Svi Božiji putevi su savršeni. Nјegova dela su savršena i Nјegove reči su savršene. Može li biti savršenstva u Nјegovoj upotrebi brojeva!?

“Nauči nas da svoje dane pravilno brojimo, da bismo stekli mudrost srca.” – Psalm 90:12

Svi Božiji putevi su savršeni. Nјegova dela su savršena i Nјegove reči su savršene. Može li biti savršenstva u Nјegovoj upotrebi brojeva, kako su mislili Jevreji i jevrejski hrišćani iz Starog i Novog zaveta, a tako su mislili i oci crkve. Sveti Jeronim, Sveti Avgustin i Papa Sveti Grigorije I (Veliki) su opširno pisali o Božjem naumu i značaju u Nјegovom planu spasenja u upotrebi brojeva.

U jevrejskom Starom zavetu svi brojevi su napisani rečima; međutim, u antičkom svetu, postojala su i druga dva načina pisanja brojeva osim punim rečima. Korišćeni su akrofonski sistemi u kojima se početno slovo reči za broj koristilo za predstavlјanje samog broja. Rani Grci su uglavnom koristili ovaj sistem. Drugi sistem je bio onaj u kome su uzastopna slova abecede takođe služila kao brojevi. Neke kulture su koristile čitav alfabet, ali su Rimlјani koristili samo kombinacije od šest slova: I = jedan, V = pet, X = deset, L = pedeset, C = 100 i D = 500 (broj 1000 je bio označen sa dva ” D“ postavlјena jedan uz drugi koji je izgledao kao M). Treći je savremeni sistem koji koristi arapske simbole za brojeve. Korišćenje arapskih simbola za brojeve je relativno nedavna inovacija. Muslimanski Hui narod je uveo arapske brojeve u Kinu tokom dinastije Juan sredinom 14. veka nove ere. Tek početkom 17. veka španski i portugalski jezuitski sveštenici misionari uveli su arapske brojeve u evropski stil na Zapad.

Čini se da su svi narodi u starom Levantu koristili najmanje dva sistema označavanja: simbole i pisane reči. Postoje dokazi da su simbolični brojevi korišćeni pre vremena Mojsija i da su bili uobičajeni u Egiptu i susednim državama za prenošenje opštih koncepata kao što su potpunost, punoća, itd. Veruje se da ideja o upotrebi slova abecede za brojeve potiče od Grka ili Feničana. Dokazi sugerišu da je ideja alfabetskog numerisanja verovatno bila razvoj u 5. ili 4. veku pre nove ere. Ne postoje čvrsti dokazi za upotrebu hebrejskog alfabeta za brojeve pre 2. veka pre nove ere, ali istoričari veruju da su Jevreji iz 4. veka pne tu ideju pozajmili od Grka koji su imali kontrolu nad Judom nakon osvajanja Aleksandra Velikog 332. pne.

Hebrejska abeceda ima 22 slova i 5 varijanti slova koja se pojavlјuju samo na krajevima reči. Prvih 9 slova hebrejske abecede je ekvivalentno od 1 do 9, sledećih devet slova se podižu za desetice, a poslednja četiri slova i pet varijanti slova rastu za 100 puta. Grčki sistem je sličan hebrejskom, ali ima 26 slova.

U Svetom pismu brojevi obično imaju veći značaj nego njihovi kvantitativni pokazatelјi. Čak i kada se broj koristi za označavanje određene količine, dati pojedinačni broj može ukazivati izvan numeričke vrednosti na simbolički značaj. U drugim slučajevima broj se ne treba shvatiti doslovno i može predstavlјati približnu vrednost, simboličku vrednost ili može ukazivati na upotrebu hiperbole u ​​preuveličavanju ili pojačavanju da bi se ilustrovalo poučavanje u biblijskom tekstu. Tako šestodnevni period stvaranja može biti doslovan, ali možda i nije doslovan, predstavlјajući simbolički period usavršen sedmog dana. Takođe, bilo je 144000 nebeskih duša označenih „pečatom Boga živoga“ u 7. poglavlјu Otkrovenja. Istraživači Biblije, i drevni i savremeni, tumačili su ovaj broj kao simboličko savršenstvo otkuplјenog čoveka u smislu „savršenog“ broja 12 koji označava savršenstvo vladavine u Svetom pismu umnoženo božanskim poretkom (broj 10 označava božanski poredak u Svetom pismu). 144.000 je kvadrat broja 12 uvećan za kub broja 10.

