Početak štampe u Srbiji označava jedan od najvažnijih trenutaka u kulturnoj istoriji zemlje. Uvođenje štampe promenilo je način na koji se šire znanje, religijske ideje i kulturna baština. Prve srpske štamparije, koje su se pojavile u drugoj polovini 15. veka, bile su ključne tačke u razvoju pismenosti, obrazovanja i očuvanju kulturnog identiteta Srba. Štamparije Obod i Hilandar, iako razdvojene vremenski, svaka na svoj način odigrale su nezamenjivu ulogu u istoriji srpske kulture.

Prva štamparija

Prva štamparija u svetu nastala je u 15. veku i bila je zasnovana na izumu Johana Gutenberga. Gutenberg je, oko 1440. godine, u Majncu (današnja Nemačka), razvio tehniku pokretnih slova, što je omogućilo masovnu proizvodnju knjiga i širinu pismenosti širom Evrope.

Prva velika štamparija koja je nastala zahvaljujući Gutenbergu bila je Gutenbergova štamparija u Majncu, koja je postala poznata zbog štampe Gutenbergove Biblije (oko 1455. godine). Ovaj izum štampe sa pokretnim slovima omogućio je bržu proizvodnju knjiga u poređenju s tradicionalnim ručnim prepisivanjem, što je dovelo do revolucije u načinu širenja znanja, nauke i religije.

Gutenbergovo štampanje imalo je ogroman uticaj na razvoj kulture, obrazovanja i pismenosti širom sveta, a izum pokretnih slova smatra se jednim od najvažnijih tehnoloških napredaka u istoriji.

Nakon Gutenberga, štampa se brzo širila po Evropi. Prve štamparije počele su da se otvaraju u drugim evropskim gradovima, naročito u Nemačkoj, Italiji, Francuskoj i Engleskoj:

• Italija je bila jedno od prvih evropskih područja u kojima je štampa brzo zaživela. Prva italijanska štamparija osnovana je u Veneciji 1469. godine, kada je Aldus Manutius započeo proizvodnju knjiga koristeći pokretna slova. Manutius je bio pionir u štampanju latiničnog fonta i razvoju kurzivnog pisma, a njegove knjige su postale poznate širom Evrope.
• Francuska je dobila prvu štampariju u Parizu 1470. godine, a štampanje se brzo proširilo i u druge velike gradove poput Liona i Tuluze.
• Engleska je dobila prvu štampariju 1476. godine, kada je William Caxton osnovao štampariju u Londonu i počeo sa štampanjem knjiga na engleskom jeziku, među kojima su bile i mnoge prevodene verzije latinskih tekstova.
• Španija je imala prve štamparije početkom 16. veka, dok su Sjedinjene Države kasnije usvojile štampanje nakon što je Kolumbo otkrio Ameriku.

Od Gutenberga, štamparije su se širile širom Evrope, omogućavajući brže širenje religijskih, naučnih i kulturnih tekstova. Tako je štampa omogućila:

• Masovno štampanje Biblija i religijskih tekstova, što je dovelo do reformacije i razmene religijskih ideja.
• Širenje obrazovanja i pismenosti, jer su knjige postale pristupačnije široj javnosti, a ne samo elitama.
• Ubrzavanje kulturnog razvoja, jer su naučni radovi i filozofske ideje brže stizale do drugih zemalja, omogućavajući razmenu znanja.

Štamparija Obod: Početak štampe u Srbiji

Prva srpska štamparija osnovana je 1493. godine u Kotoru, tada delu Zete, pod vladavinom Đurađa Crnojevića, vladara Zete. Osnivanje štamparije Obod označava početak jednog novog doba, kada je štampa postala alat za širenje pismenosti i znanja. Ova štamparija bila je ključna ne samo za Srbiju, već i za čitav Balkan, jer je omogućila širenje knjiga na narodnim jezicima, što je do tada bilo gotovo nezamislivo.

U Obodu su štampane prve knjige na srpskom jeziku, među kojima je najpoznatiji „Oktoih“. Ova knjiga, štampana 1493. godine, bila je deo liturgijske književnosti i služila je kao obredna knjiga, koja je sadržavala pesme i himne koje se koriste u crkvenim službama tokom osmine od početka velikih praznika. Obod je postao centar kulturnog i obrazovnog života toga vremena, jer je omogućio da religijski tekstovi postanu dostupniji širem broju ljudi, uključujući i obične građane koji nisu bili u mogućnosti da pribave ručno prepisivane knjige.

