Toumai je ime dato prvom fosilnom predstavniku vrste Sahelanthropus tchadensis, čija je praktično kompletna lobanja pronađena u Čadu, Centralna Afrika, 2001. Veruje se da Toumai datira od pre oko 7 miliona godina i da je najstariji poznati hominid do sada.

Otkriće Toumaia

Sav poznati materijal sahelantropa (Toumai) pronađen je između jula 2001. i marta 2002. na tri lokacije u formaciji Toros-Menala u pustinji Djurab u Čadu. Do otkrića je došao četvoročlani tim koji je predvodio Francuz Alen Bovilen i trojica Čađana, Adoum Mahamat, Đimdoumalbaie Ahounta i Gongdibe Fanone, članovi paleoantropološke franko-čadinske misije (MPFT) koju vodi Mišel Brune.

Godine 2001. istraživači su napravili izvanredno otkriće u pustinjskom pejzažu severnog Čada: kolekciju kostiju i fragmenata kostiju koji se nalaze pored uglavnom kompletne lobanje. Istraživači su lobanju nazvali “Toumai”, što znači “nada u život” na jeziku Toubousa, ili Goranaca, nomadskog stanovništva koje živi u Čadu.

Karakteristike lobanje bile su mešavina starog i novog, mozak veličine šimpanze, ali sa malim psećim zubima – oni su obično manji kod hominina nego kod šimpanzi, naših najbližih živih rođaka.

Međutim, starost fosila je bila još šokantnija. Toumai je star između 6 i 7 miliona godina. U to vreme, paleoantropolozi su verovali da je poslednji zajednički predak kojeg delimo sa šimpanzama bio najmanje milion godina mlađi. Toumai je sugerisao da se rascep u našim lozama dogodio mnogo ranije nego što se mislilo.

Veruje se da je Toumai najstariji poznati hominid pre oko 7 miliona godina. Ubrzo bi to prethodilo divergenciji između šimpanzi i ljudske linije. Rečeno je da se radi o mužjaku teškom 35 kg i dimenzijama oko jednog metra, koji je živeo u šumi blizu vodene tačke, što sugerišu fosili riba, krokodila i majmuna pronađeni u njegovoj blizini.

Hominid vs Hominin

Hominid – grupa koju čine svi moderni i izumrli veliki majmuni (odnosno savremeni ljudi, šimpanze, gorile i orangutani plus svi njihovi neposredni preci).

Hominin – grupa koju čine savremeni ljudi, izumrle ljudske vrste i svi naši neposredni preci (uključujući pripadnike rodova Homo, Australopithecus, Paranthropus i Ardipithecus).

Toumai i teorija „istočne priče“.

Otkriće Toumaia u pustinji Djurab u Čadu, skoro 2.500 km zapadno od Velike istočnoafričke doline rascepa, koja nosi nadimak „Kolevka čovečanstva“, dovodi u sumnju teoriju „Istočne priče“. Predložena od strane paleoantropologa Iva Kopensa, ova hipoteza kaže da su se preci homo sapiensa pojavili u istočnoj Africi nakon geoloških i klimatskih preokreta.

Istraživači sugerišu da bi Toumai mogao biti dvonožni primat!

Za neke antropologe, Toumai bi čak bio dvonožni primat i bio bi jedan od prvih predaka ljudske loze. Dvonožni primat znači da je Toumai možda hodao na dve noge. Međutim, pošto kosti ili fragmenti kostiju ispod lobanje (postkranijalni ostaci) nisu otkriveni, nije tačno poznato da li je Toumai zaista bio dvonožan, iako tvrdnje o napred postavljenom foramen magnumu sugerišu da je to možda bio slučaj i da je Toumai zaista bio jedan od nas.

Foramen magnum je otvor na dnu lobanje gde izlazi kičmena moždina. Ugao otvora može otkriti da li je kičma ispružena iza lobanje, kao što je kod četvoronožnih životinja, ili spuštena, kao kod dvonožnih hominina. Za druge stručnjake, naprotiv, to bi bio samo majmun, a nikako hominin. Ali, da li je to to??

Sahelanthropus tchadensis

Sahelanthropus je izumrli rod hominida koji datira pre oko 7  miliona godina tokom kasnog miocena. Tipska vrsta, Sahelanthropus tchadensis, prvi put je objavljena 2002. godine, zasnovana uglavnom na delimičnoj lobanji, nazvanoj Toumai, otkrivenoj u severnom Čadu.

