Ljudi često kažu da biste bili uspešni u poslu, morate biti beskrupulozni i nemilosrdni. Pa, to se svakako može reći i za kompanije koje su videle priliku da zarade na genocidu. Za neke ćete se itekako iznenaditi.

Nemojmo ublažavati reči – nacisti su bili loša grupa i biti povezan sa njima, a kamoli profitirati od njihovih postupaka, govori samo za sebe. U njihovu korist, mnoge od ovih kompanija su isplatile višemilionske naknade za restituciju samo da bi uravnotežile moral.

10.Kodak

Vilhelm Kepler je bio jedan od Hitlerovih glavnih ekonomskih savetnika, govoreći mu šta da radi sa svim tim nacističkim zlatom, kada i gde. To je čovek koga je američka vojna obaveštajna služba nazivala „Kodakov čovek“ zbog njegovih poslovnih i ličnih odnosa sa firmom. Kepler je takođe delovao kao neka vrsta dvostrukog agenta, pružajući informacije Kodaku i nekoliko drugih, manjih kompanija sa sedištem u SAD. Na primer, kada je Hitler došao na vlast u Nemačkoj, Kepler je savetovao Kodakovu hijerarhiju da bi „imali koristi“ od otpuštanja svih svojih jevrejskih zaposlenih.

Veza sa Keplerom je sama po sebi dovoljno loša, ali tokom rata, Kodakova nemačka filijala je koristila robovske radnike iz koncentracionih logora, a takođe su se proširili i na proizvodna tržišta okidača, detonatora i druge vojne robe.

9. Čejs (Chase) banka

Tokom godina, Čejs je optuživan za zamrzavanje računa mnogih Jevreja sa sedištem u Evropi – što je efikasno smanjilo njihovu mogućnost da pobegnu u savezničku zemlju i praktično uništilo njihove šanse za preživljavanje. Istraga BBC-ija otkrila je da je Čejs tokom rata zamrznuo čak 100 jevrejskih bankovnih računa.

Tokom godina, Čejs je optuživan za zamrzavanje računa mnogih Jevreja sa sedištem u Evropi – što je efikasno smanjilo njihovu mogućnost da pobegnu u savezničku zemlju i praktično uništilo njihove šanse za preživljavanje. Istraga BBC-ija otkrila je da je Čejs tokom rata zamrznuo čak 100 jevrejskih bankovnih računa.

8.Nestle

Kada pomislimo na Nestle, pomislimo na čokoladne pločice i lepa vremena. Teško biste mogli ubaciti i naciste u mešavinu. Međutim, 2000. godine, poznata švajcarska kompanija za konditorske proizvode isplatila je čak 14,6 miliona dolara fondu za preživele Holokausta.

Nestle je dao donaciju jer je jedna od njegovih podružnica tokom rata, Magi, koristila robovski rad iz nekoliko koncentracionih logora blizu nemačke granice sa Švajcarskom. Međutim, krivica je dublja. Čokoladne pločice su korišćene da bi se mladi Jevreji namamili u zarobljeništvo pre nego što bi bili poslati u koncentracione logore. Takvo saznanje vas potpuno izbaci iz kontrole nad Kit Katom, zar ne?

7.BMW

Tokom Drugog svetskog rata, radnu snagu BMW-a činili su robovi koje su obezbeđivali nacisti. Neki izvori navode brojku i do 50.000 njih. Međutim, držite se za vozačke rukavice, jer ovo postaje mnogo gore. BMW je tada bio u vlasništvu Gintera Kvanta, a on i njegov sin Herbert bili su veoma dobri prijatelji sa Hitlerom i njegovim režimom. BMW-ove fabrike su isključivo proizvodile delove za avione i motocikle za nacističke ratne napore. U stvari, mnogi zatvorenici su radili na motorima Luftvafea, naime na BMW-u 132.

