Eksperiment Filadelfija u mnogim krugovima teoretičara zavere važi kao prvi primer izvedene teleportacije u leto 1943. godine. Uređaje za izvođenje ekperimenta navodno je napravio Nikola Tesla, a eksperimentom je upravljao Albert Ajnštajn. Priču verovatno znate, ali da li je zaista izvedena teleportacija i putovanje kroz vreme ili je sve samo dobro smišljena priča?

Bilo je to leto 1943, dve godine nakon što su Sjedinjene Države učestvovale u Drugom svetskom ratu, a krvava morska bitka je besnela između američkih razarača i čuvenih podmornica nacista. U Pomorskom brodogradilištu u Filadelfiji, novouređeni razarač pod nazivom USS Eldridge bio je opremljen sa nekoliko velikih generatora u okviru strogo tajne misije da se jednom zauvek pobedi u bici za Atlantik.

Glasine na brodu bile su da su generatori dizajnirani da napajaju novu vrstu magnetnog polja koje bi ratni brod učinilo nevidljivim za neprijateljski radar. Sa punom posadom na brodu, došlo je vreme da se testira sistem. U sred bela dana, i na vidnom mestu obližnjih brodova, prekidači su bili pritisnuti na moćne generatore, koji su zujali u akciji.

Ono što se sledeće dogodilo je zbunilo naučnike i podstaklo decenije divljih spekulacija. Svedoci opisuju jeziv zeleno-plavi sjaj koji okružuje trup broda. Tada je, trenutno i neobjašnjivo, Eldridž nestao. Ne samo nevidljiv za radar, već je nestao — nestao u vazduhu!

Nekoliko sati kasnije, pojavili su se izveštaji o Eldridžu koji se pojavio u mornaričkom brodogradilištu Norfolk u Virdžiniji, pre nego što se ponovo iznenada pojavio u Filadelfiji. Prema poverljivim vojnim izveštajima, članovi posade Eldridža zadobili su strašne opekotine i dezorijentaciju. Najšokantnije je to što je nekoliko članova posade pronađeno delimično ugrađeno u čelični trup broda; još uvek živi, ali sa nogama ili rukama zapečaćenim za palubu.

Tako ide i priča o Filadelfijskom eksperimentu, možda najpoznatijem i naširoko prepričavanom primeru tajnih vladinih eksperimenata sa teleportacijom i putovanjem kroz vreme. Više od 70 godina kasnije, uprkos odsustvu bilo kakvog fizičkog dokaza ili potkrepljujućeg svedočenja, Filadelfijski eksperiment opstaje kao „činjenica“ u glavama amaterskih paranormalista i teoretičara zavere.

Da bismo razumeli kako je Filadelfijski eksperiment zaista funkcionisao, moramo saznati više o ljudima koji su prvi izneli na videlo strogo čuvanu tajnu, istražiti sumnjiv odgovor vlade na njihova otkrića i dobiti sasvim drugačiju verziju priče od preživelog člana posade Eldridža.

‘Zovite me Karlos’: Zavera je rođena

Gotovo sve što „znamo“ o Filadelfijskom eksperimentu i navodnoj teleportaciji USS Eldridge–a izronilo je iz uma i pera živopisnog lika po imenu Karl M. Alen, poznatijeg pod pseudonimom Karlos Migel Aljende.

Godine 1956., Aljende je poslao prvo od preko 50 rukom pisanih pisama autoru i astronomu amateru Morisu K. Džesapu, koji je godinu dana ranije objavio knjigu pod nazivom „Slučaj za NLO“. Aljende je u svojim pismima kritikovao Džesapovo naivno razumevanje teorije ujedinjenog polja, za koju je Aljende tvrdio da ju je podučavao sam Albert Ajnštajn, a po nekim pričama Nikola Tesla. Jedinstvena teorija polja, koja nikada nije dokazana (od Ajnštajna ili bilo koga drugog), pokušava da spoji sile gravitacije i elektromagnetizma u jedno fundamentalno polje.

Da bi dokazao da postoji jedinstvena teorija polja, Aljende je ponudio Džesapu svoj iskaz očevidca sa obližnjeg broda o nestanku Eldridža iz mornaričkog brodogradilišta u Filadelfiji 1943. godine. Pismo Karlosa Aljendea Morisu Džesapu objašnjava kako je američka vojska iskoristila Ajnštajnova otkrića da teleportuje i registruje celu svoju prvu posadu nazvano je Filadelfijski eksperiment. Nijedan drugi svedok iz posade Eldridža ili obližnjih brodova nisu se javili u 13 godina od navodnog događaja.

Džesap je pokušao da ozbiljno istraži Aljendeove tvrdnje, ali je postao frustriran nemogućnošću misterioznog pisca pisama da pruži fizičke dokaze. Džesap je bio spreman da u potpunosti odustane od istrage kada su ga 1957. godine kontaktirala dva oficira iz Mornaričke kancelarije za pomorska istraživanja (ONR).