Definitivni filogenetski položaj Sahelanthropusa među hominidima je neizvestan. Prvobitno je opisan kao mogući predak hominina i ljudi i šimpanzi, ali kasnija tumačenja sugerišu da bi mogao biti rani član plemena Gorilini ili hominid na stablu izvan hominina. Ispitivanja postkranijalnog skeleta Sahelanthropusa takođe su pokazala da ova taksona nije uobičajeni dvonožac.

Taksonomija

Otkriće

Četiri zaposlena u Centru National d’Appui a la Recherche (CNAR, Nacionalni centar za podršku istraživanjima) Ministarstva visokog obrazovanja Republike Čad, tri Čađana (Ahounta Djimdoumalbaie, Fanone Gongdibe i Mahamat Adoum) i jedan Francuz (Alain Beauvilain) su prvi identifikovali ostatke u području Toros-Menala (lokalitet TM 266) u pustinji Djurab u severnom Čadu, 19. jula 2001. U vreme kada su Mišel Brune i kolege zvanično opisali ostatke 2002. godine, pronađeno je ukupno šest primeraka: skoro suviše potpuna, ali jako deformisana lobanja, tako da je lobanja sa crtom lobanje, sekutićima i očnjakom, desnim treći, kutnjakom, desnim prvim sekutićem, desnom viličnom kosti sa poslednjim pretkutnjakom do poslednjeg kutnjaka i desnim očnjakom. Sa lobanjom kao holotipskim primerkom, oni su grupisani u novi rod i vrstu kao Sahelanthropus tchadensis, naziv roda koji se odnosi na Sahel, a naziv vrste na Čad jeziku. Ovo su, zajedno sa Australopithecus bahrelghazali, bila prva otkrića bilo kog fosilnog afričkog velikog majmuna (van roda Homo) napravljena izvan istočne i južne Afrike. Do 2005. godine, treći premolar je pronađen sa lokaliteta TM 266, donja vilica koja nedostaje region iza drugog molara sa lokaliteta TM 292, a donja leva vilica je sačuvala kontakte za premolare i kutnjake sa lokaliteta TM 247.

Lobanju je tadašnji predsednik Republike Čad Idris Debi dao nadimak Toumai, ne samo zato što na lokalnom jeziku Daza označava „nadu u život“, koja se daje novorođenčadi rođenoj neposredno pre sušne sezone i koja stoga imaju prilično ograničene šanse za preživljavanje, već i da bi proslavila sećanje na jednog od njegovih saboraca, živih drugova, fosilnih drugova u kojoj je otkrivena, i ubijenim u borbi za svrgavanje predsednika Hisena Habrea uz podršku Francuske. Toumai je takođe postao izvor nacionalnog ponosa, a Brune je objavio otkriće pred Ministarstvom spoljnih poslova i televizijskom publikom u glavnom gradu Ndžamene, „l’ancetre de l’humanite est Tchadien…Le berceau de l’humanite se trouve an au Tchad. (čovečanstvo je Čadsko…Kolevka čovečanstva je u Čadu Toumai je vaš predak.“).

Toumai je pronađen sa butnom kostom, ali je ona bila uskladištena sa životinjskim kostima i poslata na Univerzitet u Poatjeu 2003. godine, gde je sledeće godine naišla na nju diplomirani student Odd Beržere. Odnela je kost šefu Odeljenja za geonauke, Robertu Makijareliju, koji je smatrao da to nije u skladu sa dvonožnošću nasuprot onome što je Brunet i dr. su ranije naveli u svom opisu analizirajući samo iskrivljenu lobanju. Ovo je bilo upadljivo jer su Brune i njegov tim već eksplicitno izjavili da Toumai nije povezan sa kostima udova, što je moglo dokazati ili opovrgnuti njihove zaključke o kretanju. Pošto je Brune odbio da komentariše ovu temu, Makijareli i Beržere su podneli peticiju da iznesu svoje preliminarne nalaze tokom godišnje konferencije koju je organizovalo Antropološko društvo iz Pariza, a koja će biti održana u Poatjeu te godine. Ovo je odbijeno pošto još nisu zvanično objavili svoje nalaze. Uspeli su da objave pun opis 2020. i zaključili su da Sahelantrop nije dvonožan.

Godine 2022., francuski primatolog Frank Gui i njegove kolege su izvestili da su hominin leva butna kost (TM 266-01-063), desna (TM 266-01-358) i leva (TM 266-01-050) lakatna kost (kost podlaktice) takođe otkriveni na tom mestu, ali su takođe bili isključeni iz Saapu, ali su takođe otkriveni na mestu u nisu se mogle pouzdano povezati sa lobanjom. Odlučili su da ga uključe jer je Sahelanthropus jedini hominin poznat sa ovog lokaliteta, i zaključili su da je materijal u skladu sa obaveznim dvonožanjem, najranijim dokazom o tome. Godine 2023., Mejer i kolege su sugerisali da njegov filogenetski položaj i status hominina i dalje ostaju dvosmisleni.

