Nage statue koje je podigao Ašur-bel-kala mogu nam dati uvid u drevna asirska verovanja o rodu, duhovnosti i seksu. Statue se lako mogu pogrešno shvatiti ili kao obična pornografija ili kao dokaz oslobođenog društva na ivici telesnog hedonizma. Dok na drugim mestima statue žena predstavljaju plodnost i rodnost, Asirsko društvo definitivno nije bežalo od teme seksa i erotike.

Udrevnoj Mesopotamiji, negde između 1073. i 1056. pre nove ere, Ašur-bel-kala, skromno nazvani „kralj univerzuma, jaki kralj, kralj Asirije“ učinio je nešto što po savremenim standardima izgleda prilično čudno. On je podigao gole statue, navodno boginje Ištar u Ninivi (današnji Mosul, Irak) izričito u svrhu „uživanja“. Očigledno je želeo da se njegovi podanici dive pogledu; nagi ženski lik u svoj svojoj slavi. Ali zašto? Koliko god da je bio velikodušan, teško je zamisliti da bi bilo koji kralj svojim podanicima ponudio pornografiju koju finansira država. Dakle, kralj univerzuma je morao imati nešto drugo na umu. Kako su se tačno statue Ašur-bel-kale uklopile u asirski pogled na svet?

Seksualna duhovnost u drevnoj Asiriji

Asirsko društvo definitivno nije bežalo od teme seksa i erotike. Tema je u velikoj meri prisutna u obilju poezije, muzike i umetnosti. Možete čak reći da je postojala kulturna fascinacija temom seksualnosti. Činjenica da su gole ženske statue koje je izgradio Ašur-bel-kala postavljene na javna mesta, provincije, gradove i garnizone, da ih svi vide, neosporno je značajna.

Statue se mogu posmatrati kao fizičko oličenje drevnog asirskog verovanja u natprirodnu, čak i religioznu moć nagog ženskog tela. Asirci su verovali da ploče, statue i drugi granični elementi imaju natprirodnu moć, predstavljajući portal gde svetovi fizičkog i metafizičkog mogu da komuniciraju. Sama vagina se čak mogla smatrati platformom za natprirodnu moć, oslanjajući se na kulturološki stav da seks može izazvati transcendentalno stanje čuda.

Zapadne nauke su pretpostavile da ženski aktovi (koji su prilično rasprostranjeni u bliskoistočnoj umetnosti sve do pojave islama) predstavljaju ili neku vrstu fetiša plodnosti ili veoma privlačan simbol sreće. Ove ideje, međutim, nemaju skoro nikakvu osnovu u proučavanju drevnog Bliskog istoka. Oni su mnogo verovatnije zasnovane na drevnim i modernim idejama Bliskog istoka iz zapadne perspektive. Dok Zapad možda stvara sopstvene ideje o životu na drevnom Bliskom istoku (i modernom Bliskom istoku, u tom slučaju), stvarnost je zapravo bila mnogo složenija.

Kako je tvrdila profesorka Zainab Bahrani, za razliku od brojnih praistorijskih golih statua koje kao da svode ženske figure na njihove reproduktivne organe, statue srednjeg asirskog doba bile su „ zaokupljene slikom žene, ne kao majke kao reproduktivnog agensa, već one koja je predmet muške seksualne želje i zadovoljstva“. To znači da su reproduktivne sposobnosti žene stavljene po strani u korist njene seksualne poželjnosti — jednostavna sposobnost razmnožavanja nije bila toliko važna koliko sposobnost da dobro izgleda gola.

