U širem smislu, postoje dve perspektive o smrti u Bibliji, obe tvrde da su podržane od Svetog pisma. Ove perspektive se, međutim, međusobno isključuju. Koja je tačna?

Različite perspektive o smrti postoje u svim religijama. U hrišćanstvu, međutim, postoje samo dve perspektive smrti u Bibliji. Uobičajeni stav je da ljudi poseduju besmrtnu dušu i da ostaju svesni nakon smrti. Alternativna perspektiva je da su ljudi nesvesni kada umru i ponovo postaju svesni tek kada Isus vaskrsava mrtve prilikom Drugog dolaska.

Smrt u Bibliji: besmrtna duša

Opšti stav o smrti u Bibliji je da ljudi imaju besmrtnu dušu, i da li je u pitanju pakao, čistilište ili raj (u zavisnosti od denominacije na koju se pretplatio), preminula osoba je u svesnom stanju, potpuno svesna svog/njenog mesta i stanja.

U katoličkoj tradiciji, vernici se slažu sa idejom da pojedinci kojima nedostaje zasluga da uđu u raj prvo provedu neko vreme u čistilištu. Katolički katihizis kaže da:

„Svi koji umiru u Božjoj milosti i prijateljstvu, ali još uvek nesavršeno očišćeni, zaista su sigurni u svoje večno spasenje; ali posle smrti prolaze kroz očišćenje, kako bi postigli svetost neophodnu za ulazak u nebesku radost.”

Iako protestanti često smatraju čistilište stanjem limba, katolici ga smatraju mestom pročišćenja koje omogućava već spašenima da pristupe nebu kada se njihove nesavršenosti isprave.

Tokom srednjeg veka, čistilište je ponekad predstavljano kao mesto stradanja i mučenja kako bi se prikupila sredstva prodajom indulgencija. Neuki vernici su verovali da kupovina oprosta može skratiti i/ili umanjiti patnju pokojnika u čistilištu. Iako se protestanti protive konceptu čistilišta, i katolička i protestantska perspektiva smrti u Bibliji zasnivaju se na stavu da su duše same po sebi besmrtne.

Biblijska podrška za besmrtnu dušu

Mnoge biblijske reference koje katolici koriste da potkrepe svoje mišljenje o čistilištu potiču iz apokrifnih knjiga. Prateći stihovi uključuju:

2 Makabejska 12:45

“I takođe u tome što je on shvatio da je za one koji su umrli pobožni, to je bila sveta i dobra misao. Nakon čega je izvršio pomirenje za mrtve, da bi se izbavili od greha.”

 1. Korinćanima 3:14-15

“Ako opstane delo koje je ko sagradio na temelju, dobiće nagradu. Ako je nečije delo izgorelo, pretrpeće gubitak, iako će se i sam spasiti, ali samo kao kroz oganj.”

Neki katolički naučnici tumače ove stihove kao indikativne za pročišćenje i pročišćavanje postojanja nakon smrti, ali pre ulaska u raj.

U okviru protestantizma, popularno gledište je često podržano pozivanjem na izveštaj o bogatašu i Lazaru (Luka 16:19-31), kao što se tvrdi u knjizi Isaka Burgera Prvih pet minuta posle smrti i Henka Hanegraafa u Zagrobnom životu. U ovom biblijskom izveštaju, Lazar i bogataš imaju tela, svesni su svog okruženja, pa čak i razgovaraju. Bogataš izražava bol koji pati i čezne za olakšanjem. Burger navodi da vernici kada umru odlaze u raj.

Drugi često korišćeni tekst su Isusove reči na krstu:

Luka 23:43

„I reče mu Isus: Zaista ti kažem, danas ćeš biti sa mnom u raju.

Izazov koji se postavlja ovom prevodu je to što izvorni jezik, grčki koine, nije imao znakove interpunkcije i zarez bi se, stoga, takođe mogao staviti iza „danas“, pošto je Isus rekao Mariji u nedelju da se još nije uzašao svom Ocu (Jovan 20:17). Prema Otkrovenju 2:7 i 22:1-2 drvo života je u raju kod prestola Božijeg.

Izazov koji predstavlja korišćenje narativa o bogatašu i Lazaru je to što se čini da je to parabola, a ne zapis stvarnog događaja i da je u suprotnosti sa učenjem da će verni dobiti besmrtna tela tek prilikom Drugog dolaska (1. Korinćanima 15:51-54).

Smrt u Bibliji: uslovna besmrtnost 

Uslovna besmrtnost je gledište koje se u protestantizmu zastupa prvenstveno među adventistima, hristadefijancima i Jehovinim svedocima. Takođe je poznat kao „uslovljavanje“, što je verovanje da je besmrtnost uslovljena verom u Isusa Hrista kao Spasitelja. Besmrtnost, dakle, nije svojstvena osobina duše. Kondicionalisti neizbežno veruju i u anihilacionizam, što je verovanje da zli ne trpe večnu kaznu u paklu, već ih ognjeni bazen uništava. Logika je jednostavna. Ako ne živiš večno, kako možeš da trpiš večnu kaznu u paklu?

