Iako su nesreće u rudnicima u Srbiji relativno česte, jedan incident koji je zbunio istražitelje desio se u rudniku “Sokolovo” na jugu Srbije. U novembru 1984. godine, nakon velike eksplozije u ovom rudniku, nestali su svi tragovi rudara koji su se tada nalazili pod zemljom. Zvanični izveštaji su tvrdili da je uzrok eksplozije bio kvar u sistemu za ventilaciju, ali brojni radnici i njihove porodice tvrdili su da je uzrok mogao biti nešto mnogo misteroznije.

Okolnosti nesreće

Mediji tog vremena navode: Rudnici “Sokolovo”, poznati po bogatim nalazištima uglja i metala, postali su poprište jedne od najvećih rudarskih nesreća u novijoj istoriji. Tragedija, koja se dogodila pre nekoliko dana, odnela je više života i ostavila čitave porodice u žalosti, dok su spasioci danima neumorno radili na izvlačenju zarobljenih rudara.

Nesreća se dogodila u jutarnjim satima kada je došlo do iznenadnog obrušavanja jednog od glavnih rudarskih hodnika na dubini od oko 500 metara. Prema prvim izveštajima, do nesreće je došlo usled serije manjih podrhtavanja tla, što je dovelo do nestabilnosti strukture rudnika.

U trenutku nesreće, u smeni je bilo preko 50 rudara, od kojih je dvadesetak uspelo da pobegne na vreme, dok su ostali ostali zarobljeni pod tonama zemlje i kamenja. Spasioci su odmah reagovali, ali su teški uslovi u rudniku otežali operaciju spasavanja.

Kreću Misterije

Neki svedoci su navodili da su pre eksplozije čuli čudne zvuke, nalik na podzemne udare, a drugi su tvrdili da je rudnik imao skrivene prolaze koji su mogli biti povezani sa nečim još nepoznatim. Niko nije mogao da objasni zašto su svi radnici nestali, a nijedno telo nije pronađeno. Kasnija istraga nije dala odgovor na pitanje šta se zapravo dogodilo tog dana.

Iako su se u medijima pojavile teorije o sabotiranju rudnika od strane konkurentskih rudarskih firmi ili čak misterioznih podzemnih organizacija, nijedna od njih nije uspela da pruži konkretne dokaze. Ovo je jedan od događaja koji su ostali nerešeni u istoriji Srbije, koji podsećaju na mračnu stranu industrijske prošlosti.

Jedna od najspektakularnijih i najtragičnijih nesreća u industrijskoj istoriji Srbije dogodila se u rudniku “Sokolovo”, smeštenom na jugoistoku zemlje, u okolini grada Vranja. Nesreća koja je potresla lokalnu zajednicu i izazvala brojne misterije desila se u novembru 1984. godine. Iako su rudnici, zbog prirode svog rada, poznati po rizicima, nesreća u “Sokolovu” je postala predmet spekulacija, teorija i neobjašnjivih okolnosti koje su ostale nerazjašnjene sve do danas.

Rudnik “Sokolovo”, koji je bio specijalizovan za vađenje uglja, bio je jedan od ključnih rudarskih objekata u Jugoslaviji i snabdevao je energijom čitavu jugoistočnu regiju. Iako su radne nesreće bile svakodnevica u takvim industrijskim okruženjima, ono što se dogodilo u “Sokolovu” 1984. godine nadmašilo je sve prethodne nesreće po svojoj tajanstvenosti i dubokim posledicama.

Nesreća koja je zabeležena tog dana imala je strašan razmere: došlo je do eksplozije u dubokim slojevima rudnika, koja je izazvala urušavanje velikog dela rudarskih galerija. Broj žrtava bio je strašan: nekoliko desetina rudara je poginulo, a veliki broj radnika je nestao bez traga, kao da su jednostavno nestali u gustoj magli podzemlja. Zvanična istraga koja je usledila odmah nakon nesreće ukazivala je na tehnički kvar u rudarskom sistemu – navodno je došlo do greške u ventilaciji koja je izazvala nakupljanje opasnih gasova. Međutim, mnogi svedoci i stručnjaci koji su kasnije pokušavali da istraže nesreću tvrdili su da su okolnosti previše neobične za objašnjenje jednostavnim tehničkim kvarom.

