Prvi svetski rat, ili „Veliki rat“, bio je jedan od prvih globalnih sukoba koji se i dalje smatra jednim od najsmrtonosnijih sukoba u istoriji. Odneo je oko 14 miliona žrtava, a 23 miliona vojnika bilo je ranjeno. Osvrćući se na početak rata, mnogi se još uvek pitaju da li je sudbonosni susret Gavrila Principa i Franca Ferdinanda i pogrešno skretanje njegovog automobila nakon prvog pokušaja atentata izazvalo Prvi svetski rat? Da li bi se rat i dalje dogodio da se taj pogrešan zaokret nikada nije dogodio?

Rat je zahvatio Evropu, Pacifik, Aziju, Afriku i Bliski istok. Procenjuje se da je oko 9 miliona vojnika poginulo u borbama, dodatnih 23 miliona vojnika je ranjeno, 5 miliona civila je poginulo, a nepoznat broj žrtava je takođe stradao u brojnim genocidima u Osmanskom carstvu i pandemiji gripa 1918. godine.

Dok se ne zna tačan broj žrtava koje su poginule ili ranjene tokom Prvog svetskog rata, svi znaju šta je počelo rat. Ubistvo nadvojvode Franca Ferdinanda bio je događaj koji je doveo do objave rata.

Sve se ovo, možda, moglo izbeći da automobil u kojem je bio nadvojvoda nije pogrešno skrenuo. Pogrešno skretanje sudbonosno je ukrstilo puteve nadvojvode Austrougarske i studenta bosanskog Srbina koji je ubio Franca Ferdinanda i njegovu suprugu Sofiju.

Poseta Bosni

Austrijski nadvojvoda Franc Ferdinand i njegova supruga Sofija, vojvotkinja od Hohenberga, otputovali su 28. juna 1914. u Sarajevo. Franc Ferdinand je bio pretpostavljeni naslednik austrougarskog prestola (osoba koja ima pravo da nasledi presto, ali bi mogla da bude degradirana ako se rodi naslednik) austrougarskog prestola i stigao je u glavni grad Bosne i Hercegovine.

Franc Ferdinand je takođe bio generalni inspektor austrougarske vojske i putovao je u Sarajevo da pregleda/proceni carske trupe koje su tamo stacionirane. Kao neizabrani vladar svoje zemlje i carstva, bio je relikt stare Evrope i možda nije dobro procenio kako se svet menja.

Poseta je bila problematična od samog početka. 28. jun je Vidovdan, u znak sećanja na 14. vek kada je otomanska vojska porazila srednjovekovnu kraljevinu Srbiju tokom Kosovske bitke 1389. godine.

Nacionalni i verski praznik je značajan događaj za srpski nacionalni identitet. Poseta Franca Ferdinanda na Vidovdan viđena je kao uvreda za srpske nacionaliste. 

Tog dana nadvojvoda Franc i njegova supruga Sofija putovali su u turističkim automobilima Graf & Stift sa otvorenim krovom kroz grad Sarajevo. Njihova službena ruta putovanja objavljena je mnogo prije nego što je Franc Ferdinand stigao u Bosnu.

Razlog zašto tako važna vojna i politička ličnost nije putovala u vojnim kolima je taj što je austrijska vojska imala ograničen budžet 1914. godine. Nadvojvoda je mogao da koristi privatno vozilo pozajmljeno od grofa Franca fon Haraha iz austrijskog vojnog transportnog korpusa. 

Iako se smatralo da je rizik od terorističkih napada neverovatno visok, preduzete su minimalne bezbednosne radnje da bi se par zaštitio. 6 (ili 7, broj varira) studenata bosanskih Srba za koje se govorilo da su povezani sa nacionalističkom grupom poznatom kao Crna ruka videli su objavljenu rutu kolone i raširili se po njoj.

Cilj studenata tog dana bio je ili da ubiju samog nadvojvodu, ili na drugi način počine teroristički akt. Došli su pripremljeni sa bombama vezanim za njihova tela, napunjenim pištoljima i tabletama cijanida koje bi se koristile za samoubistvo nakon što je nadvojvoda Franc Ferdinand povređen ili ubijen.

