Da dinosaurusi, izuzev onih sa ptičjim karličnim kostima, nisu izumrli pre 65 miliona godina, naša vrsta verovatno nikada ne bi postojala. Zašto su onda sisari opstali!?

Da neptičji dinosaurusi nisu bili zbrisani pre 65 miliona godina, naša vrsta verovatno nikada ne bi postojala. Masovno izumiranje koje se dogodilo krajem krede bio je jedan od glavnih događaja u istoriji Zemlje koji je u velikoj meri uticao na evoluciju orezivanjem drveta života, i upravo nakon izumiranja sisari su postali dominantni kičmenjaci na kopnu. Međutim, ono što naučnici pokušavaju da shvate jeste zašto su sisari preživeli dok su dinosaurusi izumrli.

Prema rečima istraživača sa Univerziteta Pensilvanije, Rasa Grejama, način života sisara im je dao prednost kada je asteroid udario u područje koje je današnje poluostrvo Jukatan pre oko 65 miliona godina. Kao odgovor na „istraživačko pitanje“ objavljeno na veb stranici univerziteta, Grejam je izneo mišljenje da bi sisari koji su koristili jazbine ili živeli u vodenim sredinama bili zaštićeni od intenzivne vrućine koja je ukratko usledila nakon udara. Kada je vrućina splasnula, sisari su mogli da se vrate i maksimalno iskoriste preostale resurse hrane. Možda nije bilo dovoljno hrane za dinosauruse, ali opštiji ukusi sisara su im omogućili da se održe.

Ipak, masovno izumiranje u periodu krede nije baš tako jasno definisano. Mnogo toga što znamo o poslednjim danima dinosaurusa potiče iz Severne Amerike, blizu mesta udara, tako da je način na koji se obrazac izumiranja pojavio drugde u svetu još uvek slabo shvaćen. I, suprotno popularnom shvatanju, sisari nisu izbegli događaj izumiranja neoštećeni. Nekoliko grupa sisara za koje većina ljudi nikada nije čula (poput trikonodontida, spalakoteroida, driolestida i multituberkulata) nestale su neposredno nakon ili nedugo nakon događaja izumiranja. Neke grupe sisara su preživele, ali druge su ili zbrisane ili im je raznolikost toliko smanjena da su, poput dinosaurusa, dospele u izumiranje.

Masovna izumiranja su najveće misterije ubistava ikada poznate. Otkrivanje zašto su neki oblici izumrli, a drugi preživeli nije lak zadatak, i sumnjam da bi čak i mitske deduktivne moći Šerloka Holmsa mogle da reše zagonetke sa kojima se suočavaju paleontolozi. Preživljavanje nekih sisara je samo jedna misterija utkana u još zamršenije pitanje, a naučnici i dalje vredno prikupljaju dokaze sa mesta zločina.