Istorijske knjige su učile da je Kristofer Kolumbo otkrio Ameriku. U njegovu čast čak je nazvan i poseban dan, koji se slavi kao savezni praznik od 1937. godine. Međutim, 1957. godine pojavilo se novo otkriće koje će preokrenuti veru da je Kolumbo otkrio Ameriku. Italijanski diler sa sedištem u Španiji po imenu Enco Ferajoli pokušavao je da proda staru mapu zvanu Vinlandova mapa, koja navodno potiče iz XV veka. Do danas se vode rasprave da li je mapa prava ili lažna.

Dokaz o prekolumbovskom vikinškom naselju u Severnoj Americi?

Navodno je mapa iz 15. veka i otkriva značajnu ekspanziju Vikinga i istraživanje sveta. Afrika, Azija, Evropa, Island, Grenland i, značajno, zemlja označena kao Vinland, koja se nalazi jugozapadno od Grenlanda, prikazani su na dva komada pergamentnog papira. Ako je mapa autentična, ona podržava činjenicu da su Vikinzi prvi put otplovili u Severnu Ameriku. Takođe otkriva da su i drugi Evropljani bili svesni Novog sveta pre nego što je Kristofor Kolumbo otplovio tamo.

Karta Vinlanda je pronađena uvezana zajedno sa srednjovekovnim tekstom pod nazivom „Historia Tartarorum“ ili „Tatarska priča“. Naučnici su dokazali da je ovaj tekst autentično delo koje datira iz 1440. godine. Tatarska priča opisuje istoriju i manire Mongola, a pripremio ga je franjevački naučnik Đovani de Pijan del Karpini.

Radiokarbonsko datiranje dokazuje da je pergamentni papir sa Vinlandove karte skoro iste starosti kao i tatarska priča. Međutim, do danas postoje kontroverze o tome da li je sama mapa originalna. Neko je možda nabavio stari pergament i kasnije nacrtao mapu na njemu.

Kontroverza o autentičnosti mape

Nema porekla. Ne može se pripisati Karpiniju i niko ne zna ko ju je nacrtao. Drugo, naučnici su otkrili tragove anataz titanijum dioksida u mastilu na mapi, a neki tvrde da je to isključivo supstanca iz 20. veka. Doveden je u pitanje i stvarni sadržaj karte. Stručnjaci ukazuju da mapa potiče iz kasnijeg perioda od 1440. godine, možda najmanje iz 17. veka. Štaviše, mapa, kao i tatarska priča, sadrži crvotočine. Međutim, te rupe se ne poklapaju sa crvotočinama pronađenim u Tatarskoj priči. Ovo možda dokazuje da je neko kasnije ubacio kartu. Najzad, izgleda da se mapa sastoji od dva odvojena komada pergamenta zalepljena zajedno, za koju neki naučnici tvrde da je delo falsifikata.

Godine 2009. dr Rene Larsen, rektor Škole za konzervaciju pri Kraljevskoj danskoj akademiji lepih umetnosti, opovrgao je sve nalaze koji su dovodili u pitanje autentičnost mape. Na Međunarodnoj konferenciji o istoriji kartografije u julu 2009. godine rekao je da „[svi] testovi koje smo uradili u proteklih pet godina – na materijalima i drugim aspektima – ne pokazuju nikakve znake falsifikovanja.“ U najmanju ruku, čini se da je dr Larsen, između ostalih istraživača, ozbiljno doveo u pitanje hipoteze koje se odnose na mastilo i crvotočine. Međutim, kontroverza se nastavlja pošto izveštaj dr Larsena očigledno nije uspeo da se pozabavi mnogim naučnim tvrdnjama koje su bile u suprotnosti sa analizom Larsenovog tima.

Profesor na Jejlu veruje da je mapa lažna

Mapa je bila u posedu Univerziteta Jejl od ranih 1960.-ih godina. U početku, vlasti Jejla nisu se bavile autentičnošću mape. Oni su jednostavno izjavili da sebe smatraju „čuvarima izuzetno zanimljivog i kontroverznog dokumenta . . . i sa velikim interesovanjem posmatramo naučne radove na njemu.” Međutim, 2011. godine profesor istorije sa Jejla, Pol Fridman, rekao je da je mapa Vinlanda „nažalost lažna” (Otvoreni kursevi Jejla).

Godine 1960., tri godine nakon što se pojavila mapa Vinlanda, Norvežani muž i žena, Helge Ingstad i Anne Stine Ingstad otkrili su vikinško naselje L’Anse aux Meadows u Njufaundlendu. Oni datiraju lokaciju u 1000. godinu nove ere. Ovo je pružilo ubedljiv dokaz da su Vikinzi zaista stigli do Severne Amerike mnogo pre Kolumba.

Mr. D. Tovarišić