Kada je reč o biblijskom predanju, postoji jedan lik koji je toliko obavijen misterijom i kontroverzama da su naučnici proveli vekove raspravljajući se da li se ona uopšte računa kao pravi biblijski lik ili ne. Lilit, žena za koju neki kažu da je prethodila Evi kao Adamovoj supruzi, možda nije svima poznato ime. Zbog toga razmatramo ko je Lilit, odakle je došla i kakvu je ulogu igrala u originalnom narativu o Stvaranju!?

Prisustvo Lilit u drevnim tekstovima i folkloru ostavilo je neizbrisiv trag u raspravama o Rajskom vrtu, stvaranju i ranim danima čovečanstva. Ovo je priča o ženi koja je prkosila konvencijama mnogo pre nego što je Eva zakoračila na scenu.

Ko je Lilit?

Lilit je dugo bila bačena u senku istorije, ali ona je i dalje lik prilično fascinantan. U nekim tumačenjima starohebrejskih tekstova ona je prikazana kao prva žena, stvorena ravnopravno sa Adamom iz iste zemaljske gline.

To bi je učinilo suprotnom Evi, koju je Bog stvorio od Adamovog rebra koje je stvoreno da bude pokorno, i čija je pasivnost dovela do toga da ju je zmija prevarila. Za razliku od Eve, u većini portreta, Lilit odiše aurom nezavisnosti i samoopredeljenja.

Samo ime Lilit potiče od hebrejske reči „lilitu“, koja označava stvorenje noći, noćno biće. Ova veza sa tamom i nepoznatim je tokom godina dodavala Lilitinu mističnost. Ova povezanost sa tamom, u kombinaciji sa njenom snažnom voljom i odlučnom ličnošću (odbija da se povinuje Adamovom autoritetu u Rajskom vrtu) navela je neke naučnike da daju negativne konotacije Lilit tokom godina.

O Lilit se zaista ne zna mnogo konkretno jer se detalji njenog karaktera razlikuju u različitim tekstovima i tradicijama. Međutim, jedna stvar ima tendenciju da ostane dosledna, njen prkos i odbijanje da se prilagodi tradicionalnoj ulozi pokorne žene.

Lilit i Rajski vrt

Ako biste čitali bilo koju modernu Bibliju, ne biste našli nikakvu referencu na Lilit, bilo u Postanku ili bilo gde drugde. Lilitino prisustvo u priči o Rajskom vrtu nije deo glavnog toka biblijskog narativa, već u velikoj meri proizilazi iz jevrejskog folklora i tekstova. U ovim alternativnim izveštajima, Lilit se često prikazuje kao Adamova prva žena pre Eve.

Kao što smo već pisali, Lilitin karakter se obično definiše njenim odbijanjem da se pokloni Adamu i njenim nedostatkom podaništva kao žene. To bi mogle biti osobine kojima se mnogi od nas danas dive, ali ne pre 2.000+ godina.

Prema nekim verzijama priče, Lilitin prkos je doveo do njenog proterivanja iz Edena, dok je u drugim ona dobrovoljno otišla. U ovim verzijama priče, umesto da se odrekne svoje nezavisnosti, ona je izabrala da bude izbačena iz raja.

Lilitino poreklo može se pratiti unazad do spleta mitologija i drevnih tekstova, prvenstveno unutar jevrejskog folklora. Iako nije pronađena u kanonskoj hebrejskoj Bibliji, njena priča je počela da se oblikuje u različitim tekstovima, uključujući „Abecedu Ben Sira“ i „Zohar“, koji su oba napisana u različitim periodima jevrejske istorije.

U „Abecedi Ben Sira” Lilit je predstavljena kao Adamova prva žena, stvorena od iste zemlje kao i on. Međutim, njihov brak je pun sukoba zbog Lilitine nespremnosti da bude potčinjena Adamu. Njen konačni odlazak iz Rajskog vrta označava početak njenog putovanja kao figure nezavisnosti i prkosa.

„Zohar“, značajno delo jevrejskog misticizma, dodatno je razvio Lilitin karakter, prikazujući je kao moćno i zagonetno biće povezano sa mračnim i misterioznim aspektima postojanja. Srednjovekovni naučnici i pripovedači često su koristili Zohar da naslikaju Lilit kao neku vrstu demona.

Osim jevrejskog folklora, Lilitin uticaj se proširio na mesopotamsku i vavilonsku mitologiju, gde je bila povezana sa demonima i zlonamernim duhovima. Ove različite mitološke niti su se tkale zajedno da bi stvorile višestruki lik Lilit.

Lilitin mit je takođe ostavio trag u popularnoj kulturi, od književnosti do umetnosti, pa čak i modernih feminističkih interpretacija. Njena priča nastavlja da odjekuje, služeći kao simbol pobune protiv tradicionalnih rodnih uloga i društvenih očekivanja.

Kakva je sudbina Lilit?

Sudbina Lilit nakon njenog odlaska iz Rajskog vrta predmet je stalne debate i tumačenja u različitim mitološkim i folklornim tradicijama.

U nekim izveštajima, Lilit je prikazana kao lutajući duh, koji zauvek traži sopstveni put van granica raja. Često se povezuje sa zavodnicom ili zlonamernom silom, koja se pojavljuje u noći da naudi ili iskuša muškarce.

U spisima Isaka ben Jakova ha-Koena (talmudista i hebrejski pravnik) iz 13. veka je Lilit bila povezana sa arhanđelom Samaelom, tužiteljem, protivnikom i rušiteljem talmudskog i post-talmudskog biblijskog predanja. Ovaj mračniji prikaz Lilit kao demonice odražava njen prkos tradicionalnim rodnim ulogama i društvenim normama. Neki srednjovekovni naučnici su koristili Jakobove spise da objasne da su potomci Lilit i Samaela bili demoni i čudovišta kojih su se mnogi obožavaoci plašili.

Suprotno tome, druga tumačenja daju simpatičniju sliku Lilit. Neki je vide kao simbol ženske nezavisnosti i moći, birajući slobodu umesto podaništva. Neke feminističke interpretacije je čak slave kao figuru koja se zalagala za svoja prava i odbila da njome dominira Adam.

Lilitina legenda se takođe ukršta sa raznim kulturnim verovanjima. U nekim tradicijama, ona je povezana sa porođajem, za koji se veruje da je zaštitnica trudnica i novorođenčadi. Ovaj pozitivni aspekt njenog karaktera je u suprotnosti sa zlokobnijim prikazima u drugim mitologijama.

Rani feminizam

U carstvu drevnih mitova i folklora, Lilit stoji kao ubedljiva i misteriozna figura, koja izaziva konvencionalne narative i izaziva debate o rodu, moći i autonomiji. Iako nije deo tradicionalnog biblijskog izveštaja o Rajskom vrtu, Lilitina priča je izdržala kroz vekove, razvijajući se tako da odražava promene kulturnih i društvenih vrednosti.

Lilit, kao žena koja je prethodila Evi kao Adamovoj supružnici, simbolizuje nezavisnost i prkos. Njeno odbijanje da se potčini Adamovom autoritetu i njen odlazak iz raja učinili su je moćnim amblemom ženskog osnaživanja. Međutim, njen lik je daleko od jednodimenzionalnog, sa tumačenjima u rasponu od demona do zaštitnice žena na porođaju.

Lilitin mit je podsetnik na trajnu fascinaciju likovima koji osporavaju status kvo. Njena priča nas poziva da uronimo u složenost ljudskih odnosa, dinamiku moći i trajnu privlačnost zabranjenog.

Mr. D. Tovarišić