Povećana aktivnost jednog od proteina čini imune ćelije posebno osetlјivim na visok nivo holesterola u krvi, a nakon toga i česte bolesti. * Ono što se do sada smatralo pokazateljem, ispostavlja se da je uzrok ateroskleroze.

Aterosklerotski plakovi koji se pojavlјuju na zidovima krvnih sudova nisu sastavlјeni samo od holesterola i drugih masti – oni sadrže dosta imunih ćelija, posebno monocita. Zadatak monocita je da traže infekciju i, uopšte, sve potencijalno opasne supstance (ostatke mrtvih ćelija, itd.) i bukvalno ih pojedu. Monociti se kreću veoma aktivno, puzeći duž vaskularnog zida. Ali sa aterosklerozom, monociti se zaustavlјaju tamo gde postoji aterosklerotski plak i prodiru u njega. Ovde pokušavaju da pojedu višak lipida i usput se pretvore u makrofage, veću i manje pokretnu vrstu monocita. Makrofagi, pokušavajući da jedu što više masti, izazivaju upalu, privlačeći nove ćelije u aterosklerotski plak i čineći ga obimnijim i krhkijim. Veruje se da monociti makrofaga igraju veoma značajnu ulogu u razvoju ateroskleroze.

Ali, ne radi se samo o tome da masti iritiraju imunološke ćelije – same imune ćelije mogu biti previše spremne da budu iritirane. Imuni sistem koristi impresivan niz signalnih molekula koji kontrolišu ćelijsku aktivnost. Jedan takav signal je suPAR protein, rastvorlјivi receptor aktivatora plazminogene urokinaze, ili, ukratko, rastvorlјivi receptor urokinaze.

Urokinaza je enzim koji je nekada bio izolovan iz urina (otuda i naziv), ali se potom našao u krvi i međućelijskoj supstanci različitih tkiva. Ima važnu ulogu u reakcijama koagulacije krvi i nekim drugim procesima. Pored toga, postoji receptor za urokinazu koji postoji u nerastvorlјivom obliku (takav se nalazi u ćelijskim membranama) i u rastvorlјivom obliku – tada može slobodno da pluta u krvi. Rastvorlјivi receptor je isti suPAR sintetizovan u koštanoj srži.

Nivo suPAR-a je obično veći što je veća aktivnost imuniteta, i što je zapalјenje jače, to se bolest agresivnije razvija. Ranije se smatralo važnim markerom kardiovaskularnih poremećaja, ali su sada istraživači sa Univerziteta u Mičigenu, zajedno sa kolegama iz drugih istraživačkih centara u SAD i Danskoj, pokazali da prekomerna suPAR aktivnost može biti ne samo znak, već i uzrok ateroskleroze.

Za početak, istraživači su analizirali kako se menja zdravlјe pet hilјada lјudi, čiji su podaci prikuplјeni u velikoj medicinskoj bazi podataka posvećenoj aterosklerozi. Oni sa višim nivoima suPAR-a imali su veću verovatnoću da razviju aterosklerozu (čak i nakon uzimanja u obzir drugih faktora koji bi mogli da dovedu do nje). Nivo suPAR-a zavisi od toga koja varijanta gena ga kodira. Statistička analiza još pola miliona lјudi pokazala je da je gen za povišene nivoe suPAR-a povezan i sa aterosklerozom. Štaviše, kada je ovaj odnos testiran pomoću medicinskih instrumenata koji omogućavaju da se izoluju uzročne veze u statističkim podacima, pokazalo se da je kod mnogih lјudi verovatnoća ateroskleroze povećana upravo zbog ove varijante gena. I obrnuto: ako nivo suPAR-a kod osobe nije povećan genima, verovatnoća srčanih i vaskularnih bolesti je bila manja.

Eksperimenti sa miševima su pokazali da što više suPAR-a imaju u krvi, to se više aterosklerotskih plakova pojavlјuje na zidovima krvnih sudova. I pre nego što je ateroskleroza počela kod miševa, pre nego što su imali ove plakove, bilo je više belih krvnih zrnaca u sudovima miševa spremnih za upalu. Osećajući povišen nivo holesterola, imune ćelije su lakše ušle u vaskularne zidove i ubrzale razvoj ateroskleroze. Odnosno, povišeni nivoi holesterola su, naravno, loši, ali problem može biti i to što zbog visokog nivoa suPAR-a imuni sistem nervoznije reaguje na visoke lipide.

Testirajući se na „suPAR povećani gen“, može se predvideti da li vredi više nego obično plašiti se ateroskleroze i, shodno tome, da li je vredno preduzimati bilo kakve posebno stroge preventivne mere. Pa, ako je ateroskleroza već počela, onda se verovatno može usporiti uz pomoć nekih sredstava koji bi snizila nivo suPAR proteina, ili imune ćelije učinile manje osetlјivim na njega.

Dr. Ivan Pavlović