Sveti Trifun je jedan od najcenjenijih i najpoštovanijih svetaca u pravoslavnoj crkvi, a njegov praznik, 14. februara, slavi se širom Balkana, prepoznajući ga kao zaštitnika vinogradara i simbol prolazne prirode, plodnosti i zaštite od zlih sila. Ovaj svetac, koji je duboko ukorenjen u tradiciji i verovanjima naroda Balkana, posebno Srbije, Bugarske i Makedonije, ima bogatu istoriju i brojne običaje povezane s njegovim imenom, koji potiču još iz ranog srednjeg veka.

Život i mučeništvo svetog Trifuna

Prema hagiografskim izvorima, Sveti Trifun je živeo u 3. veku i poticao je iz male porodice u Kampsadi u oblasti Frigije (današnja Turska). Iako se podaci o njegovom životu i mučeništvu oslanjaju na legendu, ističe se da je Trifun bio mlad, pobožan i neustrašiv, te je pokazao hrabrost u suočavanju sa zlim vladarima.

Njegovo ime potiče od grčkog τρυφη (triphe) što znači „mekoća, delikatnost“. Stekao je slavu kao iscelitelj, posebno životinja, i smatra se jednim od svetih neplaćenika, posebno prizivanih na farmama.

Darovan je od Boga darom čudotvorstva i isceljenja. Za vreme svog života iscelio je mnoge bolesnike, isterivao demone iz mnogih ljudi i pomogao mnogima koji su mu se obraćali za pomoć. Za vreme vladavine cara Gordija rimskim carstvom, proslavio se izlečivši carevu kćerku Gordijanu.

Gordijana se teško razbolela i poremetila sa umom. Mnogi lekari pokušali su da je izleče, ali bezuspešno. Kada se zli duh javio iz devojke, rekao je da ga iz nje ne može isterati niko drugi, nego jedino čovek po imenu Trifun. Čuvši to, car je pozvao sve ljude sa ovim imenom iz carstva. Niko nije uspeo da je izleči. Kada je došao red na mladog Trifuna, on je iscelio Gordijanu. Car Gordije bogato je nagradio Trifuna. Svo bogatstvo mladić je na povratku podelio siromašnima i nastavio da čuva guske. Nakon isceljenjem mnogi primiše hrišćansku veru.

Kada je na rimski presto došao car Decije, počeli su progoni hrišćana, stradanje i mučenje. Kako nije želeo da se odrekne Hrista i svoje vere, svetom Trifunu su odrubili glavu. Pogubljen je od strane cara 250. godine. Sahranjen je u Kampsadi gde je i rođen.

Trifun kao zaštitnik vinogradara

Jedan od razloga zbog kojih je Sveti Trifun postao zaštitnik vinogradara jeste tradicija koja ga povezuje s plodnom zemljom i vinogradarstvom. U narodnim običajima, Sveti Trifun je zaštitnik i čuvar vinove loze, a praznik koji nosi njegovo ime obeležava početak priprema za vinogradarsku sezonu. U nekim delovima Balkana, 14. februar je dan kada vinogradari i poljoprivrednici izlaze u vinograde, vrše posvećenje vinove loze, obavljaju rituale za plodnost zemlje i zaštitu od loših vremenskih uslova i bolesti.

Ovaj praznik je duboko ukorenjen u običaje vinogradara, koji su verovali da će, ukoliko ispoštuju rituale i obrede, vinova loza biti plodna i obezbediti bogat urod grožđa. U tom smislu, Sveti Trifun nije samo zaštitnik ljudi, već i simbol povezanosti čoveka s prirodom, žetvom i plodovima zemlje.

Tradicije i običaji na praznik Svetog Trifuna

Njegov praznik je 1. februara [OS 14. februara] i u Istočnoj pravoslavnoj crkvi i (sada) u Rimokatoličkoj crkvi.

Iako praznik Svetog Trifuna ima bogatu i raznovrsnu simboliku, najpoznatije tradicije vezane za njegov praznik tiču se vinogradarskih običaja. U Srbiji, Makedoniji i drugim vinogradarskim krajevima Balkana, obeležavanje 14. februara počinje ritualima čišćenja vinograda i posvećenja vinove loze.

Jedan od najlepših običaja jeste simbolično „trifunanje“, gde vinogradari obilaze svoje vinograde, orezavaju trsove i obavljaju ritualno posvećenje vinove loze. U nekim krajevima, to se radi uz pesmu, igru i molitve za dobar urod. Vinogradari veruju da ukoliko posvete trsove na ovaj način, vino koje će proizvesti biće kvalitetno, a vinograd zdrav i plodan. Ovaj obred je duboko ukorenjen u verovanjima o vezi između svetaca i prirodnih ciklusa, kao i u veri da je svaki urod blagosloven Božijom pomoći.

