U stara vremena, nebeska tela su korišćena za određivanje vremena, pronalaženje načina i izračunavanje vremena rada na terenu. A predviđali su i budućnost. Šta su značile repate zvezde, krvavi mesec i senke na suncu? Pročitajte naš članak.

Drevne ideje o nebu: gornji svet, kralj sunca i lunarni kalendar

Prema drevnim verovanjima verovalo se da je nebo prekrivalo ravnu zemlju kao veliki poklopac. U mitologiji nekih slovenskih naroda, nebesa su se sastojala od dva nivoa. Vidljivi plavi deo je najbliži zemlji, a drugi, „gornji“ deo je prebivalište Boga. Ljudi su zamišljali da gornji sloj sija jakom svetlošću, ponekad se može videti tokom grmljavine, kada se nebesa otvaraju.

Gornji nebeski svet, prema drevnim legendama, bio je u interakciji sa donjim, u kome su živele duše predaka. Dakle, sve pojave povezane sa suncem, mesecom i  zvezdama, tumačeni su kao predznaci. Obećavali su žetvu ili glad, mir ili rat. Posebna pažnja u narodnoj astronomiji bila je posvećena kometama, zvezdama padalicama i  pomračenjima.

U svakodnevnom životu ljudi su koristili nebeska tela za određivanje vremena i navigaciju u svojoj okolini, na primer, pronalaženje puta pored zvezda. Danju je vreme određivalo sunce, a noću položaj Velikog medveda ili Orionovog pojasa.

Glavno svetlo u narodnoj astronomiji bilo je sunce, čak se zvalo i kralj. U  narodnom predanju sunce je bilo obdareno ljudskim osobinama: bilo je tužno, ljuto, imalo je rođake – mesec ili polumesec u ulozi sestre ili brata.

Dugo se i seljački kalendar zasnivao na astronomskim principima. Položaj svetiljki je korišćen za izračunavanje vremena za rad na terenu; sunce i dužina dana su korišćeni da se godina podeli na godišnja doba. Vreme u roku od mesec dana je izračunato na osnovu mesečevih faza. Sa njegovim rastom i opadanjem vezuju se određeni recepti i zabrane, na primer, novi posao, da bi bio uspešan, započet je na mladom mesecu.

Sazvežđa: Veliki medved, Velika kola ili Los

U narodnom predanju nekih krajeva zvezde su se zvale deca sunca i meseca.  Sazvežđa i planete u starim danima nije se razlikovalo toliko – oko 30. Glavni su bili Veliki Medved, Orion, Plejade i Venera, seljaci su poznavali i Mlečni put i Severnu zvezdu. Njihova popularna imena su uglavnom povezana sa poljoprivredom, alatima, kućnim predmetima ili mitološkim idejama. Mlečni put je poznat kao Ptičji put, Gusji put, Batuov put ili Mamajev put. Vidljivi deo galaksije smatran je za put kojim su se duše umrlih uzdizale na nebo. Neka imena astronomskih objekata potiču od metafora vezanih za njihov oblik. Po pravilu su podsećali ljude na svakodnevne predmete: kutlaču, kos, jaram. Neke zvezdane grupe dobile su imena po domaćim životinjama. Zvali su se volovi, ovce i kokoške.

Plejade, zvezdano jato u sazvežđu Bika, smatrane su posebno važnim za rad na terenu. Vidljive su golim okom od marta do oktobra. Seljaci su njima određivali kada treba početi sejati, kositi i vršiti žito. U različitim regionima Plejade su se zvale različito: Volosozari, Gnezdo, Kučki, Lapot, Paleti, Stožari.

Veliki medved je takođe imao mnogo imena. U različitim krajevima su je zvali Ladle, Medved, Medvedka, Sedam mudraca. Na Donu se ustalio naziv Arba ili Povozka, na jugu – Voz, a u nekim krajevima Rusije – Los.

U narodnoj astronomiji bile su poznate planete Venera i Mars i Jupiter. Venera se zvala Vukova ili Čigirova zvezda, Jupiter se zvao Zevs, Mars se zvao Aris. Venera kao jutarnje i večernje nebesko telo u narodnom predanju zvala se Zarjanka ili Zarjanica. Zvala se i Dennica, jer se može videti tokom dana.