Svi primerci Sahelanthropusa, koji predstavljaju šest do devet različitih odraslih osoba, pronađeni su na površini od 0,73 km ².

Tafonomija

Po opisu, Brune i njegove kolege su uspeli da ograniče lokalitet TM 266 na pre 7 ili 6 miliona godina (pred kraj kasnog miocena) na osnovu životinjskog skupa, što je Sahelanthropus učinilo najranijim afričkim majmunom u to vreme. Godine 2008., Anne-Elisabeth Lebatard i kolege (što uključuje Brunea) pokušale su da radiometrijski datiraju koristeći odnos ¹⁰ Be / ⁹ Be sedimente Toumai koji su pronađeni u blizini (nazvan „ jedinica antrakoteriida “ po uobičajenom Libicosaurus petrochii). U proseku starosti od 28 uzoraka, oni su prijavili približan datum pre 7,2–6,8 miliona godina.

Njihove metode je ubrzo osporio Beauvilain, koji je pojasnio da je Toumai pronađen na labavim sedimentima na površini, a ne da je bio „iskopan“, i da je verovatno bio izložen jakom suncu i vetru neko vreme s obzirom na to da je bio obložen gvozdenom školjkom i pustinjskim lakom. To bi značilo da nije bezbedno pretpostaviti da su lobanja i obližnji sedimenti deponovani u isto vreme, što onemogućava takvo radiometrijsko datiranje. Dalje, fosilima Sahelanthropusa nedostaje beli silazni cement koji je prisutan na svakom drugom fosilu na lokalitetu, što bi značilo da datiraju iz različitih vremenskih perioda. Pošto su fosili velikih sisara raštrkani po celom području umesto koncentrisani kao fosili sahelantropa, otkrivači su prvobitno verovali da je fosile sahelantropa tamo bacio paleontolog ili geolog, ali su to kasnije odbacili jer je lobanja bila previše kompletna da bi bila bačena na takav način. Godine 2009, Alen Beauvilain i Jean-Pierre Vatte su tvrdili da je Toumai namerno sahranjen u „grobu“, jer je lobanja takođe pronađena sa dva paralelna reda fosila velikih sisara, koji naizgled formiraju kutiju od 100 cm × 3 ft. Budući da je “grob” orijentisan u pravcu severoistok-jugozapad prema Meki, a sve strane lobanje su bile izložene vetru i erodirane (što znači da se lobanja nekako okrenula), oni su tvrdili da su Toumaia prvi zakopali nomadi koji su lobanju identifikovali kao ljudsku i sakupili ih obližnjim udovima i lobanji, i ponovo su ga sahranili negde posle 11. veka od strane muslimana koji su preorijentisali grob prema Meki kada su fosili ponovo otkriveni.

Klasifikacija

Prilikom opisivanja vrste 2002. Brunet et al. primetili su kombinaciju karakteristika koje bi se smatrale arhaičnim ili izvedenim za vrstu po ljudskoj liniji (podplemeno Hominina), pri čemu je potonja dvonožna lokomocija i smanjeni očnjaci, što su protumačili kao dokaz njenog položaja u blizini šimpanze–ljudskog poslednjeg zajedničkog pretka (CHLCA). Ova klasifikacija učinila je Sahelanthropus najstarijom Homininom, pomerajući centar porekla dalje od istočne Afrike. Takođe su sugerisali da bi Sahelantropus mogao da bude sestrinska grupa Ardipiteka od 5,5 do 4,5 miliona godina i kasnije Hominina. Klasifikacija Sahelanthropusa u Hominine, kao i Ardipithecusa i 6 miliona godina starog Orrorina, bila je u suprotnosti sa molekularnim analizama tog vremena, koje su postavile CHLCA između 6 i 4 miliona godina na osnovu visoke stope mutacija od oko 70 mutacija po generaciji. Svi ovi rodovi su anatomski previše izvedeni da bi predstavljali bazalni hominin (grupu koja sadrži šimpanze i ljude), tako da bi molekularni podaci samo dozvolili njihovu klasifikaciju u drevnije i sada izumrle loze. Ovo su 2012. godine poništili genetičari Ailvin Scalli i Richard Durbin, koji su proučavali genome dece i njihovih roditelja i otkrili da je stopa mutacija zapravo upola manja, stavljajući CHLCA negde od pre 14 do 7 miliona godina, iako je većina genetičara i paleoantropologa koristila pre 8 do 7 miliona godina. Nedavna filogenetička analiza klasifikovala je Orrorina kao hominina, ali je Sahelanthropus postavila kao hominid stabla izvan hominina, iako dentalna metrička analiza podržava njegovu poziciju kao hominina.

