Potraga za Isusovim grobom nije tako jednostavna, kao što se možda čini. Biblijska tradicija kaže da on više nije u svojoj grobnici, što arheologiju čini malo složenijom. Ali postoje i druge grobnice, gde bi on još uvek mogao biti. Da li je još uvek na nekom od tri mesta u Jerusalimu? Možda u Srinagaru u Kašmiru? Ili je, možda, umro u Japanu sa 106 godina, kao što neki tvrde?

Posle raspeća i uoči subote, telo Isusa Hrista koji je umro na krstu stavio je u grob jevrejski starešina i član saveta Sinedriona po imenu Josif iz Arimateje. Sva četiri jevanđelja daju izveštaj o ovim događajima iako postoje varijacije.

Marko, možda najranija jevanđeoska priča, navodi da je Josif to učinio zbog jevrejskog zakona, a ne zbog neke posebne brige za Isusovo telo. Sinedrion je ipak bio taj koji ga je osudio na smrt.

Matej i Luka ga pretvaraju u figuru koja je više naklonjena Isusu i njegovim učenjima, dok Jovan nudi nešto više od provere imena i detalja o načinu sahrane. Ali sva četvorica potvrđuju da je Isus odnesen u grob.

Isus Hrist je postavio temelje religije koja danas napreduje širom sveta. Središte modernog hrišćanstva možda leži u Vatikanu, ali njegove grane se šire dugo i široko. Stoga nije iznenađujuće da priča o Isusu ima različite verzije u različitim delovima sveta. Ovaj članak se fokusira na neobičnu priču o Isusu Hristu i njegovom poslednjem počivalištu. Zemlja o kojoj govorimo u članku nema očigledne veze sa Isusom, pa je zbog toga ova legenda nekima neverovatna. Međutim, mnogi veruju da je ova alternativna teorija istinita i ne treba je jednostavno odbaciti. 

Ova priča govori o legendi koja kaže da je Isus Hrist izbegao raspeće i otputovao u severni Japan, gde je proživeo ostatak svog života u miru i zadovoljstvu, sve dok nije umro u dubokoj starosti od 106 godina. Prema ovom izveštaju, Isus je umro od prirodnog uzroka u malom selu u Japanu. Ako bi ovo bilo tačno, ko je bio razapet? Šta je Isus Hrist, Mesija radio u malom selu u Japanu, i kako ljudi danas poštuju njegovu uspomenu? 

Selo Šingo 

Selo Šingo u prefekturi Aomori u severnom Japanu je malo i beznačajno, samo još jedno obično japansko selo. Većina stanovnika brine o stočnim rančevima, ili primarnim poljoprivrednim proizvodima u selu. Međutim, jedna jedina gomila zemlje na ravnom vrhu brda ističe se kao značajna. Spolja izgleda samo kao nasip zemlje, ali je takođe centar legendi, verovanja i teorija zavere.

Za ovaj ograđeni nasip od zemlje se kaže da je poslednje počivalište Isusa Hrista. Navodna grobnica otkrivena je 1935. godine. Od tada su iznete mnoge teorije koje pokušavaju da objasne kako je Isus mogao da pronađe put do Japana. 

Dokumenti Takenouči 

Glavni narativ koji objašnjava ovo neverovatno putovanje pruža skup misterioznih rukopisa poznatih kao Takenouči dokumenti. Prema ovim apokrifnim spisima, Isus Hrist nikada nije bio razapet na krstu. Umesto toga, uspeo je da pobegne od iskušenja, noseći pramen kose Device Marije. 

Dokumenti tvrde da su Isusa uhvatili Rimljani, ali da je pobegao zamenivši mesto sa svojim mlađim bratom, koji se zvao Isukiri. Kada je Isus izbegao zatočeništvo, poneo je sa sobom i jedno uvo svog brata. Pošto je izbegao rimske vlasti i njihovu smrtnu kaznu, promenio je kontinent i preselio se u Japan. 

Nakon što je stigao u Japan, nastanio se u Šingu. Bio je poznat kao Daitenku Taro Jurai i zaljubio se u ćerku farmera po imenu Mijuko. Ostatak života proveo je kao pastir u Japanu. Štaviše, sa Mijuko je imao troje dece i živeo je do poslednjeg daha u selu. Postoje verovanja da i danas u selu žive Isusovi potomci. 

Pisac dokumenata je Vado Kosaka. Postao je poznat po pokušaju da kontaktira vanzemaljce na televiziji uživo. Iz dela i životne priče Kosake, čini se da je „kosmo-arheolog“ bio ekscentrična ličnost, ako ne i potpuni prevarant. Za dokument se kaže da je prevara u gotovo svim krugovima.

Ipak, postoje dokazi da su zapadnjačke crte prisutne u seoskom stanovništvu, što ukazuje na neku drevnu vezu sa Evropom. Neki od stanovnika sela čak imaju boju očiju koja se razlikuje od angloevropskih ljudi, iako bi većina mogla smatrati ovaj slab dokaz jer Isus nije bio iz Evrope.

Ipak, neki uporno veruju da Takenouči dokumenti, stoga, možda imaju nešto istine u sebi. Ove pristalice teorije takođe ukazuju na čistu neverodostojnost teorije kao na dokaz njene istinitosti, rekavši da je tvrdnja da se Mesija preselio u beznačajno japansko selo toliko neobična i smešna, da izaziva verovanje da će neko to izmisliti. 

Ono što je sigurno je da na vrhu brda u Šingou postoje dve gomile zemlje. Jedna humka je mesto gde se tvrdi da je sahranjen Isus Hrist. Druga humka navodno drži Marijin pramen kose i Isukirijevo uvo.

Lepo malo mesto za zaradu

Selo Šingo nije posebno hrišćansko selo. U stvari, jedno vreme je imao samo jednog hrišćanskog stanovnika. Samo selo nema crkvu, osim one koja je udaljena 50 kilometara. Međutim, u selu se svake godine održava festival za hodočasnike koji veruju da je to mesto zaista mesto Hristove sahrane, hodočasnike koji rado plaćaju ulaz od 100 jena za Muzej Legende o Hristu. Narod kupuje i mnoge navodne relikvije, a u selu je nikla kulinarska radnja koja posetiocima prodaje suvenire. 

Tu je i prolećni Hristov festival koji se održava svake godine od 1964. godine. Ceremonija ima mnogo rituala i obreda. Žene sela nose kimona i igraju oko grobova kako bi duh Hristov ostao u pokoju, sve vreme pevajući stihove u tri reda na nepoznatom jeziku.

Hrišćansko stanovništvo u regionu možda je u manjini u zemlji u kojoj su glavne religije budizam i šintoizam. Međutim, navodno groblje izaziva veliku pažnju vernika, ali i znatiželjnika. Ljudi posećuju ovo mesto ili kao hodočašće zasnovano na hrišćanskom verovanju, ili jednostavno da bi videli neobično turističko mesto. 

U vreme kada se konvencionalna turistička mesta suočavaju sa smanjenjem posetilaca, neki ljudi radije idu na neobičnu destinaciju kao što je Šingo. Ovo mesto gotovo sigurno nije stvarno mesto sahrane Isusa Hrista. Međutim, legenda tvrdoglavo odbija da bude odbačena. Japan ima bogatu istoriju sa višestrukim uticajima, a ova priča samo daje još jednu dimenziju toj tapiseriji. Istraživači još uvek kopaju u istinu iza Takenouči dokumenata.

Mr. D. Tovarišić