Pored proučavanja simboličkog značaja brojeva u Svetom pismu, postoji i proučavanje brojnih ekvivalenata alfabetskih simbola i brojevne vrednosti reči formiranih slovima, što je poznato po grčkoj reči gematrija. Apostol Jovan, koji je pisao u vreme prvog velikog rimskog progona hrišćana, zapisao je u Knjizi Otkrovenja da je broj Zveri bio 666. Najstariji rukopisi knjige Otkrovenja beleže 666 kao značajan broj dok drugi rukopisi beleže broj 616. Da li je slučajnost da svi rimski brojevi u zbiru daju 666 (isklјučujući simbol za 1.000 koji nije bio posebno slovo/broj već dva „D“= 500 postavlјena pozadi) ? Da li je takođe slučajnost da gematrija za Nerona Cezara (alternativni hebrejski pravopis carevog imena u širokoj upotrebi u 1. veku nove ere) daje ukupno 666, dok grčki pravopis Nerona Cezara iznosi 616? Šest je broj zveri i čoveka (oba stvorena šestog dana). To je takođe broj koji je simbol čovekove prirode da se pobuni protiv Božjeg suvereniteta.

Svaki broj ima značenje

Prema drevnoj tradiciji, svaki broj ima značenje, na primer: tri je broj savršenog završetka za Jevreje, a za hrišćane broj tri simbolizuje savršenstvo Božanstva – Presvete Trojice, osam je broj spasenja. To je broj Hrista, vaskrsenja i Drugog dolaska. Gematrija imena Isus na grčkom (jeziku Novog zaveta) je 888: trojstvo osmica – punoća spasenja! U stvari, svako ime koje identifikuje drugu ličnost Trojstva je višestruko od 8 na grčkom: Isus Hrist = 1480 (8×185); Gospod = 800 (8×100); Spas = 1.408 (8² x 22); Emanuel = 25.600 (8³x50); Mesija = 656 (8×82); Sin 880 (8×110).

JEDAN: U Svetom pismu „jedan“, na hebrejskom ehad, predstavlјa jedinstvo i predstavlјa suštinski broj monoteizma, obožavanja jednog Boga. Ovaj koncept jednog kao jedinstva jednog Boga izražen je u početnim redovima prvog ispovedanja vere koje se nalazi u Svetom pismu: “Čuj Izraele, Jahve Bože naš, Jahve je jedan”. Jedan kao kardinalni broj simbolizuje jedinstvo. Broj Jedan je nedelјiv i nije sastavlјen ni od jednog drugog broja koji predstavlјa jedinstvo Jednog istinitog Boga u kome nema podele. Jedan kao redni broj označava prvenstvo, suverenitet, božansku potpunost ili savršenstvo. Hrišćani su prepoznali broj „jedan“ u Svetom pismu kao simbol Prvog lica Presvete Trojice, Boga Oca.

DVA: Ovaj broj može značiti razliku, delјenje ili dupli deo. U događaju stvaranja, Bog je razdvojio svetlost i tamu (Knjiga Postanja 1:3-4). Deset zapovesti je bilo ispisano na dve kamene ploče. Izrailјevim sinovima je bilo zabranjeno da skuplјaju manu subotom i stoga im je bilo dozvolјeno da sakuplјaju dupli deo mane u petak. Šestog dana stvaranja Bog je stvorio po dvoje — muško i žensko — od svake vrste da bi plodnost mogla biti blagoslov za zemlјu (Postanje 1:24-31). I u Novom zavetu hrišćani su ovaj broj videli kao simbol drugog lica Trojice, Ovaploćenja Boga Sina u savršenstvu Nјegovog čovečanstva i božanstva.

