U leto 2022. godine, tim arheologa sa poljskog Univerziteta Nikola Kopernik došao je do uznemirujućeg otkrića. Posmrtni ostaci mlade žene stari 400 godina sahranjeni su u neobeleženom groblju na neosvećenom tlu, sa katancem na nozi i gvozdenim srpom preko vrata. Ali, to nije sve…

Prošle godine, samo nekoliko metara dalje, ista ekipa otkrila je posmrtne ostatke deteta od pet do sedam godina, zakopanog licem nadole i opet sa katanacom na nozi. Njih dvoje su, kažu arheolozi, sahranjeni kao „vampiri“.
Vanredni profesor Dariuš Polinski, vodeći arheolog na iskopinama u malom selu Pien, kaže da, iako je termin „vampir“ moderan, u srednjovekovnoj srednjoj Evropi se široko verovalo da se mrtvi mogu vratiti kao stvorenja poznata kao „upior“ (zli duh) ili „striga“.
”Posebno su se plašile žrtve bolesti, nekrštena deca i oni koji su umrli pod tragičnim okolnostima”, kaže Polinski.
Žena je, objašnjava Polinski, verovatno bila bolesna i možda je imala simptome zbog kojih se njena zajednica plašila da bi se mogla vratiti iz mrtvih.
„Mislim na grob mlade žene koja je sahranjena sa srpom i katancem. Ovaj grob je bio poremećen. Verovatno je postojao veliki strah od ove osobe, a ovi artefakti – srp oko vrata i katanac na levoj nozi – bili su namenjeni da zaštite žive od te osobe“, rekao je glavni arheolog, vanredni profesor Darijuš Polinski.
„Teško je reći, na osnovu verovanja tog vremena, čega se zaista plašilo. Možda je ova žena bila drugačija. Možda je patila od neke bolesti. Iz antropoloških testova znamo da je zaista bila bolesna, pa je možda ova bolest izazvala takve simptome da se posle smrti verovalo da bi se mogla vratiti kao demon ili, recimo, nauditi mrtvima, pa je zato bila obezbeđena“, nastavio je on.
Što se tiče deteta, tim Polinskog smatra da je ono moralo biti izvor većeg straha, jer su arheolozi otkrili da je telo ekshumirano nakon sahrane, a da su torzo i glava uklonjeni.
Tela su samo dva od desetina grobova koje je tim Polinskog pronašao na tom mestu, od kojih otprilike jedna trećina sadrži „neobične” prakse kao što je sahranjivanje mrtvih gvozdenim predmetima – za koje se veruje da magijski drže mrtve – i kamenjem, koje se često stavljalo na ruke ili vrat.
Uprkos tome što je korišćeno stotinama godina, Polinski kaže da je groblje brzo zaboravljeno u 18. veku, ostavljeno neobeleženo na mapama bez oznaka ili nadgrobnih spomenika.
Veličina groblja za sada ostaje nepoznata. Tim planira dalje studije na lokaciji koristeći neinvazivni radar koji prodire u zemlju.