Prema informativnom listu koji je objavio ONR, dvojica oficira su odgovarala na čudan paket koji su dobili 1956. godine. Sadržao je kopiju Džesapove knjige o NLO-u obeleženu rukom pisanim beleškama u kojima se tvrdilo o naprednom poznavanju fizike koje je povezivalo vanzemaljsku tehnologiju sa otkrićima u ujedinjenoj teoriji polja (izvor: ONR).

Iako je nažvrljane beleške trebalo da izgledaju kao da potiču od tri različita autora (najmanje jednog, možda, vanzemaljca), Džesap je odmah prepoznao rukopise kao da svi pripadaju Karlosu Aljendeu. Iz neobjašnjivih razloga, službenici ONR-a objavili su 127 primerka knjige sa komentarima koristeći teksaškog vojnog izvođača po imenu Varo Manufacturing. Transkribovane kopije takozvanih „Varo izdanja“ — bilo prave ili falsifikovane — postale su cenjeni kolekcionarski predmeti za teoretičare zavere.

Nažalost, Džesapova priča je dobila tragičan obrt. Povređen u saobraćajnoj nesreći i razveden sa suprugom, Džesap je izvršio samoubistvo 1959. godine. Karlos Aljende je živeo do 1994. godine, povremeno je slao pisma svima koji bi slušali njegovu fantastičnu priču o Filadelfijskom eksperimentu.

‘Pravi’ Filadelfijski eksperiment

Decenijama je Karlos Aljende (aka Karl Alen) bio jedini „svedok” navodnih natprirodnih događaja oko Filadelfijskog eksperimenta 1943. godine. Karlos je tvrdio da je bio stacioniran na SS Endru Furusetu, brodu usidrenom u Pomorskom brodogradilištu u Filadelfiji sa jasnim pogledom na Eldridž kada je nestao.

Mnogo kasnije, nakon objavljivanja filma iz 1984. godine „The Philadelphia Experiment“, čovek po imenu Al Bielek se javio tvrdeći da je lično učestvovao u tajnom eksperimentu, kojim mu je ispran mozak da zaboravi. Tek nakon što je odgledao film 1988. godine, njegova potisnuta sećanja su se vratila.

Uprkos upornim (i stalno razvijanim) tvrdnjama obojice, upravo je svedočenje trećeg svedoka koje je na kraju bacilo svetlo na ono što se zaista moglo dogoditi u Filadelfiji tokom tog ratnog leta 1943. godine.

Godine 1994. astrofizičar i ufolog francuskog porekla Žak F. Vale objavio je članak u časopisu Journal of Scientific Exploration pod naslovom „Anatomija prevare: Filadelfijski eksperiment pedeset godina kasnije“. Pišući prethodni članak o Filadelfijskom eksperimentu, Vale je zamolio čitaoce da ga kontaktiraju ako imaju dodatne informacije o navodnom događaju. Tada je Vale dobio pismo od Edvarda Dadžona, koji je služio u američkoj mornarici od 1942. do 1945. godine.

Dadžon je služio na USS Engstrom, koji je bio u suvom doku u Pomorskom dvorištu u Filadelfiji tokom leta 1943. Dadžon je bio električar u mornarici i imao je potpuno znanje o poverljivim uređajima koji su instalirani i na njegovom brodu i na Eldridžu, za koji je rekao da su bili tamo u isto vreme.

Daleko od toga da budu motori za teleportaciju koje je dizajnirao Ajnštajn, Tesla (ili vanzemaljci), uređaji su omogućili brodovima da skrembaju svoj magnetni potpis koristeći tehniku koja se zove demagnetizacija. Brod je bio umotan u velike kablove i napunjen visokonaponskim nabojima. Demagnetizirani brod ne bi bio nevidljiv za radar, ali bi ga magnetna torpeda sa podmornica ne bi mogla otkriti.

Dadžon je bio upoznat sa divljim glasinama o nestalim brodovima i oštećenim članovima posade, ali je pripisao izmišljotine da su labavi razgovori mornara o „nevidljivosti“ torpeda i posebnosti procesa razmagnetiziranja. „Zeleni sjaj“ je verovatno nastao zbog oluje ili požara Svetog Elma. Što se tiče misterioznog pojavljivanja Eldridža u Norfolku i iznenadnog povratka u Filadelfiju, Dadžon je objasnio da je mornarica koristila unutrašnje kanale – zabranjene za komercijalne brodove – da bi putovala za šest sati, a ne za dva dana.