Kvantovi su takođe imali velike koristi od istrebljivanja Jevreja i njihovih sredstava za život – predati su im višestruki poslovni subjekti oduzeti od porobljenih Jevreja. Godine 2001., nakon internog izveštaja koji je naručio sam BMW, otkriveni su profiti kompanije od rata. Nakon što je izveštaj objavljen, Gabrijele Kvant je rekla nemačkim novinama Die Zeit da je istina da su mnogi radnici poginuli radeći za kompaniju.

6.Bajer (Bayer)

Boli vas glava? Posegnite za Bajerovim aspirinom. Takozvani „čudotvorni lek“ bi mogao prikladno da usvoji skromnije ime, posebno kada se zadubite u prošlost kompanije.

Bajer je prvobitno bio deo nemačkog farmaceutskog giganta IG Farben. Farben se raspao 1952. godine usred kontroverzi oko bliskih odnosa sa nacističkom partijom, i to s pravom. Farbenovo korišćenje robovskog rada bio je najmanji od njihovih zločina — Farben je proizvodio Ciklon B, toksični gas koji su nacisti pumpali u svoje gasne komore.

Devedesetih godina 19. veka, aspirin su izumela dva zaposlena u Bajeru, naime Feliks Hofman – mladi i izuzetno talentovani hemičar – i njegov pretpostavljeni, Artur Ajhengrun. Međutim, tokom tridesetih godina 20. veka, kada je nacistička partija došla na vlast, Ajhengrunova uloga u pronalasku jednog od najčešćih lekova na svetu je gotovo izbrisana iz Bajerovih istorijskih knjiga i do danas mu je uskraćeno mesto koje mu pripada u istoriji medicinskog napretka. Zašto? Zato što je bio Jevrejin, a Bajer nije želeo da bude povezan sa njim na početku rata.

5.Allianz

Alijanc možda nije široko poznat široj javnosti, ali u svetu osiguranja i finansijskih usluga, nalazi se na samom vrhu. Alijanc je osnovan u Nemačkoj 1890. godine, tako da je bio u vodećoj poziciji da iskoristi uspon nacista na vlast. Ali veze kompanije sa nacistima išle su dublje od jednostavnih poslovnih transakcija. Generalni direktor Kurt Šmit bio je i ministar ekonomije u Hitlerovoj vladi i, kao takav, osigurao se da svi veći poslovi osiguranja idu direktno Alijancu. Kao rezultat toga, Alijanc je osigurao sve objekte i zaposlene u Aušvicu. Teško je zamisliti logor smrti sa polisom osiguranja, zar ne?

Alijancov odnos sa nacistima išao je još dalje. Alijanc je bio vodeći dobavljač životnog osiguranja nemačkim građanima pre i posle rata. Kao rezultat toga, pre Holokausta, Alijanc je ostvarivao ogromne profite od polisa životnog osiguranja koje su plaćali Jevreji. A posle rata? Alijanc je zadržao sav novac od polisa koje je „pružao“ – ili tačnije nije. Čak i u retkim slučajevima kada je preživeli Holokausta pokušao da podnese zahtev za naknadu štete na osnovu polise životnog osiguranja svoje porodice posle rata, Alijanc je odbio zahtev uz obrazloženje da nije postojao administrativni zapis o smrti člana porodice, kada su dobro znali da nacisti nikada nisu izdavali umrlice za žrtve Holokausta. Poslovanje ponekad može biti nemilosrdno, ali obično nije ovako groteskno. Da li ste još zainteresovani da gledate utakmice na Alianc areni!?

4.Standard oil

Uoči Drugog svetskog rata, Standard Oil je imao odnos sa IG Farben-om i, osećajući da bi se Sjedinjene Države mogle umešati u sukob u nekom trenutku, odlučio je da potpiše sporazum kako bi održao njihov odnos i nakon takve situacije. Tako je Standard Oil snabdevao naciste gorivom za njihove podmornice, u nekim slučajevima čak dajući Nemcima i prvi izbor naftnih polja.