Štamparija Obod je u stvari proizvela dva izdanja „Oktoiha“: prvo je štampano 1493. godine, a drugo 1494. godine. Ova knjiga se smatra jednim od najvažnijih delova srpske književnosti i kulture jer je označila početak štampe na srpskom jeziku i omogućila širenje pismenosti među širim slojevima stanovništva.

Naime, kako je Ivan Crnojević bio u dobrim odnosima s Republikom Venecijom, a imajući u vidu da se štamparija u Veneciji pojavila 1469. godine, pretpostavlja se da je pod tim uticajem osnovana štamparija i u sadašnjoj Crnoj Gori.

Nakon ženidbe Đurađa Crnojevića s Jelisavetom Eriko, Đurađ je u Veneciju slao ljude kako bi upoznali osnove štampanja i nabavili presu, alat i veće količine papira. Kuriozitet čine olovna slova, pokretne matrice za inicijale i grafičku ornamentiku i ilustracije koje su u potpunosti rađene u Crnoj Gori.

Prva knjiga izlazi 4. januara 1494. nakon čitave godine upornog rada i nosi ime Oktoih – prvoglasnik. Crnojevića štampariju je vodio jeromonah Makarije, dok je sedam monaha ukrašavalo knjige. Jeromonah Makarije je bio prvi štampar na prostoru južnih Slovena. Smatra se da se Makarije i ranije bavio ovim zanatom u Veneciji. Napustio je Crnu Goru pred prodorom Turaka, skupa sa crnogorskim vladarom Đurađom Crnojevićem. Odlazi u Vlašku na poziv velikog vojvode Radula i nastavlja štampati pravoslavne knjige, te postavlja temelje rumunskog štamparstva. Makarije je u Vlaškoj postao i mitropolit. Bio je i na Svetoj Gori, u manastiru Hilandar, a pominje se kao iguman. Pretpostavlja se da je pomogao i u formiranju hiladarske štamparije.

Štamparija, koja je poznata kao prva državna štamparija na svetu, prestala je s radom 1496. godine. Na značaj Crnojevića štamparije ukazuje i činjenica da je u vreme njenog rada mnogi od velikih evropskih gradova nisu posedovali; Berlin je osniva 1540. god., Moskva 1553., Varšava 1580., Istanbul 1729., Beograd 1552., Ljubljana 1575., i Zagreb 1695.

Štamparija Obod nije samo imala veliki značaj za religijski život. Ona je postavila temelje za razvoj narodnog pisma i omogućila očuvanje i širenje srpske kulturne baštine. Pored toga, štampanje knjiga u Obodu doprinosilo je i očuvanju i širenju srpskog identiteta u vreme kada su mnogi delovi Balkana bili pod osmanskom i venecijanskom kontrolom. Učinci štamparije Obod osećali su se i na širem Balkanu, jer je omogućila i drugim narodima da pristupe kulturnim delima na jeziku koji su razumeli.

Štamparija Hilandar: Nastavak tradicije i očuvanje crkvene baštine

Dok je štamparija Obod označila početak štampe u Srba, štamparija u manastiru Hilandar na Svetoj Gori, koja je osnovana 1552. godine, predstavljala je nastavak ove tradicije i širenje crkvene pismenosti. Za razliku od Oboda, koji je bio povezan sa svetovnom vlasti i vladarskim zadužbinama, štamparija Hilandar bila je pretežno crkvenog karaktera, i njeni izdaci su imali prvenstveno liturgijsku funkciju.

Štampariju u Hilandaru osnovao je Jovan Skladitelj, koji je bio jedan od najpoznatijih srpskih štampara toga vremena. Ova štamparija imala je za cilj da štampa religijske knjige i obezbedi crkvenim institucijama potrebne tekstove za bogosluženja. Među najpoznatijim izdanjima ove štamparije bio je „Oktoih“, koji je štampan 1552. godine, kao i mnoge druge liturgijske knjige koje su bile od presudnog značaja za crkveni život.

Oktoih iz Hilandara je bio liturgijski tekst, sličan onom iz Oboda, i predstavljao je značajnu crkvenu knjigu koja je imala važnu ulogu u svakodnevnim crkvenim obredima. Ovaj Oktoih iz Hilandara bio je deo religiozne produkcije u manastiru, koji je imao za cilj da zadovolji potrebe crkve i širi religijske tekstove među monaštvom i vernicima. Štamparija Hilandar, osnovana 1552. godine, štampala je svoju verziju „Oktoiha“

Štamparija u Hilandaru je, osim što je omogućila širenje crkvenih knjiga i liturgijskih tekstova, imala veliki značaj za očuvanje kulturnog nasleđa. U to vreme, manastir Hilandar bio je jedan od najvažnijih kulturnih centara srpskog naroda, a štamparija je doprinosila očuvanju i distribuciji knjiga među monaštvom i vernicima. Osim toga, Hilandar je bio važan za širenje pismenosti i obrazovanja, jer je štamparija omogućila da se verska i kulturna dela dostave i van granica manastira, čime je znanje postalo dostupno široj javnosti.