U drugom preokretu događaja, Philadelphia Inquirer je 1999. godine izvestio o ponovnom okupljanju mornara koji su služili na USS Eldridge u Atlantik Sitiju. Mornari su rekli da brod nikada nije pristao u Filadelfiji. Zaista, to je bilo u Bruklinu na njegov navodni datum nestanka. Brodski dnevnik je to potvrdio. Dalje, kapetan je rekao da na brodu nikada nisu vođeni eksperimenti.

Uprkos različitim izveštajima, i Dadžon i Eldridž posada potvrđuju da se na brodu nije dogodilo ništa vanzemaljsko. Ipak, ljudi i dalje veruju u suprotno. Razmotrićemo neke razloge zašto ta obmana traje više od 80 godina.

Sudbina USS Eldridge: Godine 1951., SAD su prebacile brod u Grčku gde je preimenovan u HS Leon i korišćen u zajedničkim vežbama dve zemlje tokom Hladnog rata. Na kraju je prodat u otpad 1990.-ih. Veoma rđav kraj (izvor: Veronese).

Filadelfijski eksperiment danas

Uprkos tome što se skoro univerzalno razotkriva kao obmana, Filadelfijski eksperiment traje kao paranormalna kulturna znamenitost.

Pored svih napisa, producirana su najmanje tri filma o Filadelfijskom eksperimentu. Prvi film je izašao 1984. godine sa Majklom Pareom u glavnoj ulozi, a potom je usledio nastavak 1993. godine. Godine 2012. izašao je još jedan film zasnovan na urbanoj legendi, u kojem je još jednom glumio Majkl Pare. Film iz 1984. godine — zasnovan na originalnom narativu Karlosa Aljendea — teško da je bio kandidat za Oskara, ali njegovi specijalni efekti iz ere 80.-ih bili su dovoljno dobri da umetnu neke neizbrisive slike u um gledalaca. Jedna posebno slikovita scena pri kraju filma prikazuje teško izgorenog člana posade koji se grči na palubi Eldridža sa polovinom njegovog tela progutanog čelika.

U svom članku koji objašnjava lepljivost mita o Filadelfijskom eksperimentu, Žak F. Vale teoretiše da su moćne slike ključ uspeha svake dugovečne prevare. Poput razotkrivene „fotografije hirurga“ čudovišta iz Loh Nesa ili fiksiranih slika vila iz Kotinglija, jasne mentalne slike broda koji nestaje i pokvarenih članova posade pomogli su da se zaokupi pažnja publike.

Verodostojnost priče o Filadelfijskom eksperimentu je takođe ojačana opštim nepoverenjem prema vojsci i saveznoj vladi, koje su priznale da su sprovodile neetičke eksperimente nad sopstvenim vojnicima i građanima. Tvrdnje dobijaju dodatni legitimitet pozivanjem na imena briljantnih naučnika poput Ajnštajna i Tesle i povezivanjem tajne tehnologije sa naučnom teorijom koja ostaje van domašaja.

Iako je ONR objavio da nikada nije sprovodio eksperimente o nevidljivosti i da se takvi eksperimenti mogu desiti samo u naučnoj fantastici, istinski vernici teorije zavera misle da je ovo još jedan slučaj da vlada vrši zataškavanje.

Čak i kada se pojavilo više dokaza o pravom identitetu Karlosa Aljendea – harizmatičnog lutalice sa gomilom mentalnih problema – Filadelfijski eksperiment odbija da umre. Čak je iznedrio srodni mit pod nazivom Projekat Montauk. U ovoj verziji, smeštenoj u vazduhoplovnu bazu 1980.-ih, vlada je izgradila uspeh Filadelfijskog eksperimenta kako bi „manipulisala protokom vremena“. Projekat Montauk je spin-off teorija zavere zasnovana na uzbuđenju izazvanom Filadelfijskim eksperimentom. Istražuje popularne teme kao što su putovanje kroz vreme, kontrola uma i teleportacija. Autor je Preston Nikols u svojoj seriji knjiga „Projekat Montauk“.

ZAKLJUČAK: Kako je funkcionisao Filadelfijski eksperiment

Ne možete zadržati dobru prevaru. Priča o Filadelfijskom eksperimentu ima sve zaštitne znakove laži: jednog svedoka, tajnu vladinu zaveru, pseudonaučna otkrića, verovatno iz vanzemaljskih izvora… Čudo je da se ova stvar ikada uhvatila, a kamoli da traje decenijama. Internet je svakako uradio svoj posao. Postoji na desetine sumnjivih veb lokacija posvećenih „skrivenim činjenicama“ koje „vlada ne želi da znate“ o Filadelfijskom eksperimentu i projektu Montauk. Svako ko se usuđuje da razotkrije prevarante biva „razotkriven“ i sam – navodno demaskiran kao CIA-in lažnjak ili plaćeni saučesnik. Možemo samo da se nadamo da negde u utrobi sajber prostora postoji potpuno novi članak koji nas demantuje.

Mr. D. Tovarišić