Postoje male razlike među kondicionalistima o tome šta se dešava sa dušom. Jehovini svedoci veruju da je duša uništena smrću i ponovo stvorena pri drugom dolasku, dok adventisti veruju da duša nije svesna tokom smrti, što nazivaju „spavanjem duše“.

Za adventiste, smrt je uporediva sa dubokim snom tokom kojeg osoba nije svesna bilo čega što se dešava oko nje i nesvesna protoka vremena. Oni ne prihvataju ideju da se osoba sastoji od tela, duše i duha, već pre da kada su telo i duh netaknuti, ona sačinjava živu dušu. Onog trenutka kada se telo i duh razdvoje, više nema svesne duše.

Biblijska podrška za smrtnu dušu

Ideju da u smrti nema aktivne svesti podržava nekoliko starozavetnih tekstova. Evo nekoliko primera:

Psalam 146:4

„Njegov dah izlazi, on se vraća u svoju zemlju; u taj dan njegove misli nestaju.”

Propovednik 9:5-6, 10

“Jer živi znaju da će umreti; ali mrtvi ništa ne znaju, niti imaju više nagrade; jer je uspomena na njih zaboravljena. I ljubav njihova, i njihova mržnja, i njihova zavist, sada su nestale; niti više nemaju udela zauvek ni u čemu što se čini pod suncem.”

„Šta god tvoja ruka nađe da učini, učini to svom snagom; jer u grobu u koji ideš nema posla, ni plana, ni znanja, ni mudrosti.”

Drugi stihovi porede smrt sa stanjem sna:

Job 14:10-12

“Ali čovek umire i biva odsečen; a čovek zastareva, a gde je on? Kao što vode nestaju od mora, a reka opada i presušuje, tako čovek leži i ne ustaje. Dok nebesa više ne budu, oni se neće probuditi, niti će se probuditi iz sna.”

Jovan 11:11-14

“On je rekao ove stvari; a posle toga reče im: Naš prijatelj Lazar spava. Ali idem da ga probudim iz sna. Tada rekoše Njegovi učenici: Gospode, ako spava, ozdraviće. Ali Isus je govorio o svojoj smrti, a oni su mislili da je On govorio o odmoru u snu. Tada im Isus reče jasno: Lazar je mrtav.”

1. Korinćanima 15:6

“Posle ga je odjednom videlo preko pet stotina braće, od kojih je veći deo ostao do danas, ali su neki i usnuli.”

Čini se da ovi stihovi podržavaju ideju smrti kao nesvesnog stanja ili stanja nalik snu koje traje do Drugog dolaska kada vernici dobijaju besmrtnost i netruležna tela.

1. Korinćanima 15:51-54

„Gle, ja vam govorim tajnu; nećemo svi zaspati, nego ćemo se svi promeniti; u trenu, na prvi pogled, na poslednju trubu. Jer će zatrubiti, i mrtvi će vaskrsnuti netruležni, i svi ćemo se promeniti. Jer ovo truležno treba da se obuče u netruležnost, a ovo u besmrtno će se obući u trulež. i kada se ovaj smrtnik obuče u besmrtnost, tada će se zbiti reč koja je napisana: „Smrt je progutana pobedom“.

Pogled na „spavanje duše“ može se osporiti isticanjem da san služi kao metafora smrti, a ne opis stanja mrtvih. Neki naučnici tvrde naprotiv da je priča o bogatašu i Lazaru dokaz svesnog razmišljanja posle smrti.

Uloga smrti u Bibliji

Zagovornici oba gledišta o smrti tvrde da imaju biblijsku podršku za svoja verovanja. Na kraju krajeva, na studentu Biblije je da zaroni duboko u ovu važnu temu i da odredi koje gledište Biblija zaista podržava. Proces uključuje utvrđivanje koja perspektiva koristi tekstove van konteksta i koja ima najdosledniju i najkoherentniju podršku.

Koncepti besmrtne duše i uslovne besmrtnosti se međusobno isključuju i oba ne mogu biti tačna. Razmatranje suprotstavljenih stavova otvoreno i pošteno i dopuštanje da se zasluge svakoga iznesu, najbolji je način da se na kraju donese zaključak o temi smrti u Bibliji. Proces može biti neprijatan, ali kao što je Aristotel rekao: ”oznaka je obrazovane osobe da traži istu vrstu jasnoće u svakoj temi u meri u kojoj priroda stvari to prihvata.”