Razlike i sličnosti između Oboda i Hilandara

Iako su štamparije Obod i Hilandar osnovane u različitim vremenima i sa različitim fokusima, postoji nekoliko zajedničkih tačaka koje ih povezuju. Oba centra štampe imali su veliki uticaj na širenje pismenosti i očuvanje kulturne baštine, a obe su omogućile dostupnost knjiga na narodnom jeziku. Ove štamparije su bile ključne za razvoj srpske književnosti i obrazovanja.

Međutim, razlike između njih su očigledne. Štamparija Obod bila je pretežno vezana za svetovnu vlast i imala je širi kulturni i politički značaj, dok je štamparija Hilandar bila utemeljena u religijskom kontekstu, sa fokusom na crkvene knjige. Obod je imao snažan uticaj na narodnu književnost, dok je Hilandar prvenstveno bio centar za crkvene i liturgijske tekstove, koji su bili ključni za religijski život Srba.

Kasnije štamparije

U vreme štamparije Obod (1493. godine) i štamparije Hilandar (1552. godine), postojalo je još nekoliko važnih srpskih štamparija, koje su nastale tokom tog perioda. Iako nisu bile brojne, one su imale značajnu ulogu u očuvanju i širenju srpske pismenosti, književnosti i kulture. Evo nekoliko značajnih štamparija koje su nastale između Oboda i Hilandara:

1. Štamparija u Novom Pazaru (1520.-1525.)

Jedna od najvažnijih štamparija između Oboda i Hilandara bila je štamparija u Novom Pazaru, koja je počela sa radom početkom 16. veka. Osnivač ove štamparije bio je Mihailo, veliki kralj. Iako nije postojala velika količina podataka o ovoj štampariji, ona je imala značaj u širenju knjiga na srpskom jeziku. Za nju se veruje da je štampala neke od crkvenih tekstova i knjiga koje su bile značajne za religijski život Srba.

2. Štamparija u Beogradu (1555.)

Iako je štamparija u Beogradu postojala nakon Hilandara, važno je napomenuti da je ona zapravo nastavila i proširila tradiciju štampe u Srbiji. Prva beogradska štamparija osnovana je 1555. godine, nekoliko godina nakon Hilandara, ali je bila ključna u nastavljanju tradicije štampe, jer je omogućila široku distribuciju knjiga, u velikoj meri povezanih sa obrazovnim i verskim potrebama. Iako je ta štamparija bila važna, nije postojala u periodu između Oboda i Hilandara.

3. Štamparije u crkvenim i manastirskim centrima

Pored štamparija u Obodu i Hilandaru, tokom 16. veka postojale su i druge manje štamparije u crkvenim centrima širom Balkana. U to vreme manastiri su igrali ključnu ulogu u očuvanju i širenju knjiga. Pored Hilandara, manastiri kao što su Manastir Svetog Save u Beogradu, Manastir Studenica, i drugi, imali su sve važniju ulogu u kopiranju, štampanju i distribuciji verskih tekstova.

Zaključak: Doprinos prvih štamparija srpskoj kulturi

Prve srpske štamparije – Obod i Hilandar – bile su od presudnog značaja za srpsku istoriju, kulturu i pismenost. Obod je postavio temelje za širenje pismenosti i kulturne baštine u Srbiji i na Balkanu, dok je Hilandar nastavio tradiciju štampe u kontekstu crkvene i religijske pismenosti. Iako između Oboda (1493. godine) i Hilandara (1552. godine) nije bilo mnogo štamparija, one koje su postojale (kao štamparija u Novom Pazaru i druge manastirske štamparije) doprinele su širenju knjiga i očuvanju pismenosti i kulture u srpskom narodu. Ove štamparije nisu samo omogućile širenje knjiga, već su postale simboli otpora, očuvanja identiteta i kulture, u vreme kada su mnoge teritorije bile pod vladavinom stranih carstava. Njihovo nasleđe živi i danas, jer su postavile temelje za obrazovanje, kulturnu proizvodnju i duhovnu baštinu koja i dalje oblikuje srpsku istoriju.

Mr. D. Tovarišić