Kuća Habzburga, poznata i kao Kuća Austrije, jeste i bila je jedna od najistaknutijih dinastija širom Evrope skoro 1000 godina. Jedan od najzanimljivijih aspekata dinastije Habzburg je da su, uprkos tome što su bile jedna od najmoćnijih i najbogatijih porodica u Evropi, bile i prokleta porodica. Dok neki smatraju da je prokletstvo nanela veštica, drugi su mišljenja da su sami arhitekte svoje propasti…

Kuća Habzburgovaca je dobila ime po Habzburškom zamku, koji je tvrđava koju je u Švajcarskoj izgradio Radbot iz Klettgaua. Radbot je imao unuka po imenu Oto II i bio je prvi iz dinastije koji je koristio ime tvrđave da dopuni svoje ime. Postao je grof Habzburg.

Do 1273. godine, Rudolf Habzburški je izabran za kralja Rimljana i imenovao je svoje sinove za vojvode Austrije dok se nije preselio u Beč. Zbog toga je kuća postala sinonim za Austriju jer su ovde vladali do 1918. godine.

Carstvo kojim su vladali Habzburgovci obuhvatalo je Sveto rimsko carstvo, današnju Češku, Mađarsku, Hrvatsku, Španiju, Portugal i nekoliko kneževina u Niskim zemljama. Oni su bili zaduženi za Sveto rimsko carstvo od 1440. do 1740. godine pre nego što su ga izgubili na 25 godina.

Oni su sebi vratili ovu titulu od 1765. do 1806. godine. Njihovo carstvo se protezalo čak do jednog cara Meksika u 19. veku. Danas članovi porodice Habzburg nadgledaju austrijski ogranak Ordena zlatnog runa i carskog i kraljevskog reda Svetog Đorđa.

Poreklo carstva

Habzburško carstvo ima dugu i zamršenu istoriju koja ima čvorove utkane širom evropskog kontinenta. Istorija carstva bi se čak mogla pratiti do pada Rimskog carstva u 5. veku.

Međutim, Habzburgovci će zaista doći na vlast 1273. godine kroz mešavinu vojnih ekspedicija i izbora koje je organizovao i vodio papa. Ova linija švajcarskog plemstva će postati de facto carevi rimskog sveta do 1806. godine.

Habzburgovci su zapravo dobili svoja ovlašćenja i titule od potomaka Karla Velikog. Međutim, svoju zvaničnu titulu su dobili tek 1453. godine kada su zvanično delovali kao poglavari Rimskog carstva od 1415. godine.

Da stvari dodatno zakomplikuju, nije bilo formalizacije/pravnog prihvatanja habzburškog carstva sve do 19. veka. U ovom periodu porodica i carevi su sakupljali i akumulirali vlast kroz ugovorene brakove. Habzburgovci su tražili saveze sa centralnim i istočnim silama u Evropi što im je omogućilo da se odvoje od svog sedišta u Beču.

Ali, dok je uspon Habzburga bio donekle rasprostranjena stvar, visina Habzburške dinastije je jasna. To je postignuto kada je Karlo V izabran za cara 1519. godine On je već vladao Španijom 3 godine i bio je gospodar Holandije od 1506. godine. Veliki deo vladavine Karla V bio je posvećen borbi protiv protestantizma u celom carstvu i proširenju svoje kontrole.

Karlo je abdicirao 1556. godine, a španski i austrijski Habzburgovci su podelili dinastiju. Austrijsko-nemačke Habzburgovce je predvodio Ferdinand, dok je španske Habzburgovce predvodio Filip, Karlov sin.

Ferdinandove titule su bile kralj Češke, Ugarske i nadvojvoda Austrije u ime Karla V. Filip je postao kralj Španije i čitavog njenog kolonijalnog carstva. Pored toga, on je takođe trebalo da vlada nad područjem Italije i Niskih zemalja.

Habzburška kletva

Jedan od najpoznatijih aspekata dinastije Habzburga bila je činjenica da je bila poremećena čestim srodstvom. Dinastija se nadala da će konsolidovati svoju moć i tako se često venčavala u krvnom srodstvu.

Ovo je zadržalo moć u porodici, ali je takođe imalo užasan uticaj na genetski fond. Bilo je mnogo zapisa o zdravstvenim oštećenjima kao što su epilepsija, ludilo i prerana smrt.

Nedavna univerzitetska studija Univerziteta u Santjago de Komposteli pregledala je 3.000 članova porodice u 16 generacija, ukazujući da je nivo inbridinga igrao ulogu u njihovom izumiranju. Primetno je da mnogi prikazi porodice pokazuju specifične mane lica kao što je Habzburška vilica.

Ali ovo nije bila jedina habzburška kletva. Jedan od najzanimljivijih aspekata dinastije Habzburg je da su, uprkos tome što su bile jedna od najmoćnijih i najbogatijih porodica u Evropi, bile i prokleta porodica.

Ne samo da su bili prokleti, već se za njih kaže da su dva puta prokleti, prvi put od gavrana. Jedna priča ukazuje da su ptice spasile habzburškog pretka od napada i ubistva jata lešinara oko 1000. godine nove ere. Da bi pokazao svoju zahvalnost, Habzburgovac je izgradio mesto za život gavranima.

Nažalost, sto godina kasnije, drugi habzburški rođak uništio je dom gavranova kako bi mogao da sagradi ogroman zamak. Ne samo da im je uništio dom, već je ubio i neke od gavranova.

U znak osvete, gavranovi su pozvali svog natprirodnog zaštitnika po imenu Turnfalken koji je proganjao Habzburgovce tokom narednih vekova. Kažu da su bili u svakoj bitci koju su Habzburgovci izgubili i da su se pojavili prilikom odsecanja glave Marije Antoanete, koja je rođena kao Habzburgovka.

Još jedna poznata priča o proklinjanju porodice uključuje 18-godišnjeg Franca Jozefa, koji je 1848. godine pogubio grupu buntovnih Mađara, nakon neuspele pobune. Jedan od pogubljenih Mađara imao je majku koja je stavila heks na Franca Jozefa.

Njegova vladavina je nakon toga bila opterećena tragedijom. Pored toga, buduće generacije su se borile da prođu svoj prvi rođendan. 50 odsto rođenih preživelo je u kraljevskoj porodici preko 250 godina.

Kada neko uporedi njihove genetske deformitete sa njihovom tragičnom srećom, može biti teško ne videti da je porodica pogođena nekom vrstom prokletstva. Naravno, to je možda bilo njihovim sopstvenim stvaranjem, i oduvek je bilo u ljudskoj prirodi da se zalaže za spoljne žrtvene jarce na kojima okrivljuješ svoje nedostatke. Možda je to bila veštica koja je izazvala njihove nesreće, ili je možda sve ono što se tiče udaje za svoje rođake.

Ali njihov trag u istoriji ne može se poreći. Sudbine mnogih zemalja isprepletene su kroz njihovu vezu sa Habzburgovcima. Njihova imperija se protezala širom Evrope i dominirala je mnogim političkim razgovorima svog vremena. Njihov uticaj se i danas može videti sa mnogim ljudima širom starog Svetog rimskog carstva koji dele slične običaje i jezike, sve do jedne kraljevske dinastije osnovane u 10. veku.

Mr. D. Tovarišić