Svake godine 14. februara, milioni ljudi širom sveta slave Dan zaljubljenih – praznik koji se povezuje sa ljubavlju, romantikom, poklonima i posebnim gestovima pažnje. Iako se ovaj dan obeležava sa posebnim entuzijazmom, mnogi nisu ni svesni duboke istorije koja stoji iza Svetog Valentina, svetitelja koji je postao zaštitnik ljubavi, te kako je kroz vekove ovaj praznik prešao put od religioznog obeležavanja do globalne komercijalne manifestacije ljubavi.

Sveti Valentin: Ko je bio?

Sveti Valentin (ital. San Valentino; latinski: Valentinus ) je bio rimski svetac iz 3. veka, kome se u zapadnom hrišćanstvu obeležava 14. februara, a u istočnom pravoslavlju 6. jula.

Godine 1969. Katolička crkva je uklonila njegovo ime iz opšteg rimskog kalendara, ostavljajući njegovo liturgijsko slavlje lokalnim kalendarima, iako je korišćenje liturgijskog kalendara pre 1970. takođe dozvoljeno pod uslovima navedenim u motu proprio Summorum Pontificum iz 2007. godine navodeći ga kao takvog u zapisu od 14. februara u Rimskom martirologu i dozvoljavajući liturgijsko poštovanje prema njemu 14. februara na svakom mestu gde taj dan nije posvećen nekom drugom obaveznom slavlju, shodno pravilu da tog dana služi misa bilo kog svetitelja navedenog u martirologu za taj dan. Zvanični liturgijski kalendar za eparhije Sjedinjenih Američkih Država identifikuje 14. februar kao spomen Svetih Kirila Monaha i Episkopa Metodija.

Priča o Svetom Valentinu obavijena je velom misterije, jer podaci o njegovom životu nisu precizni, a postoji nekoliko verzija legendi koje ga povezuju sa ljubavlju. Prema najpoznatijoj verziji, Valentin je bio hrišćanski sveštenik koji je živeo u Rimu u 3. veku, u vreme vladavine cara Klaudija II, poznatog po tome što je zabranio brakove vojnicima. Klaudius II verovao je da oženjeni vojnici nisu bili dovoljno efikasni u borbama, pa je pokušao da im zabrani brak, smatrajući da će slobodni muškarci biti bolji borci. Valentin, međutim, nije mogao da prihvati ovu odluku i počeo je tajno venčavati parove, što je bilo suprotno carovoj naredbi.

Kada je car saznao za Valentinovo postupanje, naredio je da bude uhapšen i pogubljen. Iako je umro kao mučenik, prema legendama, Valentin je pred smrt poslao poslednje pismo, koje je potpisao „Od tvog Valentina“, što je moglo biti jedno od prvih „ljubavnih pisama“ u istoriji.

Centralni problem o životu Valentina su podaci o njegovom životu. Naime, priča o braku potiče iz Legende Aurea Jacobusa de Voraginea, sastavljene u 13. veku. Priča o srcima je još kasnije, iz Nirnberške hronike objavljene 1493. godine.

Ovo su lepi i prikladni izveštaji, ali su zakasnili hiljadu godina. Čini se da mi, kao papa Gelasije I, nemamo pojma šta je taj čovek zapravo uradio. Sve što imamo je njegovo nasleđe kao hrišćanskog mučenika, ali izgleda da njegovo ime, barem, nikada neće biti zaboravljeno.

Iako postoji nekoliko hagiografskih izvora koji govore o Svetom Valentinu, istina je da istorija nije pružila mnogo detalja o njegovom životu. Ipak, kroz vekove je postao simbol ljubavi i požrtvovanosti, a Dan Svetog Valentina, 14. februar, postao je praznik posvećen ljubavi, nežnosti i romansi.

Različite legende o Svetom Valentinu

Osim legende o tajnim venčanjima, postoji još nekoliko priča koje povezuju ime Svetog Valentina sa ljubavlju i romantičnim gestovima. Jedna od njih tvrdi da je Valentin izlečio slepu devojku, koja je bila ćerka njegovog zatvorskog čuvara, a njihovo prijateljstvo se pretvorilo u ljubav. Prema ovoj verziji, pre nego što je pogubljen, Valentin je devojci poslao pismo u kojem je potpisao: „Od tvog Valentina“, što se smatra početkom običaja razmenjivanja ljubavnih poruka na ovaj dan.

Iako ove legende nemaju verifikovane istorijske dokaze, one su se utemeljile u popularnoj kulturi i postale osnov za kasnije obeležavanje Dana zaljubljenih. Ovaj svetac se i dalje smatra zaštitnikom ljubavi i prijateljstva, a dan u njegovu čast širom sveta slavi ljubav u svim njenim oblicima.

Dan zaljubljenih u istoriji

Dan zaljubljenih, ili Valentinovo, nije odmah postao masovni praznik, niti je uvek bio samo dan za romantične ljubavi. U početku, ovaj praznik bio je vezan za religiozni kontekst, te je proslavljan kao dan posvećen mučeništvu Svetog Valentina. Međutim, tokom srednjeg veka, Dan zaljubljenih je počeo da se posmatra kao dan kada ljubavni parovi izražavaju svoje emocije.