Uoči verskih praznika, posebno Božića, noćno nebo se koristilo za proricanje budućnosti i utvrđivanje da li je neko prokleto. Svetle i jasne zvezde su nagovestile dug život, tamne – smrt. Mnoga nebeska tela su bila povezana sa budućom bogatom žetvom ili obiljem stoke.

Komete i zvezde padalice

Verovanja da su nebo i zemlja blisko povezani objašnjavala su kako su nebeski objekti navodno uticali na živote ljudi. U davna vremena verovalo se da na nebu ima onoliko zvezda koliko je ljudi na zemlji: rođenjem čoveka na nebu zasvetli zvezda, a njegovom smrću ona pada i gasi se. Ljetne meteorske kiše Perseida pripisane su visokoj stopi smrtnosti tokom terenskog rada. Druge ideje su povezane sa  zlim duhovima: navodno bi đavoli koji su sišli na zemlju mogli da se pretvore u zvezde padalice. Verovali su da zli duhovi može ukrasti zvezdu i tako uništiti čoveka.

Bilo je posebnih znakova: verovalo se da kiša meteora leti znači  kišu, zimi – na sneg. Prema verovanjima, zvezde ne treba brojati, jer to može dovesti do bolesti ili slepila.

Opis nebeskih tela u drevnim hronikama i verskim spisima proučavao je sovjetski astronom Daniil Svjatski. On je primetio da hroničari obično označavaju godinu, dan i sat astronomskog događaja, što je onda pomoglo istoričarima da utvrde njegovu autentičnost. Prvi put se pominju u ruskim hronikama u 11. veku. Bila je to Halejeva kometa, koja se vraća na Sunce svakih 75–76 godina. U kasnijim hronikama i književnim spomenicima, ona se ponovo pojavljuje kao „strašna zvezda sa zrakom“.

Komete su takođe popularno smatrane „decom sunca“. Zvali su se repate ili dlakave zvezde, zvezde sa metlom. Pojava kometa smatrala se predznakom velike nesreće – propadanja useva i gladi, bolesti i kuge, krvavog rata i smrti cele zemlje. Oni su takođe bili povezani sa porazima ruskih trupa u bitkama.

Pomračenja Sunca i Meseca

U davna vremena, iznenadni nastup sumraka izazivao je strah i paniku kod ljudi. U književnim spomenicima pomračenje se nazivalo smrću svetila, a mrlje na njemu upoređivane su sa glavama zabijenih eksera. Verovalo se da su sunce i mesec ukrali zli duhovi i da su takve pojave nagovestile strašne događaje – ratove, bolesti, smrt vladara i prirodne katastrofe.

Pomračenje 1115. godine, prema hroničarima, predskazalo je smrt kneza Olega Svjatoslaviča. Ponekad se dešavalo da u drevnim dokumentima prvo opisuju nebeski fenomen, a zatim, ako je neko umro, o tome zabeleže i povezuju dva događaja.

Poznato je da pomračenja predskazuju nesreće u očima ljudi, u šta su neznalice verovale skoro u svim vremenima i u svim zemljama. Ove pojave su bile u velikoj meri prilagođene događajima sadašnjim, budućim ili prošlim i, zbog svoje neobičnosti, uvek su zadivljivale umove ljudi i podsticale ih da očekuju čuda ili katastrofe.

Vladimir Dal – . „O verovanjima, sujeverja i predrasudama ruskog naroda“

Daniil Svjacki je najzanimljivije pomračenje Sunca opisano u hronikama nazvao fenomenom iz 1185. Ovo je događaj koji se pominje u  Priči o Igorovom pohodu,

a vezuje se za sudbinu kneza Igora. Pomračenje se dogodilo tokom njegovog pohoda. To je shvaćeno kao znak nevolje, a bitka je završena porazom.

Pomračenja Meseca se ređe pominju u književnim delima; nisu izazivala toliko užasa kao solarno. Hroničari su zabeležili da je Mesec iznenada postao krvav ili bakrocrven. Ova boja je bila povezana sa ratom koji se ili odvijao negde u blizini ili se očekivao.

Margarita Kovineva