Požar koji je izbio u rudarskoj jami nakon eksplozije stvorio je nesnosnu gužvu i nesigurnost među preživelima. Ali ono što je još misterioznije i najviše zabrinjavajuće je činjenica da nijedno telo nije bilo pronađeno u danima nakon nesreće, iako su spasilačke ekipe radile punom parom. Neki od preživelih rudara tvrdili su da su videli ljude kako ulaze u opasne delove rudnika pre nesreće, ali se nikada nisu pojavili ponovo. Iako su spasilačke akcije trajale nekoliko dana, nijedna žrtva nije bila identifikovana, a tela rudara nisu bila pronađena. Niko nije mogao da objasni zašto su tako mnogi ljudi nestali bez traga.

Svedoci su tvrdili da su pre nesreće primetili čudne zvuke u rudniku, poput niskih udaraca, što je dodatno izazvalo strah među radnicima. Neki su tvrdili da su ovi zvuci ličili na udarce koji nisu dolazili od običnog rudarskog alata, već su zvučali kao nešto što je dolazilo iz samog temelja rudničkih galerija. Drugi su tvrdili da su pre nesreće osetili naglo povećanje temperature unutar rudnika, što nije bilo tipično za uslove u kojima su radili. Iako su ovi izveštaji bili vrlo subjektivni i u velikoj meri neprovereni, izazvali su sumnju među onima koji su pokušavali da utvrde pravu prirodu nesreće.

U danima koji su usledili nakon nesreće, u medijima su počele da kruže glasine o mogućoj sabotaži. Neki su smatrali da je nesreća mogla biti izazvana od strane konkurentskih rudarskih firmi koje su želele da preuzmu kontrolu nad rudnikom “Sokolovo”, a drugi su sugerisali da bi moglo doći do političkih razloga zbog kojih su neki “neprijatelji sistema” možda sabotirali rad rudnika. Međutim, nijedna od tih teorija nije imala konkretnu potporu, a istrage koje su sprovedene nisu otkrile nikakve dokaze koji bi potkrepili ovakve tvrdnje.

Jedan od najintrigantnijih aspekata ove nesreće bio je odsustvo bilo kakvih tragova od preminulih rudara. Rudarski radnici koji su preživeli tvrdili su da su danima osećali čudan miris u rudniku, kao i neobjašnjive svetlosne efekte, koji su izgledali kao nešto što nije povezano sa standardnim radnim okruženjem rudnika. Ovi izveštaji o neobičnim pojavama unutar rudnika izazvali su dodatne spekulacije o mogućim paranormalnim uzrocima nesreće. Iako su mnogi stručnjaci pokušavali da objasne ove izveštaje kao posledicu stresa i šoka koji su nastali nakon eksplozije, priče o “misterioznim svetlima” i “neobičnim zvucima” u rudnicima ostale su trajna tema u lokalnoj zajednici.

Iako su vlasti na kraju zaključile da je uzrok nesreće tehničke prirode, spekulacije o misterioznim faktorima koje su uključivali sabotaže, paranormalne aktivnosti ili neobične okolnosti nikada nisu u potpunosti prestale. Rudnik “Sokolovo” i dalje nosi tu mračnu i misterioznu reputaciju, a nesreća iz 1984. godine ostaje jedna od najvećih enigmi u industrijskoj istoriji Srbije.

Nakon nesreće, rudnik je nastavio sa radom, ali sa značajnim promenama u sigurnosnim protokolima. Bez obzira na tehnička objašnjenja i zvanične istrage, lokalna zajednica nije mogla da zaboravi misteriju koja se krila u podzemlju. Rudarska nesreća u “Sokolovu” ostavila je dubok trag, ne samo u sećanju preživelih, već i u kolektivnoj svesti, podsećajući nas na to da nisu svi odgovori uvek do kraja razjašnjeni, a da misterije sa kojima se suočavamo mogu da ostave neizbrisiv trag na prošlost.

Mr. D. Tovarišić