Dalja mogućnost je da Toumai uopšte nije predak ni ljudima ni šimpanzi, već rani predstavnik loze Gorilini. Brigitte Senut i Martin Pickford, otkrivači Orrorin tugenensis, sugerisali su da su karakteristike S. tchadensis u skladu sa ženkom protogorile. Čak i ako se ova tvrdnja potvrdi, otkriće ne bi izgubilo svoj značaj, jer je trenutno vrlo malo predaka šimpanzi ili gorila pronađeno bilo gde u Africi. Dakle, ako je S. tchadensis srodnik predaka šimpanzi ili gorila, onda predstavlja najranijeg poznatog člana njihove loze. S. tchadensis zaista ukazuje na to da je malo verovatno da će poslednji zajednički predak ljudi i šimpanzi izbliza ličiti na postojeće šimpanze, kao što su neki paleontolozi ranije pretpostavljali. Pored toga, sa značajnim seksualnim dimorfizmom za koji se zna da je postojao kod ranih hominina, razlika između Ardipithecusa i Sahelanthropusa možda nije dovoljno velika da bi opravdala poseban rod za ove poslednje.

Anatomija

Kranijum

Postojeći fosili uključuju relativno malu lobanju, pet komada vilice i neke zube, koji čine glavu koja ima mešavinu izvedenih i primitivnih karakteristika. Virtuelna rekonstrukcija unutrašnjosti moždanog omotača ukazala je na kapacitet lobanje od 378 cm ³, sličan onom kod postojećih šimpanzi i otprilike trećinu veličine mozga modernog čoveka.

Zubi, obrve i struktura lica značajno se razlikuju od onih koji se nalaze kod savremenih ljudi. Kranijalne crte pokazuju ravnije lice, redove zuba u obliku slova U, male očnjake, prednji foramen magnum i teške izbočine obrva. Jedina poznata lobanja pretrpela je veliku količinu izobličenja tokom vremena fosilizacije i otkrića, pošto je lobanja dorzoventralno spljoštena, a desna strana depresivna.

Pokretljivost

U originalnom opisu iz 2002. godine Brune et al. rekao je da “ne bi bilo nerazumno” spekulisati da je sahelantrop sposoban da zadrži uspravno držanje dok hoda dvonožno. Pošto nisu prijavili nikakve kosti udova ili drugi postkranijalni materijal (bilo šta osim lobanje), ovo je bilo zasnovano na rekonstruisanoj originalnoj orijentaciji foramena magnuma (gde lobanja povezuje kičmu) i njihovoj klasifikaciji Sahelanthropusa u Homininu na osnovu poređenja lica (jedna od dijagnostičkih karakteristika Hominine je bipeda). Ovo je ubrzo osporeno jer orijentacija foramena magnuma nije sasvim konačan dokaz u vezi sa pitanjem uobičajenog držanja, a karakteristike koje se koriste za klasifikaciju Sahelantropa u Homininu nisu u potpunosti jedinstvene za Hominine.

Godine 2020. butna kost je formalno opisana, a studija je zaključila da nije u skladu sa uobičajenim dvonošcem. Ali, 2022. godine, Daver i njegove kolege su sugerisali da morfologija ulnarne i femoralne kosti zaista pokazuju karakteristike koje su u skladu sa uobičajenim dvonošcem. Međutim, 2023. godine, Mejer i kolege su ispitali njenu lakatnu osovinu i tvrdili da Sahelantropus nije obavezan dvonožac na osnovu matematičke analize njegovog lokomotornog ponašanja koja je pokazala da su njegovi prednji udovi imali različite funkcije u poređenju sa savremenim ljudima i homininima, i da verovatno hoda kao moderni pan potrebno je da se istinski identifikuje njegovo lokomotorno ponašanje (tj. da li je ispoljavalo fakultativno kretanje kao dvonožca) i njegov filogenetski položaj kao hominina u evoluciji ljudi. Studija iz 2024. preispitala je postkranijalne dokaze studije iz 2022. i zaključila da nije dovoljno da se utvrdi da li je Sahelantropus bio uobičajeni dvonožac, pošto nijedna od karakteristika nije u skladu sa ili jedinstvena za dvonožne hominine, već sa majmunima koji nisu homini ili čak ne ni primatima.

Paleoekologija

Na osnovu uzoraka dentalne mezoodeće bovida pronađenih u istom paleookruženju, S. tchadensis je naseljavao mozaično okruženje sa delovima šuma i travnjaka, što možda upućuje da je bio biljojed, pdakle potiče i oblik glave i zuba.