Dugi niz godina vernici u NLO su bili predmet sprdnje i podsmeha, ali to počinje da se menja. Poslednjih godina nekoliko visokih vojnih lidera i političara izašlo je i priznalo da svetske sile poput SAD decenijama prate i dokumentuju susrete sa NLO-ima. Nekada samo područje teoretičara zavere, sada možda možemo ozbiljno da pogledamo poznata viđenja NLO-a iz istorije i postavimo pitanje: šta se zaista dogodilo? Iznosimo primer NLO incidenta Arijel pored Ruve u Zimbabveu od pre 30 godina, u mestu gde pre toga stanovnici nisu bili upućeni u slične slučajeve.

Arijel NLO incident

Škola Arijel se nalazi u Ruvi, maloj poljoprivrednoj oblasti koja se nalazi 22 km od glavnog grada Zimbabvea, Hararea. Proslavljena NLO incidentom, u to vreme Ruva zapravo nije bila ni grad, već samo lokalni naziv mesta povezan sa poljoprivredom.

Arijel je bila skupa privatna škola. Većina njihove dece koja je tada bila prisutna bila je iz bogatih belih porodica srednje klase koje su živele u Harareu. Uoči incidenta sa NLO u Arijelu, bilo je niz drugih viđenja NLO-a širom juga afričkog kontinenta. 

Arijel NLO incident dogodio se 16. septembra 1994. Dok su nastavnici bili unutra i održavali jutarnji sastanak, učenici su bili napolju i uživali u jutarnjem odmoru.

Kada su se deca vratila u učionicu imala su spremnu neverovatnu priču za svoje učitelje. A kada su stigla kući, deca su prenela svoju priču roditeljima. 

Sledećeg dana mnogi od ovih roditelja su sami otišli u školu da saznaju šta se zapravo dogodilo prethodnog dana. Ubrzo je priča bila objavljena i preko popularnog ZBC radija. Ubrzo nakon toga u školu su počeli da se spuštaju strani novinari i stručnjaci za NLO.

Šta su deca tvrdila da su videla?

Prvi izveštač sa lica mesta bio je Bi-Bi-Sijev Tim Lič koji je školu posetio tri dana kasnije, 19. septembra. Bio je dovoljno potresen onim što je čuo tokom intervjua da je rekao: „Mogao sam da se nosim sa ratnim zonama, ali nisam mogao da se nosim sa ovim“. 

Sledećeg dana Liča je pratila Sintija Hind (lokalni NLO istraživač). Intervjuisala je decu i zamolila ih da nacrtaju ono što su videli. Dva meseca kasnije Džon Mek, profesor psihijatrije sa Univerziteta Harvard, posetio je školu i obavio još intervjua.

Intervjui koje su dala tri profesionalca govore zapanjujuće sličnu priču. 62 učenika su rekla da su, dok su se igrali napolju, videli najmanje jedan NLO. Oni su opisali da su videli srebrne predmete, koji se obično opisuju kao diskovi, kako se pojavljuju na nebu. Najmanje jedan od ovih diskova je navodno lebdeo i sleteo u polje odmah izvan granice škole.

Između jednog i četiri bića velikih očiju, obučena u crno, iskrcala su se iz NLO-a i prišla deci. Neka deca su priznala da su u ovom trenutku pobegla, ali starija deca su ostala i posmatrala kako se stvorenja približavaju. 

Ovde se verzije priče razlikuju. U verziji profesora Maka, vanzemaljci su telepatski komunicirali sa decom. Tvrdilo se da su vanzemaljci učenicima preneli ekološko upozorenje da ljudi moraju da prestanu da zagađuju planetu ili će doći kraj sveta. Hind je kasnije usvojila Mekove tvrdnje i dodala ih kasnijim verzijama sopstvenog tumačenja.

Da li je Arijel NLO incident bio stvaran?

Naravno, postavlja se pitanje šta su deca zapravo videla? Ufolozi su tvrdili da je incident u Arijelu jedno od najznačajnijih viđenja NLO-a u modernoj istoriji. Skeptici su bacili pogled na incident i označili ga kao još jednu prevaru.

Hind veruje da je važan faktor koji daje verodostojnost incidentu to što se deca nisu univerzalno složila. Mnoga deca su verovala da su nešto videla, ali nisu verovala da su stvorenja vanzemaljskog porekla. Učenici su bili različitog porekla sa različitim verovanjima.