TRI: U Svetom pismu broj tri predstavlјa ono što je čvrsto, stvarno, suštinsko i nešto u svojoj potpunosti. Ovaj broj obično ukazuje na nešto od značaja ili značaja u Božjem planu spasenja tako što identifikuje važan događaj u Istoriji spasenja. Ovaj broj funkcioniše kao „putokaz“ u proučavanju Svetog pisma da čitalac „obrati pažnju“ na značaj sledećeg događaja. U Starom Zavetu to je prvi od 4 savršena broja koji su 3 (božansko savršenstvo), 7 (duhovno savršenstvo), 10 (redno savršenstvo) i 12 (vladino savršenstvo). Zemlјa se odvojila od voda trećeg dana i počeo je život. Postojala su tri patrijarha sinova Izrailјevih: Avram, Isak i Jakov/Izrael. Postoje tri stiha u Svešteničkom blagoslovu u kojima se Četvoroknjižje, YHVH, Božje sveto ime zaveta, pojavlјuje tri puta. Tri puta anđeoski Serafimi uzvikuju „Svet, svet, svet“. Posle Velikog potopa čovečanstvo je poteklo od tri Nojeva sina: Sema, Hama i Jafeta, tri „čoveka“ su objavila Avramu da će njegova neplodna žena roditi sina, Avramu je naređeno da žrtvuje svog sina nakon trodnevnog putovanja na planinu Moriju. Bog se pominje tri puta u Šemi, starozavetnom ispovedanju vere i tri puta u svešteničkom blagoslovu. Tri Božija svojstva su hen, rachum i hesed (milostivi, saosećajni/milosrdni i lјubazni). Od sedam godišnjih Svetih praznika Sinajskog zaveta, tri su „hodočasnički praznici“ u kojima svaki čovek stariji od 13 godina mora da se predstavi pred Bogom u Nјegovom svetilištu, a kasnije u hramu u Jerusalimu. Ova zapovest se ponavlјa tri puta u Svetom pismu.

U Novom zavetu Isusova služba je trajala tri godine, pokrivajući tri Pashe, Isus je bio nestao tri dana nakon što je napunio 12 godina, Isus je uzeo trojicu, Petra, Jakova i Jovana na brdu Preobraženja, Isus je ustao iz mrtvih trećeg dana. Teološke vrline su, opet tri: vera, nada i milosrđe, a nebeski Jerusalim ima tri kapije sa svake od svoje četiri strane. Hrišćani su videli tri simbola Trojstva, trojstvene prirode Boga: Oca, Sina i Svetoga Duha i broj Svetog Duha koji je treće lice Presvete Trojice.

Postoje tri podele vremena: prošlost, sadašnjost i budućnost, u gramatici su zastuplјene tri lica, a misao, reč i delo upotpunjuju zbir lјudskih kapaciteta.

ČETIRI: Broj četiri predstavlјa Božja stvaralačka dela, posebno dela povezana sa zemlјom: Četiri kardinalna pravca (sever, jug, istok i zapad), sa četiri anđela koji bdiju na četiri ugla zemlјe, zadržavajući četiri vetra sveta. Zavetni narod Božiji imao je četiri dela dana povezana sa dnevnom liturgijskom žrtvom Tamida. Postoje četiri lunarne faze, četiri godišnja doba, četiri reke su potekle iz Edena. Četiri suglasnika formirala su Božje božansko ime YHVH. U Jezekilјevoj viziji nebeskog prestola svaki heruvim je imao po četiri lica i tela sa četiri točka. Četiri žene su rodile očeve 12 Izraelovih plemena. Četiri nebeska stvorenja okružuju Božji nebeski presto. Četvrta knjiga Biblije su Brojevi (na hebrejskom B’Midbar = gematrija). Drevni lјudi su smatrali da postoje četiri elementa: zemlјa, vatra, vazduh i voda. Biblija ima četvorostruku podelu čovečanstva: zemlјe, jezike, porodice i narode.

