Ako niste čuli za Šolomansiju, školu u kojoj su učenici učili tajne mračnih magija od samog Đavola, možda bi trebalo da znate. Abraham Van Helsing, Brem Stokerov stručnjak za živu bolest i materijalne i mistične bolesti, sigurno je čuo za to; sumnjao je da je grof Drakula učenik tog mesta.

Ova skrivena škola u planinama Rumunije bila je mesto gde je holandski lekar mislio da je Drakula naučio svoje mračne veštine. Legendarna škola za veštičarenje i čarobnjaštvo koja je bila konkurentna svakoj mračnoj palati gotičkih noćnih mora, bila je poznata po tome da proizvodi najmoćnije veštice, kao što je bilo poznato da od svojih učenika traži visoku cenu.

Odakle dolaze ove priče, o školi u kojoj bi učenici učili tajne mračnih magija od samog Đavola? Gde je bila, a možda i jeste, Šolomansija i šta se tu može naučiti?

Deset studenata i devet diplomaca

Učenike šolomansije zvali su i Šolomonari. Škola bi upisivala samo 10 učenika, najjačih, najboljih i najposvećenijih iz celog sveta.

Šolomonari bi naučili različite čarolije i iskoristili magijske moći da postanu veštice i čarobnjaci u ovoj jedinstvenoj magijskoj školi. Učenici bi takođe bili učeni o govoru životinja i kako da razgovaraju sa životinjama.

Ove učenike bi takvim moćima podučavao sam Đavo, a devetoro njih bi diplomiralo da bi se vratili u materijalni svet i koristili svoje moći za bilo koje zle planove koje su izabrali. Međutim, deseti bi se izdvojio i ne bi se vratio nepromenjen.

Ovaj poslednji student bi bio izabran da bude Meteorolog. Meteorolog bi imao zadatak da kreira i kontroliše vreme tako što bi jahao zmaja i leteo u nebo. Ne bi se vratili u svoj život, ostali bi zauvek promenjeni i prokleti za večnost.

Nije bilo lako pronaći Šolomansiju. Rečeno je da se nalazi pod zemljom, daleko od običnih ljudskih očiju. Zbog same prirode škole, bila je veoma dobro zaštićena odbrambenim magijskim čarolijama i drugim, agresivnijim magijskim oblicima zaštite.

Pošto je škola ostala pod zemljom tokom cele godine, učenici bi ostali ispod zemlje bez sunčeve svetlosti. Kada se tamo okupe, Šolomonari bi trenirali dugih sedam godina.

Ovih sedam godina oni bi ostali samo u školi i ne bi bili izloženi spoljašnjem svetu. Svet za njih ne bi postojao, i samo bi im ova posvećenost omogućila da ovladaju opasnim moćima koje su im bile ponuđene kao učenici Đavola.

Najveći od branilaca Šolomansa bio je zmaj Vremenotvorca. Postojalo je jezero blizu Šolomansa gde je veliki zmaj po imenu Balaur, ili Zmeu, držan potopljen dok se nije ukazala potreba. Ovo čuveno jezero nalazilo se na vrhu planine, u blizini Hermanštata u udaljenim rumunskim planinama, daleko van domašaja smrtnog čoveka.

Proces regrutovanja Šolomansa je misterija. Međutim, proces regrutovanja često bi uzimao u obzir lokalnu decu, a lokalno stanovništvo bi dobilo prednost u skladu sa svojim magijskim sposobnostima.

Postoje i priče da bi se prema raspoloživim kandidatima mogao upisati različit broj studenata. Ovaj broj može biti sedam, deset ili trinaest prema izabranim učenicima i praznim mestima u školi.

Ovi brojevi su imali veliki značaj u magiji i vradžbinama. Dakle, ovi konkretni brojevi su angažovani. Učenici bi tada bili učeni o mnogo stvari tokom perioda od sedam godina. Nastavni plan i program u Šolomansiji bi pokrivao mnogo predmeta, uključujući živa bića, životinje i njihov duh, magiju i tajne prirode.