Neki učenici su se pozvali na lokalni folklor da objasne šta su videli, verujući da su stvorenja „Zvikvambo“ (ljudski duhovi podignuti magijom) ili „tokološe“ (zla goblinska stvorenja iz folklora Šone i Ndebele). Pošto su učenici prijavili da su videli slične događaje, ali su ih drugačije tumačili, Hind je došao do zaključka da izjave svedoka moraju biti pouzdane.

Štaviše, Hind je smatrao da deca zbog svog ruralnog vaspitanja verovatno nisu upoznata sa idejom o NLO-ima u pop kulturi. Ona je u intervjuu izjavila da mnoga deca žive u zemlji i da nisu mogla da gledaju holivudske filmove o vanzemaljcima ili TV emisije. Kao takva, smatrala je da je njihovo svedočenje pouzdano jer njihova mašta nije bila ukaljana NLO pop kulturom, o čemu svedoče njihova različita tumačenja. 

Problem sa Hindovom interpretacijom je u tome što su deca verovatno bila veoma upoznata sa idejom o NLO-ima. Afrika je u to vreme bila zahvaćena NLO manijom, jer je bilo niza viđenja NLO visokog profila širom južne Afrike koja je dovela do incidenta u Arijelu. NLO-i su bili u svim vestima. 

Sama deca su takođe bila iz bogatih porodica i imala su pristup svim savremenim pogodnostima koje donosi bogatstvo. Nisu živeli zaštićeno od modernih medija. Hind je takođe intervjuisao decu u grupama, čineći unakrsnu kontaminaciju njihovih priča verovatnijim.

Mekovi rezultati su bili još problematičniji. On je posetio decu nekoliko nedelja nakon incidenta. Ovo je deci dalo vremena da potkrepe svoje priče. To je takođe dalo njihovoj mašti vremena da konsoliduju svoje priče, ispeglajući sve bore.

Mek je takođe imao reputaciju da vodi svoje svedoke. Konkretno, veruje se da je Mek možda „nahranio“ decu idejom da su stvorenja s njima komunicirala telepatski. 

Takođe postoji pitanje da dok je 62 dece tvrdilo da su nešto videla, desetine više njih tvrdilo je da nije videlo ništa čudno. Zašto su samo neka deca doživela incident? Ako je samo jedno ili dvoje dece to propustilo, mogli bismo da ga spustimo na možda mentalnu blokadu zbog traume. Ali desetine?

Na kraju, imamo činjenicu da uprkos tome što su deca imala nedeljama da konsoliduju svoje priče i činjenici da su intervjuisani u grupama, priče se i dalje veoma razlikuju. Neki su videli jedan NLO, neki nekoliko. Neki su videli jedno stvorenje, a neki četiri. Sigurno su svi trebali da vide istu stvar? Ipak, velika je razlika između videti jednog vanzemaljaca i videti njih četiri. 

Priviđanje ili prevara?

Na kraju dana, ljudi će nastaviti da donose sopstvene zaključke u vezi sa NLO incidentom Arijel. Ufolozi će nastaviti da pronalaze razloge da veruju u to, a skeptici će nastaviti da kopaju rupe u sećanjima dece. 

Dok dokazi mogu ukazivati na to da je to prevara ili slučaj masovne histerije, zapamtite da se skeptici uvek oslanjaju na ova dva izgovora. Oni navode da je incident verovatno bio slučaj masovne histerije, ali daju vrlo malo dokaza zašto tako misle. Isto tako, navode da nedoslednosti u dečjim pričama pokazuju da je to bila prevara ili šala koja je izmakla kontroli. 

Ali sećanje je fluidno, nije fiksno. Naša sećanja na događaje se vremenom menjaju. Zbog toga je često tako teško pronaći pouzdanog svedoka zločina. Ljudi pogrešno tumače i pogrešno pamte stvari, posebno traumatske događaje.  

Do danas mnoga deca koja su tada bila prisutna tvrde da su njihove priče istinite. Veruju da su nešto videli tog dana, i nikakva količina skepticizma neće promeniti njihovo mišljenje. Možda se dogodio NLO incident Arijel. Možda i nije. U svakom slučaju, nikada ne škodi biti otvorenog uma. Ko smo mi da te mladiće i devojke nazivamo lažovima?

Mr. D. Tovarišić