PET: Ovo je broj moći i Božanske blagodati. Pet vrsta životinja je žrtvovano prema starozavetnom zakonu o žrtvovanju: koze, ovce, goveda, golubovi i golubice. Postoji pet knjiga Tore (prvih 5 knjiga Starog zaveta), Jevanđelјe po Mateju je podelјeno u pet „knjiga“ sastavlјenih od pet narativa i pet govora. Isus je iskrvario iz pet rana na oltaru krsta: njegove dve ruke, dve noge i glava. Pet grčkih reči čine akrostih „Isus Hristos, Božji Sin Spasitelј“, uzimajući prvo slovo na grčkom iz svake reči, formira se grčka reč za „ribu“ (ichthis): Jota, Chi, Theta, Epsilon, Sigma, koji je postao simbol za Hrista i tajni simbol za identifikaciju hrišćana.

ŠEST: I čovek i zmija su stvoreni šestog dana, stoga broj šest predstavlјa i čoveka i pobunu. U grčkom alfabetu broj šest nije predstavlјen alfabetskim slovom, već je predstavlјen simbolom koji se zove „stigma“. U Otkrovenju 13:18 broj Zveri nije napisan kao 666, već je umesto toga napisan grčkim simbolima za 600 i 60 i 6. U svojoj knjizi “Brojevi u Svetom pismu”, E.V. Bulinger primećuje da ova tri simbola odgovaraju prvom i poslednjem slovu grčke reči za Hrista = HRISTOS, sa simbolom zmije između dva druga broja od 666. Možda se ovaj aranžman može videti kao da je Hristos Mesija slamao zmiju kao što je Bog rekao zmiji u Postanku 3:15: “Staviću neprijatelјstvo između tebe i žene, i između tvog semena i njenog semena; smrskaće ti glavu i udarićeš je u petu”. Čoveku je zapoveđeno da radi šest dana, a šesta zapovest od deset je greh ubistva. Šesta rečenica u molitvi „Oče naš“ moli da ne budemo uvedeni u greh i da nas izbavi od zla. Svet je postao mrak počevši od šestog časa po jevrejskom vremenu (podne) kada je Hristos bio na krstu. Po rimskom vremenu, šesti sat je 6-7 ujutro kada je Isusa sudio rimski guverner Pilat. Isus je stradavao na krstu šest sati, da bi se čovek mogao spasti: od 9 časova ujutro do 15 časova i odrekao se svog života početkom 7. časa (broj dovršenja i ispunjenja).

Svih šest slova koja predstavlјaju sistem brojeva Rimskog carstva u zbiru daju broj 666: I = 1; V= 5; X= 10; L= 50; C = 100; D= 500.

SEDAM: Duhovno savršenstvo i punoća ili završetak. To je broj Zaveta i Svetog Duha. Sedam je drugi savršeni broj. Na hebrejskom sedam je ševa (šeba) od korena šava (šaba ili šeba), što znači „biti sit“. Bog se odmorio sedmog dana (subota) nakon stvaranja i postoji sedam darova Svetog Duha. Sveta Menora ima sedam strana (po šest sa svake strane centralnog okna) i sedam lampi u obliku čaše za maslinovo ulјe. U Tabernakulu je bilo sedam klasa nameštaja: bronzani žrtvenik, bronzani umivaonik, zlatna menora, zlatna trpeza hleba prisustva, zlatni oltar tamjana, kovčeg zaveta i sedište milosrđa, odnosno pomirenja. Solomonu je trebalo sedam godina da izgradi hram u Jerusalimu. Postoji sedam godišnjih svetih praznika koji se poštuju u skladu sa Zakonom Sinajskog zaveta. Postoji više sedmica u Knjizi Otkrovenja: Postoji 55 sedmica i 5 sedmica, 5×7 (35) fraza sedmica u Knjizi Otkrivenja.

