Tajna organizacija, istorijski mit ili stvarnost? Pojam “Srpski templari” često se pojavljuje u modernim teorijama zavere, romanima i filmskim adaptacijama, međutim, malo je poznato o stvarnoj istoriji i eventualnoj povezanosti Srbije s templarskim redom. Da bismo razjasnili ovu misteriju, potrebno je vratiti se unazad kroz vekove i razmotriti istorijske činjenice, legende i spekulacije, a onda i trenutno stanje.

Vitezovi templari bili su srednjovekovni vojni i religijski red osnovan 1119. godine u Jerusalimu, tokom Prvog krstaškog rata. Red je bio posvećen zaštiti hodočasnika na Svetoj zemlji, ali je ubrzo stekao bogatstvo i političku moć širom Evrope. Templari su postali sinonim za tajne, misteriozne aktivnosti, bogatstvo, ali i borbu protiv neprijatelja Hrišćanstva. U početku je red uživao podršku pape i evropskih vladara, ali je 1307. godine došlo do dramatične promene: papa Klement V je pod pritiskom francuskog kralja Filipa IV izdao naredbu za hapšenje svih templara i oduzimanje njihovog imanja. Red je zvanično ugašen 1312. godine, ali legenda o templarima nikada nije nestala.

Vitezovi templari, srednjovekovni vojni red koji je nastao u Jerusalimu početkom 12. veka, i danas izazivaju interesovanje i spekulacije. Poznati po svojoj borbi za zaštitu hodočasnika i bogatstvu koje su stekli, templari su imali veliki uticaj u Europi. Iako je zvanično ukinut 1312. godine, misterija o njihovom nestanku i dalje živi, a mnogi smatraju da su templari ostavili tragove u različitim delovima Evrope, uključujući i Srbiju. Iako se temeljni istorijski dokazi o njihovoj aktivnostima na Balkanu teško mogu pronaći, postoje brojni mitovi, legende i teorije koje upućuju na mogućnost njihove povezanosti sa Srbijom.

Povezanost Srbije sa templarskim redom

U srednjem veku, Srbija je bila važno političko i religijsko središte Balkana. Kraljevine Srbije i Raške bile su u kontaktu sa velikim brojem evropskih zemalja i vladara, uključujući i one iz zapadne Evrope, gde su templari uživali veliku moć. Iako istorijski dokazi o direktnoj vezi Srbije i templarskog reda nisu dovoljni, neki istoričari i istraživači sugerišu da je tokom 12. i 13. veka Srbija mogla biti deo mreže koja je obuhvatala hrišćanske vladare i institucije u Evropi, uključujući i templare.

Jedan od osnovnih razloga za spekulacije o mogućoj povezanosti Srbije sa templarima jeste činjenica da je temeljna politika templara bila širenje uticaja u područjima pod kontrolom hrišćanskih vladara. Srpske oblasti, kao i susedne teritorije, bile su u stalnom kontaktu sa evropskim silama, i moguće je da su templari održavali kontakte sa vladarima Srbije ili čak pomagali u odbrani od napada muslimanskih osvajatelja. Srbija, sa svojim strateškim položajem, bila je važna za evropske sile koje su nastojale da prošire svoj uticaj na Balkanu.

Legende o srpskim templarima

Iako se konkretni istorijski dokazi o templarima u Srbiji ne nalaze, postoji mnogo narodnih legendi koje povezuju templare sa srpskim vladarima i manastirima. U nekim pričama se spominju skriveni templarski skriveni blaga, tajne koje su navodno sačuvane kroz vekove, kao i moguće sponzorstvo templara za gradnju crkava i manastira na teritoriji Srbije.

Jedna od najpoznatijih legenda govori o tome da su templari u Srbiji bili povezani sa vladarima iz dinastije Nemanjić, posebno tokom vladavine cara Dušana. Zbog njihove moći i uticaja, templari su navodno mogli da se povežu sa srpskim vladarima, koji su, kao i mnogi drugi evropski monarsi, bili u potrazi za saveznicima u borbi protiv muslimanskih osvajanja.

Templari i manastiri u Srbiji

Nekoliko manastira u Srbiji, naročito onih iz 12. i 13. veka, često se pominju u kontekstu templara. Manastiri poput Studenice, Žiče, Sopoćana i drugih, čiji su temelji postavljeni u vreme kada su templari bili aktivni, često se pominju u teorijama koje ukazuju na to da su templari možda bili povezani sa ovim religijskim i kulturnim središtima. Mnogi od tih manastira sadrže značajnu umetničku i arhitektonsku baštinu, a njihove veze sa templarima još uvek izazivaju polemike među istraživačima.

Neki spekulišu da su templari možda pomogli u izgradnji određenih manastira, kao što je to bio slučaj u drugim evropskim zemljama, gde su templari sponzorisali izgradnju crkava i vladarskih rezidencija. Osim toga, predpostavke o skrivenim porukama i simbolima, koji se ponekad mogu naći u freskama ili na zgradama manastira, često su predmet istraživanja, jer neki smatraju da su templari ostavili tragove svoje prisutnosti kroz ove umetničke elemente.