Vožnja sarajevskim ulicama od početka je bila osuđena na propast. 

Prvi napad i pogrešno skretanje

Plan je tog dana bio da se kolona vozi glavnom centralnom ulicom u centru Sarajeva koja se zove Apel Kej. Tog jutra, dok je auto krenuo niz ulicu, sve je bilo sasvim normalno.

Međutim, prvi napad nije dugo čekao. Nedeljko Čabrinović, bosanski Srbin, oko 10:15 bacio je ručnu bombu (u nekim izvorima opisanu i kao bombu) na automobil u kojem su bili nadvojvoda Franc Ferdinand i Sofija.

Vozač je uspeo da ubrza i udalji se od eksploziva, a nakon što se naprava odbila od zadnjeg dela automobila, udarila je u vozilo koje je sledilo iza. U tom drugom automobilu bio je general Oskar Poćorek, guverner Bosne. U napadu je povređeno nekoliko ljudi, uključujući guvernera, ali niko nije preminuo. Prvi napad se najbolje može opisati kao nered i neuspeh. 

Franc Ferdinand i njegova supruga uputili su se u Gradsku vijećnicu Sarajeva kako bi se sastali sa gradonačelnikom i još nekoliko zvanica. Nakon što je održao govor i pozabavio se nekim političkim poslovima, zatražio je da poseti generala Oskara Poćoreka, koji je bio na lečenju u bolnici pre nego što su Franc i Sofija napustili Sarajevo.

Zbog ranijeg pokušaja terorizma, povorka je odlučila da promeni rutu i napusti grad preko Apel Keja. Prvobitna i ranije objavljena ruta planirala je da skrene u ulicu Franca Jozefa i vozi uskim putevima čaršijskog kruga.

Uske ulice i mnogo ljudi koji kupuju predstavljali su značajan bezbednosni rizik, a ruta je promenjena. Ovo je bio razuman plan, ali problem je bio u tome kako je promena saopštena. 

Nadvojvoda Franc Ferdinand i ostali članovi kolone govorili su nemački dok su menjali planove. Problem je bio što su vozači oba automobila bili Česi i nisu govorili nemački. Novi plan nije preveden na češki, pa vozači nisu znali šta se dešava.

Pretpostavljali su da će ići prvobitnim putem. To je dovelo do toga da je prvi automobil skrenuo u ulicu Franca Jozefa, a zatim drugi automobil u kojem su bili Franc Ferdinand, njegova supruga i general Oskar Potiorek. 

Kada je Poćorek shvatio da su pogrešno skrenuli, počeo je da viče na vozača, koji je usporio da stane da bi saslušao u čemu je gužva. Auto se zaustavio ispred jednog od učenika bosanskih Srba, Gavrila Principa, koji se zatekao na pravom mestu u pravo vreme.

Princip je ispalio dva hica iz neposredne blizine u automobil, jedan metak je pogodio Sofiju u stomak, a drugi je pogodio Franca Ferdinanda direktno u njegovu vratnu venu. Rečeno je da je Princip pokušao da okrene pištolj na sebe kako bi izvršio samoubistvo, ali je uhvaćen i uhapšen pre nego što je uspeo da završi svoj plan. Tokom izricanja presude, Princip je bio nepokolebljiv da nije nameravao da puca u Sofiju, već se nadao Poćoreku.

I, sve nam je ovo manje-više poznato.

Nakon atentata

Svi studenti koji su planirali da napadnu Franca Ferdinanda su zarobljeni, a u nekim izveštajima je uhapšeno još 20 ljudi u vezi sa planom ubistva. Ali hvatanje demonstranata nije moglo da zaustavi ono što je usledilo.

U Sarajevu i na nekoliko drugih lokacija u Austrougarskoj izbio je antisrpski nered (pogrom) u satima nakon atentata. To je trajalo sve dok vojska nije ušla i uspostavila red. Sutradan su nastavljeni antisrpski protesti i nemiri, a preko 1.000 kuća, prodavnica, škola i drugih mesta poput hotela i banaka u vlasništvu Srba je uništeno ili opljačkano. 

