Civilizacija Norte Čiko u Peruu, koja je izgradila veliki grad Karal, spada među najranije civilizacije. Pogledi u zoru civilizacije omogućavaju nam da razaberemo kako je nastalo naše moderno, složeno i isprepleteno društvo. To nam omogućava da razumemo šta su bili prvi prioriteti ovih drevnih naroda, i čini se da su za Severni Čiko njihov prvi problem bili zemljotresi, za koje su tražili i našli rešenje, za kojim se i danas traga.

Razorni događaji bi mogli biti potpuno destruktivni za ove najranije pokušaje izgradnje stalnih naselja u ovom obimu. Ali znamo da se Norte Čico suočio sa ovim problemima, a znamo i kako su se oni nosili sa njima. Izgradili su šikre.

Njihov pristup je bio prosvetljujući. Tehnika šikra je možda najstarija tekstilna proizvodnja u celim Andima. Sastoji se od tkanina od biljnih vlakana, koje su korišćene kao podloge ili ispune za zidove u ceremonijalnim hramovima i piramidama u regionu Perua.

Postoje isprobana i testirana istraživanja koja dokazuju da su ove šikre učinile strukturu antiseizmičkom i spasile je od urušavanja usled čestih zemljotresa. To je briljantna tehnologija koja datira od pre 6.000 godina. Hajde da detaljnije pogledamo šta ova tehnika može da ponudi.

Arheološka otkrića Šikre

Arheolog, Valter Toso, vodio je projekat iskopavanja oko drevnih lokaliteta u blizini Piskila i nazvao ga „Šikras“. Ime mu nije dato slučajno, već posmatranjem konstrukcije zidova. Zidovi na lokalitetu su još uvek čuvali celu konstrukciju. Otkriće ih je navelo da pronađu velike korpe pune kamenja koje je korišćeno kao punjenje za držanje zidova.

Prema Tosovom otkriću, konstrukcije su bile stare oko 3.000 ili više godina. Nije bilo znakova kolapsa, čak ni nakon brojnih zemljotresa od tada.

Postojalo je još jedno arheološko iskopavanje u Karalu, koje datira oko 3500. godine pre nove ere, a Toso je doneo presudu da su oba otkrića slična jedno drugom. Dakle, ova sličnost pokazuje da je ova tehnika upotrebe šikra i kamenja za odbijanje zemljotresa bila široko rasprostranjena širom pred-Hispanske obale u smislu izgradnje.

Karal je dom jedne od najstarijih civilizacija na svetu. To je bilo prvo mesto gde je otkrivena šikra. Kasnije je nekoliko arheologa pronašlo slične torbe pune kamenja na raznim drevnim nalazištima u Supeu, Vičami, Huauri, Asperu i drugima.

Drevni Peruanci su se očigledno suočavali sa ozbiljnim seizmičkim problemima, kao što pokazuje sofisticiranost tehnike šikra. A ove tehnike su se razvijale tokom milenijuma: čak i danas možete videti ostatke dizajna šikre u preživelim strukturama Inka u Kusku, sa manjim kamenjem na dnu koje omogućava fleksibilnost kao odgovor na zemljotres.

Stručnjaci kažu da ako su drevni Peruanci samo koristili kamenje bez vreće za šikre, težina bi se značajno povećala na potpornim zidovima, što bi dovelo do urušavanja strukture. Ali, sa šikra vrećom, seizmičke vibracije se ravnomerno šire po površini, a zemljotres ne uspeva da uzdrma integralnu čvrstoću zida.

Izgradnju piramida u drevnom Peruu pratilo je postavljanje šikra oko lokacije. Verovatno su pronašli tehnologiju otpornu na zemljotrese, koja je sada modifikovana, nadograđena i poboljšana u modernim danima. Najbolja stvar u vezi sa šikra konceptom je to što se danas može videti u gabionima i geomrežama.

Ove moderne tehnike otporne na zemljotrese danas se uglavnom koriste kao sistem odbrane priobalja za reke ili kosine. Ali, ideja je postojala pre 6.000 godina.

Funkcionalno rešenje

Drevni Peruanci su koristili šikru kao kamene vreće koje su bile postavljene unutar postavljenih platformi. Urađeno je za izgradnju važnih ograda u okviru objekta.

Zatim se zida zid, a na njih se postavljaju ili vezuju malterom šikre. Pošto su to biljna vlakna i imaju elastična svojstva, ove šikre stvaraju napetost u celoj strukturi, spajajući sve zajedno. Ali, ova napetost omogućava zidovima da se savijaju kada pogodi zemljotres, savijajući se, ali ne i lomeći.

Svaka od šikra kesa nije bila samo nasumično postavljena. Održavane su po određenom redosledu kako bi se obezbedila dovoljna stabilnost da izdrže seizmičke aktivnosti. Rečeno je da je ova tehnologija pomogla u pronalaženju zapanjujućih principa otpornosti na zemljotrese.

Šikra je tehnologija koju su napravili drevni Peruanci, koja danas opstaje kroz nekoliko drugih tehnika. Ova metoda je od tada primenjivana u drugim slučajevima, ali ne koristi biljna vlakna. Danas se sprovodi na dva načina, od kojih je jedan korišćenjem gabiona.

Gabioni nisu u obliku vreća već su čelična mreža ispunjena kamenjem. Slična je ideja održavanja dovoljnog volumena kamenja da bi se osigurala stabilnost. Do danas, šikra tehnologija, sa drugačijim imenom i strategijom izvođenja, može se koristiti samo na jednospratnim konstrukcijama.

Postoji mogućnost da će biti testiranja da li će šikra tehnika dobro funkcionisati kod složenih konstrukcija sa različitim podovima. Možda postoji potreba za uparivanje šikra tehnike sa drugim materijalima otpornim na zemljotrese, kao što su ojačani polimeri, čelik i beton za dodatne prednosti. Koristiće se i u složenim konstrukcijama, uskoro u bliskoj budućnosti.

Istraživači su sproveli test podrhtavanja za šikre sa kamenjem na stolu kako bi testirali njegov odgovor na vibracije zemljotresa. Rezultati su pokazali da se kamenje pri takvim vibracijama kotrlja, što je i osnovna izolaciona performansa. Dakle, pretpostavlja se da će raditi slično kao sistem izolacije valjkastih baza.

Čvrsti dokazi da tehnika šikra funkcioniše je da Karal i dalje postoji čak i nakon 5.000 do 6.000 godina. Bilo je nekoliko zemljotresa oko lokacije u ovom širokom periodu, ali strukture i dalje opstaju čak i nakon što su se suočile sa teškim potresima.

Mr. D. Tovarišić