Srbi Templari danas

Veliki priorat Vitezova templara Srbije prvi je veliki priorat formiran u jednoj pravoslavnoj zemlji od strane Velikog priorata Austrije. Kao takav bio je mentor za formiranje velikih priorata Bugarske, Grčke i Kipra, a sada oni osnivaju i podižu priorate u Rusiji i Ukrajini. Osnivači reda u Srbiji su Dragan Malešević Tapi, Milan Lajhner, Dragutin Zagorac, Dragoslav Petrović, Dejan Mileković i drugi. Od osnivanja 2000. do danas red je imao tri velika priora: Dragoslava Petrovića kao prvog, Dejana Milekovića kao drugog i Dragutina Zagorca, biznismena, koji je aktuelni veliki prior Srbije.

Zvanično ime srpskih templara je Ordo Supremus Militaris Templi Hierosolumitani, što na srpskom znači Vrhovni vojni red Jerusalimskog hrama, O.S.M.T.H. Red ima internacionalni karakter, s članovima iz preko 40 zemalja sveta. Ekumenskog je karaktera, prima u članstvo sve hrišćanske konfesije. Pod ovim imenom registrovan je nakon Drugog svetskog rata u Ženevi kao nevladina organizacija Ujedinjenih nacija, a u Agenciji za privredne registre Srbije kao udruženje Vitezovi templari Srbije. U svetu postoji više od 1.700 grupa koje sebe nazivaju templarima, ali O.S.M.T.H. nije povezan ni sa jednom od njih i njegove oznake i grb su zaštićeni.

Zasnovan je na principima koje su usvojili prvobitni Vitezovi templari u Francuskoj 1118. godine i primenjivali u tim ranim danima iz jerusalimskog Solomonovog hrama. Akreditovan je kod Ekonomskog i Socijalnog saveta Ujedinjenih nacija ECOSOC sa specijalnim konsultativnim statusom, tzv. KONGO.

Svoje misije održava u Njujorku, Ženevi i Beču, a konsultovan je i u nominujućem telu za dodelu Nobelove nagrade za mir. Administrativno sedište O.S.M.T.H. je zamak Tomar u Portugalu, koji su izgradili templari još 1160. U desnom bloku zamka nalaze se i prostorije Velikog priorata Srbije.

„Naš red ne doživljavamo kao tajnu organizaciju jer je uredno registrovan i u Srbiji i na međunarodnom nivou. Naš rad nije ništa manje tajan ili javan od bilo koje slične organizacije, nevladine, ili pak političkih stranaka. Usuđujem se da kažem da smo mnogo transparentniji od njih, pošto svoju delatnost prikazujemo našoj javnosti kako preko zvaničnog sajta reda, tako i putem konferencija za medije i naše izdavačke delatnosti. Od ove godine imamo i reviju Templar, u kojoj su opisane sve naše aktivnosti. Mi smo nacionalno i verski odgovorna organizacija i kao takvima mnogo nam je stalo da naš rad približimo široj javnosti“, kaže dr Despotović.

Iako je hrišćanski red, objašnjava Despotović, O.S.M.T.H. nije ni crkva ni fundamentalistička grupa, već udruženje časnih ljudi koji svoja hrišćanska uverenja i vrednosti potvrđuju delujući, između ostalog, i u radu u redu.

„S obzirom na to da smo laički red, ne zadiremo u privatnost svojih članova, ne dajemo im smernice religijskog karaktera i nismo ‘krstaši’ savremenog doba. Stoga red ne održava zvanične kontakte s naoko sličnim organizacijama – masonima, Malteškim redom i Rozenkrojcerima, bilo da su tradicionalno organizovani, bilo da su novijeg karaktera. Privatni kontakti s članovima ovih organizacija stvar su slobode i afiniteta svakog člana reda ponaosob. Rad u redu je dobrovoljan i zasnovan na principu pro bono, besplatno“, objašnjava prior Vojvodine.

Red se finansira iz članarine i privatnih donacija članova i simpatizera. To su skromna sredstva i služe, osim podmirenja troškova, i za humanitarnu delatnost. Materijalna dobit od članstva ne postoji. Naprotiv, članovi prilažu koliko mogu. Osnovni motiv je zajednički rad na ispunjavanju osnovnih misija reda, ali i osećanje bratstva i sestrinstva koje tamo vlada, kao i druženje s dobrim i časnim ljudima.

Zaključak

U svetu gde se istorija često prepliće sa mitovima, Srbi templari ostaju priča koja spaja prošlost sa savremenim interesovanjima za tajne redove, skrivena blaga i neistražene delove evropske istorije. Bez obzira na to da li je ova priča zasnovana na stvarnim činjenicama ili tek na legendama, tajne templara nastavljaju da privlače istraživače i ljubitelje misterija širom sveta.

Mr. D. Tovarišić