Daleko unazad u najranijoj istoriji Egipta, pre Tebe i Memfisa, pre sfinge i velikih piramida u Gizi, leži rani dinastički period Egipta. Ovaj period nakon ujedinjenja Gornjeg i Donjeg Egipta oko 3.100 godine pne, prvi je veliki trenutak u kraljevstvu koje će trajati milenijumima. Pre toga, kraljevi iz ranog bronzanog doba vladali su iz svog glavnog grada Tinisa. Tačna lokacija ovog grada još uvek je misterija, iako su o njemu pisali drevni istoričari. Šta znamo o ovom drevnom gradu i da li ćemo ga ikada pronaći?

Rane dinastije izgledaju čudno u poređenju sa poznatim tradicijama kasnijeg Egipta. Mrtvački kultovi i opsesija zagrobnim životom, izraženi kroz ogromne nekropole i piramide, bili su u budućnosti.

Ovi kraljevi iz ranog bronzanog doba vladali su iz svog glavnog grada Tinisa. O ovoj legendarnoj prestonici, prvoj u Egiptu, svedočili su kasniji egipatski istoričari i sveštenici, ali savremeni svet nema pojma gde se nalazi.

Drevni pisci poput Maneta, egipatskog sveštenika koji je živeo tokom Ptolemejskog perioda hiljadama godina kasnije, u svojim spisima pominju Tinis. Izgubljeni grad se takođe pominje u brojnim religioznim tekstovima kao što je The Book of Going Forth bi Day, popularnije poznata kao Egipatska knjiga mrtvih. 

Neki arheolozi sugerišu da bi se grad mogao nalaziti u blizini Abidosa ili u modernom gradu Girga, ali tačna lokacija grada ostaje misterija.

Tinis i Menes

Iako lokacija Tinisa ostaje neotkrivena, sa velikom sigurnošću može se reći da se nalazio u blizini Abidosa, jednog od najstarijih gradova Egipta. Ovo bi postavilo egipatsku prestonicu daleko od delte Nila, okruženu surovim pustinjama severne Afrike i potpuno nezavisnu od Nila.

Prva egipatska dinastija, pravi početak egipatske istorije, počinje sa jednim čovekom koga Menes naziva Maneton. Ovaj faraon je bio vođa Tinis konfederacije, plemenske konfederacije onoga što je kasnije nazvano Gornji (južni) Egipat.

Menes je ujedinio Gornji i Donji (severni) Egipat i transformisao svoju konfederaciju u kraljevstvo koje se proteže duž Nila, i razumno je pretpostaviti da je svoju prestonicu zasnovao blizu mesta odakle je došao. Tinis će nastaviti da služi kao egipatska prestonica narednih 500 godina.

Međutim, ovaj veliki prvi grad Egipćana bio bi izgubljen u vremenu. Posle previranja druge egipatske dinastije, u vreme treće dinastije od 2.650. godine pre nove ere grad je počeo naglo da se smanjuje. Novi faraoni, tražeći da obnove red, osnovali su novu prestonicu u blizini koju su nazvali Memfis, daleko na severu.

Tinis, kao dom faraona iz prve i druge dinastije, bio je grad od velikog značaja, a izgled prestonice se može zamisliti. Izgradnja Tinisa mogla bi biti slična drevnim egipatskim gradovima kao što je Nekhen, sa velikim kamenim zgradama koje opslužuju mnogi kvadratni kompleksi od blata.

Kao vojni i politički centar, Tinis bi mogao igrati važnu ulogu u procesu ujedinjenja obezbeđujući hranu, oružje, kao i trupe za vojsku faraona. Međutim, ne možemo sa sigurnošću znati da li je Tinis imao sopstvenu nekropolu, s obzirom na prisustvo grobnica mnogih kraljeva iz rane dinastije u obližnjem Abidosu.