U Engleskoj i Francuskoj, Valentinovo je postalo prilika za razmenu ljubavnih poruka, a u 14. veku u Engleskoj se pojavila tradicija pisanja „valentinskih“ pisama. Vezivanje imena svetitelja za ljubavne geste postalo je veoma popularno u ovom periodu, a u XV veku u Engleskoj se počelo slaviti Valentinovo kao dan kada se zaljubljeni parovi udvaraju jedno drugom.

Praznik ljubavi, koji je u početku bio uglavnom religiozni i kulturni, postepeno je postao više komercijalan. Kompanije su prepoznale tržišni potencijal Dana zaljubljenih, a komercijalni aspekt praznika je sve više rastao tokom 19. i 20. veka.

Tradicija poklona i slanja ljubavnih poruka

Jedan od najpoznatijih običaja za Dan zaljubljenih jeste razmena poklona, a naročito poklona u obliku cveća, najčešće crvenih ruža, koje simbolizuju ljubav i strast. Tradicija razmene ljubavnih poruka ili „valentinskih“ pisama počela je u srednjem veku, a danas je proširena širom sveta. Ljudi pišu ljubavne poruke, čestitke i pisma u kojima izražavaju svoja osećanja prema partnerima, prijateljima, pa čak i porodici.

S obzirom na to da je 14. februar dan kada ljubav izlazi na površinu, mnogi se odlučuju da na ovaj datum napišu romantične stihove ili poruke, što je postalo gotovo obavezno u savremenoj kulturi. Komercijalna industrija, koja proizvodi ogromne količine čestitki, poklona, bombona i cveća, učinila je Valentinovo najkomercijalnijim praznikom, a globalna prodaja uoči Dana zaljubljenih dostiže rekordne visine.

Međutim, u mnogim zemljama i dalje postoji duboko ukorenjena tradicija da parovi izlaze na romantične večere, organizuju posebne susrete ili poklanjaju personalizovane poklone koji odražavaju njihove lične veze. Iako je praznik često komercijalizovan, mnogi ljudi ga i dalje doživljavaju kao priliku da se posvete ljubavi i svojoj partnerki ili partneru.

Dan zaljubljenih u savremenom društvu

U modernom društvu, Dan zaljubljenih se često doživljava kao prilika za izražavanje ljubavi, bez obzira na to da li je romantična, prijateljska ili porodična. Iako je Valentinovo najpoznatije po proslavi ljubavi među partnerima, mnogi koriste ovaj dan da izraze zahvalnost i ljubav prema prijateljima, porodici, pa čak i kolegama.

Ipak, kako bi se oslobodio od negativnog stereotipa da je Dan zaljubljenih samo za parove, mnogi ljudi su počeli da koriste ovaj dan kao priliku za slavlje svih oblika ljubavi, pa čak i samo ljubavi prema sebi. Sve više ljudi koristi Dan zaljubljenih da se fokusira na svoje emocionalno blagostanje, da prepozna svoju unutrašnju snagu i volju da voli sebe, što postaje važna tema u savremenoj kulturi.

Zbog komercijalnog karaktera praznika, Dan zaljubljenih je izazvao i određenu kritiku. Kritičari tvrde da Valentinovo nameće standarde koji mogu izazvati pritisak na ljude, naročito na one koji nemaju partnera. Ovaj fenomen je postao relevantan u poslednjim decenijama, kada je Dan zaljubljenih postao sveprisutni simbol potrošnje, što može dovesti do stresa ili osećanja usamljenosti kod onih koji ne žele da učestvuju u potrošačkom delu praznika.

Valentinovo u različitim kulturama

Iako je Dan zaljubljenih poznat u velikom broju zemalja, običaji i tradicije koji ga prate mogu značajno varirati. Na primer, u Japanu, žene tradicionalno poklanjaju čokolade muškarcima, dok muškarci odgovaraju poklonima na „Belom danu“, 14. marta, mesec dana nakon Valentinova. U Južnoj Koreji, praznik se proslavlja u sličnom duhu, ali uz dodatne rituale, uključujući obeležavanje ne samo romantične ljubavi, već i prijateljskih i porodičnih odnosa.

Pored toga, u Italiji se Dan zaljubljenih slavi kao prilika da zaljubljeni parovi poklone jedno drugom zlatne ili srebrne priveske, a u Španiji i Latinskoj Americi slavi se uz muziku i ples. Svaka kultura ima svoje specifične običaje, ali centralna tema u svim tim praksama ostaje ljubav.

Navodna lobanja svetog Valentina krunisana cvećem izložena je u bazilici Santa Maria in Kosmedin u Rimu.

Posmrtni ostaci Svetog Valentina deponovani su u crkvi Svetog Antona u Madridu, gde su ležali od kasnih 1700-ih. Bili su poklon od pape kralju Karlosu IV, koji ih je poverio Redu siromašnih klirika redovnih Bogorodice pobožnih škola (pijarista). Mošti su javno izložene od 1984. godine, u fondaciji koja je uvek otvorena za javnost kako bi se pomoglo ljudima u nevolji.