U to vreme Rusija je sebe smatrala zaštitnikom Srbije. Dala je javne izjave koje su u suštini glasile: „Hej, Austrougarska, Srbija ti je rekla da će pokušati da ubiju Franca Ferdinanda, a ti ništa nisi uradila po tom pitanju. To je na vama, a ne na Srbiji, a ako dođete po njih, po vas će doći majka Rusija.”

Većina će reći da je atentat na Franca Ferdinanda započeo Prvi svetski svet jer je mesec dana kasnije, 28. jula 1914. godine, zvanično objavljen rat. Jedan od najsmrtonosnijih ratova u istoriji nije izazvan samo atentatom.

To je jednostavno bila kap koja je prelila čašu. Osvrćući se na godine pre Prvog svetskog rata, možete videti da je rat bio neizbežan, ali kada će se dogoditi nije bilo poznato. 

Aneksija Bosne i Hercegovine 1908. godine je odlično mesto za početak ucrtavanja puta ka Prvom svetskom ratu (iako je rusko- japanski rat takođe rezultirao povećanim interesovanjem Rusije za Balkan). Austrougarska vlada je aneksijom pokušala neke od najgore obrnute psihologije.

Oni su upravljali Bosnom i Hercegovinom, ali su se ta dva dela zemlje i dalje smatrale delom Osmanskog carstva. Aneksija je bila pokušaj oslobađanja dve pokrajine, a Austrougarska je očekivala da se tada odluče za priključenje Austrougarskoj, što se nije dogodilo.

Srbija je htela da dve pokrajine apsorbuje u sastav Srbije. Većina ljudi u Bosni i Hercegovini, s druge strane, bili su Sloveni i odlučili su da žele da formiraju svoju slovensku državu, a Rusija je bila za ovu ideju. 

Nakon aneksije, 1911. godine, nastupila je Druga marokanska kriza. Nemačka, koja je imala problema sa Francuskom, želela je da učini nešto da izvrši pritisak na savez između Britanije i Francuske. Nakon nekoliko borbi, Nemačka je bila prinuđena da prizna francuski protektorat u Maroku.

Ovo je bilo besmisleno jer sve što je Kajzer Vilhelm II uspeo da uradi bilo je da ojača britansko-francuski savez i izazove gnev javnosti na percipirani nemački militarizam. Zatim su usledili Balkanski ratovi 1912. i 1913. godine.

Tokom Prvog balkanskog rata, Grčka, Crna Gora, Srbija i Bugarska, koje su bile slobodne od vlasti Osmanskog carstva, formirale su ligu pod nazivom Balkanski savez. Rusija je u potpunosti podržala Ligu, a cilj je bio da se prisvoji više teritorije koja je još uvek pripadala Turcima na Balkanu i okonča Osmansko carstvo.

Balkanska liga se raspala, a Srbija, Grčka i Crna Gora pobedile su Osmansku vojsku. To je dovelo do Drugog balkanskog rata, gde se Bugarska borila sa Grčkom i Srbijom za kontrolu nad Makedonijom i Rumunijom.

Osmansko carstvo je odlučilo da se pridruži i bori protiv Bugarske, dolivajući ulje na vatru. Bugari su izgubili, a Balkanski ratovi su ostavili region nestabilnim, a tenzije između Austrougarske i Srbije su se pogoršale. Nemačka je odlučila da uđe u tu borbu kao saveznik Austro-Ugarske kako bi razgovarala o ratu protiv Srba koji je trebalo da se desi da bi se ojačala pozicija Austro-Ugarske. 

Evropa je bila bure baruta, a ubistvo Franca Ferdinanda izazvano pogrešnim zaokretom 1914. nateralo je Austrougarsku i Nemačku da objave rat Srbima mesec dana nakon smrti Franca Ferdinanda. Uz sav taj sukob koji se dogodio pre nego što je Franc Ferdinand ubijen, lako je videti da će se rat u jednom trenutku dogoditi.

Da li bi 1914. počela kako je počela? Ko zna, atentat je bio poslednji deo slagalice koja je formirala Prvi svetski rat. 

Da se pogrešno skretanje u Ulicu Franca Josifa nikada nije dogodilo i da je Franc Ferdinand mogao bezbedno da napusti Sarajevo, da li bi istorija bila drugačija? Skoro sigurno da ne bi.