražava u Finskoj, gde Vapu objedinjuje elemente oba praznika. I studenti i radnici uzimaju učešće u proslavama koje započinju već u Valpurgijsku noć i traju do 1. maja, uz slavlje, proteste i kulturne manifestacije. U gradovima poput Helsinkija i Tamperea, ulice se pretvaraju u prostore kolektivnog veselja, ali i političkog izražavanja.

U Nemačkoj, proslava 1. maja često se nadovezuje na Valpurgijsku noć, a u Berlinu se tradicionalno održavaju antifašistički i levičarski protesti, koji neretko uključuju sukobe s policijom. Tako ova dva datuma, razdvojena samo jednom noći, pokrivaju širok raspon ljudskog izražavanja – od folklora i duhovnosti do klasne borbe i političke artikulacije.

U simboličkom smislu, Valpurgijska noć može da se posmatra kao ritualno čišćenje i otvaranje prostora za društvene promene koje 1. maj kao praznik simbolizuje. Vatra koja se pali 30. aprila ne oteruje samo zle duhove prošlih vekova – ona najavljuje i nove borbe za pravdu, jednakost i dostojanstven život.

Savremeni značaj i uticaj

Danas, Valpurgijska noć predstavlja spoj drevnih običaja i savremenih proslava. U mnogim zemljama, ovaj praznik je prilika za okupljanje zajednice, proslavu dolaska proleća i očuvanje kulturne baštine. Istovremeno, u nekim regionima, proslave su postale platforma za političke izraze i društvene promene.​

U Nemačkoj, posebno u gradovima poput Vajmara, Halea i Berlina, Valpurgijska noć se obeležava kostimiranim zabavama, muzičkim festivalima i velikim javnim okupljanjima. U nekim mestima, poput Vitenberga, običaj uključuje „Venčanje veštice i đavola“ – simbolični performans koji spaja folklor i satiričnu umetnost. Ipak, praznik nije uvek miran – poslednjih godina u Berlinu se koristi i kao povod za političke demonstracije, naročito na temu radničkih prava i kapitalizma. Zapažen je bio slučaj iz 2024. godine kada su tokom proslave zapaljeni kombiji Amazona, što je izazvalo raspravu o granici između protesta i vandalizma.

U Švedskoj, Valborg je zadržao svoj svečani i akademski karakter. Tamošnji univerziteti organizuju koncerte, parade i govore, uz masovno okupljanje studenata i građana. Slavlje ima sve više turistički karakter, pa lokalne vlasti i turističke organizacije ulažu znatan trud da ga predstave kao kulturni proizvod nacionalnog identiteta. Posebno je popularna manifestacija u Skansenu, muzeju na otvorenom u Stokholmu, gde se rekonstruišu stari običaji i održavaju etnografski performansi.

U Finskoj, praznik Vapu prerastao je u dvodnevni spektakl koji spaja studente, radnike, porodice i političke grupe. Uz šampanjac, balone i karnevalske kostime, održavaju se i sindikalne parade koje naglašavaju socijalnu pravdu i radnička prava. Za mnoge mlade, to je i trenutak inicijacije – prelaska iz školovanja u život odraslih. Iako se koreni praznika vezuju za svetiteljku Valburgu, moderni Vapu više je festival građanske slobode i raznolikosti.

Na širem planu, Valpurgijska noć inspiriše umetnike, pisce, reditelje i muzičare. Javlja se kao motiv u romanima (kao u Geteovom Faustu), operama, filmovima i čak igrama. Ovaj arhetipski prikaz susreta svetla i tame, razuma i haosa, čini ga trajno relevantnim i estetski privlačnim.

U doba klimatskih promena, pandemija i društvenih kriza, Valpurgijska noć postaje i simbol nade, zajedništva i obnovljene veze s prirodom. Paljenje vatri na brdima danas se sve češće povezuje s ekološkim kampanjama ili performansima posvećenim održivom životu. Neke zajednice uvode i “zelene Valburge” – slavlje bez plastičnih dekoracija i uz lokalno proizvedenu hranu.

U tom smislu, Valpurgijska noć ostaje živa i adaptivna tradicija – prostor u kojem se prošlost susreće sa sadašnjošću, a lokalno nasleđe postaje most prema globalnim temama.

Zaključak

Valpurgijska noć je više od obične proslave; ona je simbol prelaska iz tame u svetlost, iz zime u proleće, i spoj različitih kulturnih i religijskih tradicija. Bez obzira na to da li se obeležava paljenjem vatri na planinama Nemačke, pevanjem pesama u Švedskoj ili paradama u Finskoj, ovaj praznik nastavlja da inspiriše i okuplja ljude širom Evrope.