Karmelićanska crkva u ulici Vajtfrajer, u Dablinu, takođe sadrži neke relikvije Svetog Valentina. Dana 27. decembra 1835. godine, Prečasnom ocu Džonu Spratu, magistru svete teologije karmelićanskom redu u Dablinu, kardinal Karlo Odeskalki je poslao delimične posmrtne ostatke svetog Valentina, pod pokroviteljstvom pape Grgura XVI. Mošti i propratno pismo kardinala Odeskalkija od tada ostaju u crkvi. Ostaci, koji uključuju „mali sud obojen njegovom krvlju“, poslani su u znak poštovanja nakon elokventne propovedi koju je fra Sprat održao u Rimu.

Na Dan svetog Valentina u Irskoj, mnogi pojedinci koji traže pravu ljubav odlaze na hrišćansko hodočašće u hram Svetog Valentina u karmelićanskoj crkvi Vajtfrajer u ulici u Dablinu, za koju se kaže da se nalaze mošti Svetog Valentina iz Rima; mole se u svetilištu u nadi da će pronaći romansu. Postoji knjiga u kojoj su stranci i meštani upisali svoje molitvene zahteve za ljubav.

Druga relikvija pronađena je 2003. godine u Pragu u bazilici Svetog Petra i Pavla u Višegradu.

Mošti Svetog Valentina mogu se naći i u Slovačkoj u dva grada. Prvi su Košice, gde su mošti smeštene u Prečisto začeće (postavljeno 1720. godine). Drugi je Novaki, koji su imali u crkvi Svetog Nikole i retka statua Svetog Valentina, koja je ukradena 90-ih godina (prema jednom sačuvanom originalnom delu statue – glavi, nastala je nova kopija, koja je svečano postavljena u crkvu 2000. godine).

Srebrni relikvijar sa fragmentom lobanje Svetog Valentina nalazi se u župnoj crkvi Uspenja Presvete Marije u Helmnu u Poljskoj.

Relikvije se mogu naći i u Mitileni na grčkom ostrvu Lezbos.

Drugi set relikvija se takođe može naći u Savoni, u katedrali Santa Maria Assunta.

Navodne mošti svetog Valentina takođe leže u relikvijaru u Rokuemaureu, Gard, Francuska, u katedrali Svetog Stefana u Beču, u Balzanu na Malti i takođe u crkvi Blaženog Jovana Dunsa Skota u oblasti Gorbals u Glazgovu u Škotskoj. U jednom od bočnih oltara u glavnoj crkvi nalazi se i zlatni relikvijar sa natpisom „Telo sv. Valentina, M“ (Telo sv. Valentina, mučenika) u oratoriju u Birmingemu, UK.

Narodna predanja

Dok su evropske narodne tradicije vezane za Sveti Valentin i Dan zaljubljenih postale marginalizovane savremenim običajima koji dan povezuju sa romantičnom ljubavlju, još uvek postoje neke veze sa dolaskom proleća.

Iako je običaj slanja čestitki, cveća, čokolade i drugih poklona nastao u Velikoj Britaniji, Dan zaljubljenih i dalje ostaje povezan sa različitim regionalnim običajima u Engleskoj. U Norfolku, lik po imenu “Džek” Valentine kuca na zadnja vrata kuća, ostavljajući slatkiše i poklone za decu. Iako je ostavljao poslastice, mnoga deca su se uplašila ove mistične osobe.

U Sloveniji je Sveti Valentin ili Zdravko bio jedan od svetitelja proleća, svetac dobrog zdravlja i zaštitnik pčelara i hodočasnika. Jedna poslovica kaže da „Sveti Valentin donosi ključeve korena“. Biljke i cveće počinju da rastu ovog dana. Slavio se kao dan kada počinju prvi radovi u vinogradima i na njivama. Takođe se kaže da se ptice tog dana zaprosuju ili venčavaju. Druga poslovica kaže Valentine – prvi prolećni svetac“, jer u nekim mestima (posebno u Beloj Kranjskoj) Sveti Valentin označava početak proleća. Dan zaljubljenih se tek nedavno slavio kao dan ljubavi. Dan ljubavi je tradicionalno bio 12. mart, Sveti Grgur, ili 22. februar, Sveti Vincent. Pokrovitelj ljubavi bio je Sveti Antonije čiji se dan slavi 13. juna.

Zaključak

Sveti Valentin, čije ime je postalo sinonim za ljubav, i Dan zaljubljenih, koji je evoluirao kroz vekove, danas predstavljaju kombinaciju istorije, religije, tradicije i komercijalnog fenomena. Bez obzira na to kako ga slavili – bilo kao dan ljubavi između partnera, prijatelja ili porodice – Valentinovo nas podseća na važnost izražavanja ljubavi i pažnje prema onima koje volimo. I dok je komercijalizacija ovog praznika postavila izazove, Valentinovo i dalje ostaje vreme kada ljubav izlazi na površinu, u svim njenim oblicima.

Mr. D. Tovarišić