Ali jedan čovek nije želeo da dozvoli Standard Oilu da se izvuče sa profiterstvom od Trećeg rajha. Taj čovek je bio Nelson A. Rokfeler, unuk Džona D. Rokfelera, jednog od osnivača kompanije Endruz, Klark i kompanija, koja je kasnije postala Standard Oil. Rokfeler nije mogao direktno da utiče na politiku bilo kog korporativnog odbora, pa je umesto toga skovao plan. Dok je bio na poziciji koordinatora za međuameričke poslove, Rokfeler je stvorio i objavio knjigu pod nazivom „Nastavak Apokalipse: Kako vaše novčiće plaćate za Hitlerov rat“ . Rokfeler je organizovao da se anonimno napisana knjiga pošalje američkim ambasadama širom sveta, otkrivajući tako odnos koji je Standard Oil imao sa nacistima. Ovo je otvorilo put za kraj odnosa između IG Farbena i Standard Oila, i do trenutka kada su Sjedinjene Države objavile rat Nemcima u decembru 1941. godine, sastanak je bio zaista završen. Standard Oil se od tada raspao na Ševron i BP, između ostalih modernih kompanija.

3.Koka-kola

Četrdesetih godina prošlog veka, dok je Koka-kola punila stomake savezničkih trupa i podržavala američke vojnike, nemačka filijala kompanije, Koka-kola GmbH, flertovala je sa nacistima, gradila fabrike za flaširanje u okupiranim državama, pa čak i, u jednom trenutku, oglašavala se u nacističkoj štampi. Ali gore je tek trebalo da dođe.

Godine 1941., kada je sedište Koka-Kole otkazalo snabdevanje svojih nemačkih kolega sirupom potrebnim za proizvodnju Koka-Kole, Maks Kit, čovek koji je bio na čelu Koka-Kole GmbH, odlučio je da izmisli potpuno novo piće kako bi održao svoju nemačku investiciju. Napravljena od sastojaka dostupnih Koka-Koli GmbH, rođena je Fanta – piće kreirano posebno za naciste.

2-Ford

Ali šta je Hitler dobio zauzvrat za sve ove pohvale? Nemačke fabrike kompanije Ford Motor koristile su robovski rad, a nemačko krilo kompanije je čak otišlo toliko daleko da je opremalo nemačke ratne napore. U jednom osuđujućem primeru, neki američki menadžeri sa sedištem u Nemačkoj složili su se da se pozabave vojnom proizvodnjom za nacistički režim kada su slični pristupi američke vlade predvođene Ruzveltom Fordovim fabrikama na domaćem tlu odbijeni. Uprkos naporima Fordovih advokata tokom godina da distanciraju matičnu kompaniju od postupaka nemačkog krila Dženeral motorsa, nemačkog Forda, ove tvrdnje su donekle potkopane činjenicom da je američki Ford primao sredstva od svojih nemačkih kolega do 60.000 dolara godišnje od 1940. do 1943. godine. Dodajte tome da je Henri Ford bio široko poznati antisemita i cela stvar pomalo miriše na trulo.

1.IBM

IBM je proizvodio računare po narudžbini – u suštini mašine za bušene kartice – kako bi nacisti mogli da prate red vožnje vozova i broj Jevreja koji su prevoženi, omogućavajući tačnu evidenciju svih onih koji su odlazili u i iz logora smrti poput Aušvica i Treblinke. Ukratko, IBM je obezbedio nacistima opremu koja im je bila potrebna da obezbede sistematsko istrebljenje Jevreja.

Kada je Nemačka izvršila invaziju na Poljsku 1939. godine, IBM je otišao toliko daleko da je povećao svoju proizvodnju, znajući da će invazija dovesti do slanja miliona Jevreja u logore. Takođe se veruje da je IBM zaplenio sav profit od njihovih poslovnih putovanja u Poljsku.

IBM se, očigledno, uvek distancirao od te tvrdnje, govoreći da su njihovu nemačku filijalu preuzeli nacisti. Međutim, tokom rata uspostavljene su veze sa njihovom kancelarijom u Ženevi. Da li je činjenica da je IBM dao velikodušne donacije fondu za Holokaust znak griže savesti ili su oni ipak samo etička kompanija?