Pećine Barabar Hill su neke od najstarijih preživelih pećina isklesanih u stenama pronađenih u Indiji, oko 40 km od Bod Gaja u državi Bihar. Napori da se one konstruišu bio je fascinantan i postavlja se pitanje:  zašto su isklesane od čvrste stene?

Kompleks se sastoji od četiri pećine: Karan Čaupar, Lomas Riši, Sudama i Visvakarma. Isklesane su od granita i monolitne stene i pretpostavlja se da ih je sagradio car Ašoka. Pored toga, u brdima Nagarjuni postoje još tri pećine. Imaju natpise koji daju imena kraljeva za koje su (ili pod njima) izgrađeni. Smatra se da najstarija potiče iz 3. veka pre nove ere.

Same pećine su koristile askete iz Ajivika, indijske filozofije koja datira iz 5. veka. To su ljudi koji bi se uzdržavali od seksualnog zadovoljstva da bi ostvarili duhovne ciljeve.

Pokret je osnovao Makkali Gosala, Budin savremenik. Stoga ne čudi što ovde postoje i budističke i hinduističke skulpture iz kasnijih perioda.

Većina pećina se sastoji od dve komore isklesane u kamenu. Površine su dobro uglačane kao i ukrasi koji krase odaje. Ali napor da se one konstruišu na ovaj način bio je ogroman: zašto su isklesane od čvrste stene?

Pećine

Barabarske pećine su u velikoj meri uticale na tradiciju arhitekture isklesane u stenama širom indijskog potkontinenta.

Pećina Lomas Riši ima estetiku koja izgleda veoma slično savremenoj drvenoj arhitekturi. Preko puta vrata nalazi se red slonova koji prethode amblemima stupa. Stupe su strukture nalik na humke koje se koriste za meditaciju.

Ova pećina je verovatno najpoznatija u nizu. Ima lepo izrezbarena vrata i nalazi se na južnoj strani brda. Ima dve sobe. Jedna je pravougaona, dok je druga kružna. Fasada imitira drvenu arhitekturu koja se verovatno nalazi u savremenim selima.

Po prostoriji su razbacane kamene reprodukcije drvenih zgrada i drugog biljnog materijala. U pećini nema natpisa koji bi pomogao da se datira. Pretpostavlja se da je to zbog problema s klizištima u toj oblasti. Verovatno je ova pećina isklesana u slično vreme kao i ostale oko 260. godine pre nove ere.

Ima sličan unutrašnji stil, a završna obrada na stenama je ista osim u svodu gde je iskopavanje kao da je prekinuto. Bilo je sugestija da ova pećina nije dobila natpis jer je nepotpuna.

Međutim, nedavna istraživanja su pokazala da to nije slučaj. Vivaskarma nikada nije završena, ali ju je osvetio car. Umesto toga, može sugerisati da je pećina mnogo kasnija u Maurijevom carstvu od ostalih. 

Sudama pećinu je posvetio Maurijski car po imenu Ašoka 261. godine pre nove ere. Maurijansko carstvo je vladalo ogromnim delom Indije u gvozdenom dobu i trajalo je od oko 322. do 185. godine pre nove ere. Lukovi ove pećine su više lučnog oblika i sastoje se od zasvođene komore kružnog oblika i stubova pravougaone sale. Takođe se nalazi na južnoj strani granitnog brda.

Pećina je verovatno bila prva i ukrašena je natpisom na brahmi koji koristi ime Priiadarsin, što znači „Onaj koji donosi radost“. Jedna od najzanimljivijih karakteristika ove pećine je činjenica da su unutrašnji zidovi savršeno ravni i uglačani. Stvara efekat ogledala na kamenu i omogućava da se zvuk prilično dramatično odbija od zidova. Efekat stvara pojačan eho koji je možda korišćen za poboljšanje pesama monaha ili verskih ceremonija.

Karan Čaupar je mala jednostruka pravougaona prostorija takođe sa uglačanim površinama. U sebi ima natpis koji datira pećinu u 245. pne. Ova pećina se nalazi na severnoj strani. Sastoji se od samo jedne pravougaone prostorije, ali ima natpis koji se nalazi spolja.

Natpis glasi „u svojoj 19. godini vladavine, ja, kralj Prijadarsin, ponudio sam ovu pećinu veoma prijatne planine Khalatika, da služi kao sklonište tokom kišne sezone“. Ova pećina ima klupu isečenu u kamenu na jednom kraju koja je pružala mesto za meditaciju ili spavanje.

Visvakarma je dostupna samo sa Ašoka stepenica koje su isklesane sa litice na kojoj se nalazi. Ima dve veće pravougaone prostorije. Ova pećina se nalazi oko sto metara istočno od glavnog granitnog brda.

Veća pravougaona prostorija je otvorena prema spolja, dok je zatvorena potkružna soba na suprotnoj strani. Postoje i četiri male rupe u podu koje su možda omogućile drvenu ogradu da zatvori pećinu kada je to potrebno. Uprkos tome što je ova pećina ostala nedovršena, još uvek ima posvetu od Ašoke koja je pomogla da se dovedu u pitanje drugi datumi pećina, posebno pećina Lomas Riši.

Upoznavanje sa pećinama

Neke od pećina imaju natpis od cara Ašoke. Pećine Visvakarma i Sudama posvećene su Ajivkama u dvanaestoj godini njegove vladavine tokom njegovog preobraćenja u budizam.

Tada se sumnja da je on izgradio ostale pećine, mada je to mnogo teže dokazati. Karna Čaupar je zabeležen kao u devetnaestoj godini svoje vladavine. Ova pećina je možda bila posvećena budistima, ali drugi prevodilac takođe tvrdi da je bila posvećena Ajivikima.

Zanimljivo, uprkos tome što Lomas Riši nema natpis, njegova arhitektura više odražava budistički stil. Smatra se da je ova pećina bila referenca za Čaitia luk koji je prostorija slična hramu ili molitvenoj dvorani koja se najčešće povezuje sa budizmom.

Jedan od najzanimljivijih aspekata pećina su uglačani zidovi izuzetno tvrdih granitnih struktura. Na drugim mestima u društvu Maurija, ova veština je prikazana u skulpturama i stubovima.

Međutim, ovaj nivo veštine i tehnologije nije viđen nigde drugde u ovom periodu na ovoj skali. Neki istoričari su tvrdili da preciznost i tačnost ovih pećina nadmašuju čak i najbolje helenske građevine koje postoje širom antičkog sveta.

Mr. D. Tovarišić