U gradu Berkliju u Masačusetsu na istočnoj obali Sjedinjenih Država, može se naći artefakt kao nijedan drugi. Tamo, ležeći na koritu reke Taunton, pronađena je velika stena koja je dobila ime po gradu koji je ovde stajao: Dajton. Od 17. veka ovaj čudan objekat izaziva interesovanje, a do danas izaziva rasprave. Ali nije neobična sama stena, već čudni natpisi uklesani na njenoj površini.

Niko ne zna ko je ispisao ove čudne oznake na steni, i niko ne zna zašto su to uradili. Čini se da je to jezik, možda neka vrsta upozorenja ili markera, ali niko nikada nije uspeo da na zadovoljavajući način dešifruje tekst, i ništa drugo nigde ne postoji.

Petroglifi, prvenstveno sastavljeni od pravih linija i geometrijskih oblika, praćeni su vrlo jednostavnim crtežima ljudi zajedno sa spisima koji su poznati i nepoznati. Čini se, neobjašnjivo, kao mešavina drevnih i nesigurnih izvora.

Prvi put su ga otkrili u moderno doba 1963. godine graditelji obližnje brane Kofer Dam i postavljen je u obližnji park 1971. godine. Ali ko je pisao o njemu i šta sve to znači? 

Istorija stene 

Sam kamen je grub, šestostrani blok, nagnut na sve strane. Zdepast je i nizak, visok približno 1,5 metar, širok 2,9 metara i dugačak 3,4 metra, sastavljen od kristalnog peščara koji je sive i braon boje, grube i srednje teksture.

Procenjena na oko 36.250 kg, stena je pronađena tamo gde se reka naglo širi na putu ka zalivu Mount Hope i u Atlantski okean. Čini se da ništa od njegove lokacije ne nudi ubedljive dokaze zašto postoje rezbarije na steni. 

Jedno od prvih pomena Dajtonske stene očigledno se može naći 1680. godine od strane velečasnog Džona Danforta, engleskog koloniste, koji je nacrtao oznake. Sa ovom skicom, koja je sačuvana i trenutno se nalazi u Britanskom muzeju, vratio se kući.

Međutim, čak i u ovoj ranoj fazi priča je komplikovana. Danfortov crtež je u suprotnosti sa drugim izveštajima o steni u isto vreme. Godine 1690., drugi meštanin po imenu Koton Mater opisao je stenu kao „na okomitoj strani, na kojoj su pored reke, koja za vreme plime pokriva deo, veoma duboko urezani… čudni likovi“.

Stena je ostala lokalni kuriozitet sve do 19. veka, kada je postala poznata pošto su popularne javne ličnosti i publikacije počele da pominju stenu. Džejms Rasel Louel, poznati pesnik, čak je pozvao predsedničke kandidate da podstaknu projekat dešifrovanja značenja stene.

Nažalost, to se nikada nije dogodilo i kao takvo, nije dat definitivan odgovor. Stena je danas u velikoj meri misteriozna kao i kada je prvi put otkrivena.

Različite teorije

Postoji više različitih teorija o poreklu oznaka na kamenu. 

Jedna od popularnijih teorija je da su rezbarije poreklom od autohtonih naroda Severne Amerike: poznati su primeri u prošlosti Indijanaca koji su ispisivali petroglife širom kontinenta. Ovo je izuzetno istaknuto u istočnom Vermontu, prilično blizu mesta gde se nalazi stena.

Poznato je da je rezbarenje na stenama način snimanja duhovnog iskustva, kao što je potraga za halucinogenom vizijom. Pored toga, stene su korišćene za beleženje istorijskih iskustava, obeležavanje smrti i obeležavanje granica u kulturi Indijanaca. Potencijalno, lokacija Dajtonske stene usred reke ukazuje na teritorijalni znak određenog plemena Indijanaca.

Drugi, možda čudniji predlog je da natpisi potiču od drevnih Feničana ili Nordimana. Oba su predložena krajem 18. i početkom 19. veka, ali su ih arheolozi odbacili jer zahtevaju preveliko preispitivanje istorije i da su krajnje nepraktične.

Druga novija teorija je da su natpise možda napravili Portugalci. Ovu teoriju je prvobitno predložio Edmund Delebare 1912. godine, koji je uočio portugalsko pisanje na steni.

Međutim, njegova teorija nije bez problema. Za to je potrebno da portugalski istraživač Migel Korte-Real stigne u Novu Englesku u 16. veku. Bio je istraživač za koga se zna da je plovio oko obale Labradora u toj oblasti, ali je nestao 1502. godine.

Delebar je tvrdio da se na kamenu nalazi skraćena latinica u portugalskom stilu, što se može prevesti da kaže „Ja, Migel Kortereal, 1511. Na ovom mestu, voljom Božijom, postao sam poglavica Indijanaca“. Međutim, ovo se suočilo sa nedavnim protivljenjem 2017. godine.

Zbog toga, spomenik ima posebnu popularnost u portugalskoj kulturi gde je poznat kao „Stena istraživača države“. Međutim, ova teorija takođe ima dosta kritičara koji navode neobične skraćenice i nejasnoće nekih slova kao razloge za odbacivanje ove hipoteze kao nedokazane.

Šta znače simboli?

Nažalost, bez mogućnosti da se identifikuje koja je kultura odgovorna za rezbarije, onda je veoma teško utvrditi šta oni znače. Ovo ostavlja stenu otvorenom za pogrešno tumačenje, što se može videti iz mnogih teorija koje postoje o poreklu stene. Bez pristupa ovim namerama, onda je na čotaocu da donese sopstveni zaključak o značenju Dajton stene. 

Jedno značenje koje je Delabare predložio jeste da stena ima hipnotički efekat na one koji je proučavaju tokom intenzivnih vremenskih perioda. Upoređen je sa Roršahovim testom, ili testom mrlja od mastila, koji psiholozi koriste za pristup podsvesti uma.

On je nagovestio da su oni koji proučavaju stenu često zbunjeni oznakama i kao takvi mogu da vide ono što traže u rezbarijama. Ovo verovatno nije pomoglo njegovim teorijama o poreklu natpisa prema mejnstrim prihvatanju, jer se čini da uglavnom spada u pseudonaučne spekulacije.

Ali, niko nije došao do pravih konkretnih zaključaka i Dajton Stena ostaje misterija za savremenu arheologiju. Njegove rezbarije su istraživane mnogo puta, ali nije postignut konsenzus o njegovom stvaranju ili svrsi. Sve više teorija počinje da izlazi na površinu, ali bez naznake kojoj kulturi kamen pripada, odgovor će verovatno ostati nenađen.

Možda je najverovatnije da je u pitanju indijanski marker. Oni imaju i blizinu i metod da bi izveli takve simbole i rituale. Ovo ne isključuje da su ga putnici tokom godina videli i sami dodali. Ovo ne znači da su rezbarije lažne, već sugeriše da možda ne postoji jedna teorija koja odgovara svima osim više onih koje se spajaju da bi otkrile istinu.

Mr. D. Tovarišić