Asirska verovanja: moć ženskog tela 

Iako je jasno da Asirija Ašur-bel-kale nije bila feministička utopija, moć ženske seksualnosti se jasno poštovala. Naglasak na erotskom potencijalu ženskog tela, za razliku od muškog, ukazuje na to da se seksualnost pripisivala ženskom. Kao što Bahrani tvrdi: u Asiriji „Seks je u carstvu žene“. Ženska seksualna asertivnost se, prema tome, može videti u brojnim oblicima umetnosti i književnosti na drevnom Bliskom istoku, a pre svega u asirskoj erotskoj literaturi koja prikazuje samu Ištar. Uzmimo, na primer, ovaj odlomak iz rizične pesme pod naslovom „Ištar se neće umoriti“:

„Okupite sve mladiće svog grada zajedno“ – grad se gradi na zadovoljstvu!

‘Hajdemo u hlad zida!’- grad se gradi na zadovoljstvu!

Sedam za njen donji deo, sedam za njena nedra – grad se gradi na užitku!

Šezdeset pa šezdeset zadovoljavaju se redom njenom golotinjom – grad se gradi na užitku!

Mladići se umorili, Ištar se neće umoriti – grad se gradi na zadovoljstvu!

‘Nastavite s tim, momci, za moju divnu vulvu!’ – grad se gradi na zadovoljstvu!

Kako je devojka zahtevala… mladići su poslušali, dali joj šta je tražila – grad se gradi na zadovoljstvu!”

Dakle, vernici su verovali da je sam grad izgrađen (ne baš na rokenrolu), već na uživanju. Činjenica da se ovo ponavlja slušaocu iznova i iznova pokazuje koliko je seksualno zadovoljstvo bilo važno u Asiriji, i to ne samo za muškarce. U ovoj pesmi se vidi da Ištar izričito naređuje mladićima kako bi mogla da traži svoje seksualno zadovoljstvo. Ovaj brend ženske erotske moći — čak i dominacije — otkriva sliku asirske boginje koja odiše i seksualnom privlačnošću i samopouzdanjem. Stoga se čini jasnim da stari Asirci žensku seksualnost nisu smatrali prirodno pasivnom ili krotkom, već urođeno moćnom.

Seks se nije smatrao prvenstveno funkcionalnim, isključivo za reprodukciju dece, već što je još važnije kao izvor fizičkog zadovoljstva. Međutim, kako nas Bahrani podseća: „Ovo ne znači da je drevna Mesopotamija bila utopijsko društvo koje je u ženama videlo vrednost jednaku vrednosti muškaraca“. Umesto toga, ovo je bila duboko patrijarhalna kultura koja je davala prioritet erotskoj privlačnosti žene, za razliku od reprodukcije, kao najcenjenije ženske karakteristike.

Seksualni životi asirskih žena

Iako razlozi Asiraca za vrednovanje ženskih tela možda nisu sasvim bezazleni, za um dvadeset prvog veka njihov naizgled liberalan stav prema seksu i slavljenju ženskog seksualnog zadovoljstva mogao bi izgledati prilično progresivan. Ako su asirske žene, poput boginje Ištar, ohrabrene da traže sopstveno seksualno zadovoljstvo, sigurno su bile osnažene (barem seksualno)?

Ali, ne baš. Kao i uvek, pravila za boginje i smrtnike su se razlikovala — i bilo je mnogo više pravila nego što bi nas asirske pesme i priče mogle navesti da verujemo. Svakodnevna stvarnost života asirskih žena i očekivanja njihovog društva od njih bili su veoma složeni i mnogo strože kontrolisani nego što smo očekivali. Treba samo da pogledamo srednjoasirske zakone i palate (sačuvane na klinastim pločama) da bismo videli koliko bi mogla da bude ograničena prava ženska seksualnost. Razmotrite ove (donekle preterane) kazne za razgovor ili čak gledanje žena iz palate:

„Ako žena iz palate [i muškarac] stoje sami, bez treće osobe sa njima, bilo da se [ponašaju] flertuju [ili na ozbiljan način], oni će ih ubiti.”

„Ako je sudski službenik ili žena njenog statusa vidi [i ne obavesti kralja]… oni će baciti očevica, bilo da je žena ili muškarac, u peć.”