Običaj vezan za Trifunov dan uključuje i druge manifestacije, kao što su trke s vinovom lozom, paljenje vatrišta u vinogradima i ukrašavanje loze. Običaji su često utemeljeni na verovanjima da ovim ritualima odagnavaju zle sile, koje bi mogle uništiti plodove i vinograd.

Zanimljivo je da se u mnogim vinogradarskim krajevima Balkana na Trifunov dan slavi i posebno jelo – vino i hleb, kao simbol plodnosti, a domaćini pripremaju bogate trpeze s jelima od mesa i povrća. U mnogim selima, obeležavanje ovog praznika povezano je i s veselim okupljanjima, plesovima i pevanjem narodnih pesama, što čini prazničnu atmosferu još živopisnijom.

U Rusiji se Trifun poštuje kao zaštitnik ptica. Na ruskim ikonama svetitelja često se prikazuje kako drži sokola, što se odnosi na čudo koje se pripisuje njegovom zastupništvu. Molitve koje mu se pripisuju koriste se protiv najezde glodara i skakavaca. Jedna takva molitva javlja se u Velikom Evhologionu. Sveti Trifun se često prikazuje sa merlinom na ruci jer su ga tradicionalno poštovali moskovski lovci.

Njemu su posvećene mnoge crkve. Istočni car, Lav VI Mudri (um. 912), održao je hvalospev u Trifunovu čast. Zaštitnik je grada Kotora u Crnoj Gori i jedan od svetaca zaštitnika Moskve. Njemu je posvećena Saborna crkva Svetog Tripuna u Kotoru .

Ne zna se tačno kada, ali mošti Svetog Trifuna su iz Kampsade prenete u Carigrad odakle je glava Svetog Trifuna doneta u Kotor u Crkvu Svetog Trifuna. Na oltarskoj pregradi je ugravirana 809. godina, što znači da su mošti donesene zajedno sa oltarskom pregradom na koju je uklesana godina koja datira iz Carigrada. Teza da su mošti od 809. godine u Kotoru bi teško opstala, jer je Kotor ceo stradao od Saracena (muslimanskih pirata) 840. godine. Sveti Trifun se poštuje u Boki Kotorskoj, Dubrovniku, Šumadiji, Popovom polju, Bariju i ostalim gradovima juga Italije. Petar I Petrović Njegoš je dobio česticu moštiju svetog Trifuna od svog prijatelja, kotorskog biskupa (Mark Antun Gregorina), koji je bio rodom iz Kotora. On je to poklonio 1803. godine jednoj crkvi u Moskvi, koja je posvećena ovom svecu.

Sveti Trifun u savremenom društvu

Iako je svetac poznat po svojoj vezi s vinogradarstvom, u današnjem društvu, kada vinogradarstvo nije tako prisutno u svakodnevnom životu, praznik Svetog Trifuna ne gubi svoju simboliku. U nekim delovima Balkana, praznik je sve više utemeljen u turističkim manifestacijama koje slave tradiciju, ali i ekološke vrednosti zaštite prirode i plodnosti zemlje. Vinogradarska kultura i njeno očuvanje postaju sve važniji za mnoge regije koje se bave proizvodnjom vina i poljoprivredom.

Sveti Trifun je danas, pored zaštitnika vinogradara, simbol tradicije i očuvanja kulture i običaja koji se prenose s generacije na generaciju. Iako je modernizacija uticala na mnoge segmente života, praznik Trifuna se i dalje slavi u duhu poštovanja tradicije, povezanosti čoveka s prirodom, i nastojanja da se sačuva duhovni identitet zajednice.

Sveti Trifun je postao i simbol kulture i vrednosti koje Balkanci prepoznaju u ljubavi prema zemlji, plodovima koje ona pruža, i u očuvanju identiteta kroz običaje i tradicije koje čine posebnost ovog prostora. Njegovo ime uvek podseća na snagu vere, plodnosti, prolaznosti prirode i moćan uticaj koji sveci mogu imati na svakodnevni život i rad ljudi.

Zaključak

Sveti Trifun ostaje svetac sa posebnim značenjem na Balkanu. Pored toga što je zaštitnik vinogradara, postao je simbol trajne povezanosti između čoveka i prirode, neprestanog rada, borbe s elementima i vera u plodnost zemlje. Praznik Svetog Trifuna, iako proslavljen u različitim oblicima u zavisnosti od tradicije, nosi univerzalnu poruku o snazi vere, važnosti zajednice i prirodne ravnoteže. Kroz verovanja i običaje vezane uz ovaj dan, čuvamo deo naše kulturne baštine, poštujemo nasleđe naših predaka i nastavljamo život u skladu s ritmom prirode.

Mr. D. Tovarišić