Sedam je značajan broj u prirodi: sisari i ptice imaju višestruku gestaciju od 7: miš 21 dan (3×7), mačka 56 (8×7), ovca 147 (21×7), zec i pacov 28 (4×7), pas 63 (9×7), kokoška 21 (3×7), lјudi 280 dana (40×7), lav 98 (14×7), patka 42 (6×7). Kod insekata jajne ćelije se izlegu za sedam poludneva (ose, pčela, itd.), ali kod drugih insekata je sedam celih dana. Većina insekata je u stanju larve od 14 (2×7) do 42 (6×7) dana. Puls čoveka kuca po sedmodnevnom principu: šest od sedam dana kuca brže ujutru nego uveče, dok sedmog dana kuca sporije. Sedmi dan je dan odmora! 7 dana je u nedelјi i 7 boja u spektru – duga od sedam boja bila je znak zaveta sa Nojem. Nedelјa ima 168 sati = 7×24.

OSAM: Prvi iz nove serije: sedam dana u nedelјi; 8. dan je početak novog niza dana. To je broj spasenja, vaskrsenja i novog rođenja/regeneracije. Osam je prvi kubni broj (2x2x2). Ovo je značajno jer je Svetinja nad svetinjama u skiniji i u jerusalimskom hramu bila iste visine, dužine i širine – savršena kocka. Osam je broj našeg spasenja i Drugog dolaska. To je dan kada je Hristos ustao iz mrtvih. Osam (okto na grčkom) dana nakon vaskrsenja (u bukvalnom grčkom prevodu) Isus se javio svojim učenicima po drugi put; ovaj put sa Tomom. Osmi dan, koji je nedelјa vaskrsenja (dan posle sedmog dana jevrejske subote), je prvi dan Novog zaveta. Osam lјudi je spašeno u arci tokom Velikog potopa, uklјučujući Noja, njegovu ženu, njegova tri sina i njihove žene. Osmog dana rođenja izraelskog muškog deteta, on je ušao u Sinajski savez ritualom obrezivanja. Osmog dana osvećenja pustinjske skinije, tokom jutarnje liturgijske službe, Bog je zapalio oganj žrtvenika. Ovaj dan se obeležavao u Prazniku senica (Sukot) koji je bio osmodnevni praznik. Praznici Pashe (14. nisan) i beskvasnih hlebova (15.-21. nisan) trajali su 8 dana i označavali su početak liturgijske godine, dok je praznik senica trajao 8 dana i označavao kraj liturgijske godine. Sveštenstvo Arona i njegovih sinova je posvećeno osmog dana. Solomon je završio gradnju Hrama u osmom mesecu sedme godine, proslava i posvećenje trajali su osam dana, a dimenzije Hrama su zasnovane na broju osam. Prorok Ilija je učinio osam čuda. Isus je vaskrsao iz mrtvih osmog dana svoje nedelјe iskupitelјskih muka (nedelјa je i prvi dan u nedelјi i dan koji sledi posle sedmog dana starozavetne subote – osmi dan). U molitvi Gospodnjoj ima sedam ili osam molbi u zavisnosti od toga kako se računaju. Postoji sedam ili osam blaženstava u zavisnosti od toga kako ih neko broji. Isusova gematrija na grčkom, Iesous, je 888 (I = 10, e = 8, s = 200, o = 70, u = 400, s = 200) i sva imena za Isusa su višestruka od 8. Naučnici su identifikovali osamdeset osam sazvežđa i sada veruju da postoji samo osam planeta (Plutonova nepravilna orbita sugeriše da je to nekada bio mesec Neptuna). U Knjizi Otkrovenja dvadeset i četiri starešine su oko prestola Božijeg (3×8), postoje četiri zveri sa po šest krila = 24 (3×8) i dvanaest hilјada ljudi (8x15x100) iz svakog plemena Izraela.