Biti bačen u peć zbog gledanja žene deluje malo grubo. Ali to je simptomatično za opsednutost kontrolom i čuvanjem nečega za šta su Asirci mislili da ima neverovatnu natprirodnu moć: tela žena. Drugi edikt se može odnositi na ideju da je videti čin uzimanja, kao što je navedeno u srednjoasirskim seksualnim predznacima:

„Ako muškarac više puta bulji u vaginu svoje žene, njegovo zdravlje će biti dobro; staviće svoje ruke na sve što nije njegovo.”

„Ako je muškarac sa ženom (i) dok je suočena s njim ona više puta bulji u njegov penis, šta god pronađe neće biti bezbedno u njegovoj kući.”

Ako ostavimo u stranu čudno buljenje, ovi predznaci sugerišu da videti znači izvući i potvrditi moć iz subjekta posmatračevog pogleda. Moć leži u posmatraču, dok to što je predmet tuđeg pogleda čini tu osobu podložnom i izloženom. Smatralo se da je povoljno da muškarac gleda nago telo žene, ali tačna inverzija tog čina je nepovoljna upravo zato što muškarcu „oduzima“ moć.

Ako je jednostavan čin gledanja u žensko telo mogao da prožme muškarca srećom i prosperitetom, onda se Ašur-bel-kalin dar njegovim podanicima može videti u novom svetlu.

Značaj asirskih golih statua

Statue Ašur-bel-kale nisu indikativne za oslobađanje ženske seksualnosti, niti su namenjene samo za pornografsko uživanje, već da unaprede prosperitet njegovih muških podanika. Pošto se verovalo da ženska seksualnost poseduje tako neverovatnu natprirodnu moć, morala je biti pod nadzorom i zaštićena po svaku cenu kako bi se mogla koristiti za svoje naizgled prave svrhe: za zadovoljstvo, telesni napredak i prosperitet muškaraca.

Međutim, potraga žena za seksualnim zadovoljstvom nije nužno bila mrštena, sve dok su njihove akcije ostale unutar srednjeasirskog modela rodne dominacije. Drevni Asirci sigurno nisu bili razboriti. Smatrali su seksualno uživanje sasvim normalnim delom života i čak su smatrali da je erotsko zadovoljstvo jedna od „umetnosti civilizacije“.

Statue Ašur-bel-kale se mogu posmatrati kao prozor kroz koji možemo da bacimo pogled na rodna, kulturna i duhovna verovanja kulture koja je nastala skoro 3.000 godina pre naše. Statue se lako mogu pogrešno shvatiti ili kao obična pornografija ili kao dokaz oslobođenog društva na ivici telesnog hedonizma. Obe ove interpretacije, iako razumljive, zamagljuju nijanse antičkog života i filozofije.

Očigledno je da su verovanja Mesopotamaca u vezi sa seksom, rodom i odnosima bila u najmanju ruku složena. Ali seks i, što je možda još važnije, samo zadovoljstvo, bili su izuzetno važan deo asirskog svakodnevnog života. I nisu se plašili da to pokažu.

Ove slike ženskih tela, iskovane u kamenu, postale su predmet želje predstavljene muškom posmatraču. Istina, ovo drevno mesto za istorijski uvek prisutni muški pogled svakako ne predstavlja bilo kakvo idealističko društvo za žene. Međutim, to može dovesti u pitanje ono što mislimo da znamo o Bliskom istoku i o „seksualno oslobođenim“ i „seksualno potisnutim“ društvima. Moćne figure boginje kao što je Ištar koje postoje u tandemu sa ovim golišavim statuama bacaju još jednu intelektualnu zakrivljenu loptu u olakšanje. Jedna stvar ostaje jasna: seks u drevnom gradu bio je mnogo komplikovaniji nego što smo ikada mogli da zamislimo.

Mr. D. Tovarišić