Deca bi bila obučena u mnogim veštinama, poput bacanja različitih magijskih čini, učenja kako da kontrolišu kišu i jahanja na letećim zmajevima. Dobili bi moć nad manjim životinjama i sposobnost da kontrolišu oba ova stvorenja, pa čak i umove slabijih ljudi, baš kao što je Drakula mogao u Stokerovom romanu.

Mnogi studenti u Šolomansiji bi se često odlučili za učenje magije tokom dužeg vremenskog perioda. Na primer, dok je tradicionalni vremenski period samo sedam godina, mnogi stariji učenici ove magijske škole bi studirali magiju još dve godine.

Učenici viših razreda su tako diplomirali nakon sedam ili devet godina, koji su se smatrali daleko moćnijim nakon daljeg učenja. Na kraju svog obrazovanja, Šolomonari bi dobili instrukcije da kopiraju celokupno svoje znanje u Šolomonarovu knjigu kako bi pokazali svoj stepen znanja i magijskih veština.

Đavolja škola?

Međutim, nije tako jednostavno reći da je Šolomansa bila samo škola đavola, a u pažljivom proučavanju terminologije mogu se početi razotkrivati niti srednjovekovnog misticizma, jeresi, pa čak i antisemitizma. Od imena učenika: Šolomonari, ovu školu možemo povezati sa kraljem Solomonom.

Prema srednjovekovnim grimoarima i kodeksima, Solomon je koristio demone pakla da izgradi svoj Hram u Jerusalimu. Njegov metod je bio prilično briljantan: koristio je magične moći da ne vezuje sve demone za svoje naloge, već se koncentrisao na najmoćnije. Zatim, pošto je tog jednog stavio pod kontrolu, naterao bi demona da uputi sve svoje demonske sledbenike da urade ono što je Solomon rekao.

To je magija koja se uči na Šolomansiji, judejske čarolije koje koristi bogobojažljivi kralj u službi svog Boga, ovde pretvorene u zlo. Popularna vizija takve magije da se povezuje sa Satanom je proizvod revizionističke ruke srednjovekovnog hrišćanstva.

Mnogi ljudi su stoga direktno verovali da je sam Đavo predavao na Šolomansu i birali učenike koji su bili izuzetno magični u svojim svojstvima. Međutim, o ovom verovanju da je Đavo bio glavni instruktor u ovoj opskurnoj školi moglo bi se raspravljati jer je „mračna“ magija samo polovina onoga što vidimo kao veštičarenje.

Takođe je moguće da je škola nastala za vreme vladavine kralja Solomona i da ima potpuno drugačiju pozadinu od onoga što mi zaista mislimo ili vidimo. Da li je đavo trebalo da bude zarobljeni učitelj?

Osim ovoga, što se tiče detalja same Šolomanse, izgleda da je to kasnije ulepšavanje kako bi odgovaralo potrebama onoga ko ga je pozivao. Nekoliko stvari o velikoj školi ostaje dosledno, osim priče o Meteorologu.

Na zmaja koji se čuvao u blizini Šolomansa bi uzjahao jedan od najboljih učenika škole. Ovaj učenik bi bio izabran i nazvan Meteorolog jer bi mogao da kontroliše vreme i kišu.

Rečeno je da bi svaki put kada bi zmaj pogledao u oblake padala kiša u regionu. Dakle, Meteorolog je imao veliku odgovornost. Stoga je Meteorolog ponovo izuzetno moćna figura, ali ne nužno i zla.

Šolomantika zvuči kao svet za sebe, udaljen od normalnog sveta spolja i prkosi mu. Bez obzira da li je Đavo povezan sa izmišljenom školom ili ne, on je delovao kao inspirativna pozadina za mnoge filmove o veštičarstvu i čarobnjaštvu.

Da li je moguće da Škola Šolomans i Solomon još uvek postoje i da su među nama? Ne može se jednostavno odbaciti mogućnost fantazije u stvarnosti. Možda zaista postoji bajkovita škola za čarobnjake koja se do danas krije u rumunskim planinama?

Mr. D. Tovarišić