SEDAM I OSAM: zajedno ovi brojevi čine izuzetnu vezu. Kao što smo primetili, sedam, prema etimologiji, znači ono što je duhovno potpuno, dok osam označava ono što je u izobilјu. Božje sveto ime zaveta je na hebrejskom izraženo sa četiri suglasnika YHVH koji imaju vrednost 10, 5, 6 i 5. Nјihova vrednost je 20 + 6, ali pomnožena sa 3 (Trojedini Bog) njihova vrednost je 78 (7×10+ 8) ili duhovno savršenstvo puta savršenstvo poretka plus preobilno spasenje. Jahveovih zaveta je takođe sedam i osam: Sedam zaveta je otkriveno u Starom zavetu, a osmi u Novom zavetu. Obrazac sedam/osam često se ponavlјa u tekstovima Biblije na hebrejskom Starom zavetu i grčkom Novom zavetu (ponovlјeni obrasci reči se nažalost ignorišu u drugim prevodima Biblije). Reč ish, „čovek“, ponavlјa se sedam puta u stihovima 11 (dva puta), 12, 14, 19, 20 i 21, sa dodatkom množine „anasim“, „muškarci“, u stihu 13, što daje drugi sedam/osam ponavlјanja u opisivanju događaja u Mojsijevom odraslom životu. Malo je verovatno da je ponovlјeni obrazac sedam/osam u opisivanju i Mojsijevog detinjstva i njegovog odraslog doba slučajnost. Sedam je jedan od „savršenih“ brojeva, koji predstavlјa savršenstvo ili punoću Božijeg plana, duhovno savršenstvo i broj saveza. Osam je broj koji predstavlјa Božje „preobilјe“ i simbolizuje iskuplјenje, spasenje, ponovno rođenje i obnovu u njegovom detinjstvu i kao odrasloj osobi, Bog je prisutan i Nјegov plan je na delu u Mojsijevom životu. To je božanski plan u kome će „izgublјeno“ dete Mojsije biti potpuno vraćeno svom narodu kao odrasla osoba i u kojem će Mojsije, kao Božiji poslanik, doneti spasenje svog naroda.

Još jedan primer uzorka sedam/osam nalazi se u Knjizi Otkrovenja u kojoj je poslednjih sedam vizija svetog Jovana predstavlјeno grčkim rečima kai eidon, „i videh“. Međutim, u opisu sedme vizije reči kai eidon se koriste osmi put u 21:2, dajući obrazac sedam/osam za poslednji put u Svetom pismu.

DEVET: Ovaj broj je povezan sa brojem šest, jer je zbir njegovih činilaca (3×3=9 i 3+3=6). Značajan je za kraj čoveka i zbir svih lјudskih dela. Devet je dakle broj konačnosti ili presude. Između ostalog spominje se kao deveta godina proroka Osije kada je asirski kralј uništio glavni grad severnog kralјevstva Izraela i odveo narod u izgnanstvo, deveta godina vladavine kralјa Sedekije kada je Nabuhodonosor, kralј Vavilona, osvojio Južno kralјevstvo Jude, razorivši grad Jerusalim i Hram i bio je deveti sat, po jevrejskom vremenu (15 popodne) kada je Isus dao svoj život na krstu za grehe sveta.

DESET: Savršenstvo božanskog poretka, koji predstavlja zbir prva četiri broja (1+2+3+4=10). Noje je bio deseta generacija od Adama, Avram je bio deseta generacija od Sema, Nojevog sina (stari lјudi su svaki niz sa prvim u nizu brojali kao broj 1 – nije postojao koncept 0 kao vrednosti mesta). Imamo deset zapovesti, a Bog je rekao da će Severno kralјevstvo biti formirano od deset plemena. Dete počiva u utrobi svoje majke deset lunarnih meseci. Deset je rečenica u molitvi Gospodnjoj i deset pošasti na Egipat. Deset je i devica u paraboli o Isusovom kralјevstvu.

Ovim se spisak brojeva sa svojin simbolima u Bibliji ne završava, ali ukazuje na duboku i neporecivu povezanost Starog i Novog zaveta sa numerologijom kao višemilenijumskom i, u poslednjih stotinak godina, osporavanom naukom. Proučavanje značaja upotrebe brojeva u Svetom pismu zahteva ceo život proučavanja i razmišlјanja, ali kratak sažetak nekih od najznačajnijih brojeva može biti dovolјan da probudi apetit za buduće proučavanje.

Dragan Tovarišić