Trajno bogatstvo Tinisa

Prema pisanim izvorima, Tinis je bio grad velikih bogatstava. Čak i nakon što je grad zamenio Memfis kao prestonicu starog Egipta, ostao je bogat. Još u vreme vladavine Tutmosa III, 6. faraona 18. dinastije koji je vladao oko 1.500 godine nakon osnivanja Egipta, godišnji porez koji je nametnut Tinisu bio je zabeležen kao šest debena (deben je bio oko 91 g ili 3,2 oz) zlata, proizvodi kao stoka, žito i med, i pola debena srebra.

Bogatstvo koje je Tinis posedovao svih ovih godina kasnije i dalje je bilo veće od onog u obližnjem Abidosu. Abidos je morao da plaća samo tri džaka žita na godišnjem nivou, u poređenju sa 65 džakova žita iz Tinisa. Takvi porezi su dokaz velikog bogatstva koje je grad Tinis nastavio da stvara, tokom egipatske istorije. 

Ovo daje sliku Tinisa kao grada koji je, iako više nije bio glavni grad, nastavio da napreduje kroz uzastopne egipatske dinastije. Reference iz Maneta odaju utisak grada koji je bio dobro poznat, čak i u kasnom ptolemejskom periodu kada je on živeo, oko 3. veka pre nove ere.

Štaviše, vrsta oporezivanja nam može reći nešto o gradu. Dok je Tinis nesumnjivo bio verski centar, porezi pokazuju da je primarna materijalna vrednost grada i okolnih zemalja bila poljoprivredno zemljište.

Većina starih Egipćana bili su zemljoradnici koji su bili vezani za svoje zemlje. Živeli su u domaćim nastambama izgrađenim od materijala kao što su drvo i cigle od blata, a samo važne strukture poput grobnica i hramova koje su trebale da traju bile su građene od kamena umesto od opeke od blata.

Da li bi Tinisu, iz najranijeg perioda Egipta, mogle nedostajati ove kamene građevine u dovoljnom broju da privuku pažnju moderne arheologije? Da li se prva prestonica Egipta jednostavno mogla vratiti u pustinju?

Religijska prestonica

Međutim, ovo ne izgleda sasvim verovatno, imajući u vidu značaj Tinisa kao verskog centra kroz veći deo egipatske istorije. Od prvog dana, grad je igrao važnu ulogu u oblikovanju verskih verovanja naroda starog Egipta.

Tinis je imao hram posvećen Anhuru, bogu rata. Stari Egipćani su obožavali Anhura nakon smrti Khenti-Amentiua, prototipnog božanstva sa glavom šakala poznatog kao „prvi među mrtvima“. U Tinisu, prvosveštenik koji je služio u hramu Anhur se shodno tome nazivao prvim prorokom ili poglavarom vidovnjaka.

Čak znamo i neka njihova imena. Jedan od ovih prvosveštenika zvao se Anhurmose. Veruje se da je umro za vreme vladavine faraona Merneptaha krajem 13. veka pre nove ere.

Tinis je takođe bio važan verski centar za Mehit, još jednu drevnu boginju iz najranijih egipatskih dinastija. Za Mehit, sa glavom lava, rečeno je da je došla iz Nubije na krajnjem jugu starog Egipta.

Ali sam grad je takođe dobio duhovno značenje za narod Egipta. Prema Knjizi mrtvih, Tinis je bio povezan sa zagrobnim životom kao neka vrsta egipatskog raja, postajući nebeski grad umesto zemaljskog grada.

Čeka da bude pronađen

Grad Tinis je dobro potvrđen u brojnim pisanim izvorima starog Egipta. Međutim, njegova tačna lokacija ostaje misterija za nas, kao i šta se na kraju dogodilo sa ovim najranijim od velikih gradova Egipta.

Međutim, jedno je sigurno: Tinis je postojao. Ono što je ostalo od grada, i tajne koje nam može reći o prvim faraonima, čeka nas negde ispod peska.

Mr. D. Tovarišić