Jedna od živopisnijih urbanih legendi LA-a je ona o ljudima Gušterima, naprednoj rasi ljudi koja je stvorila podzemni grad pre nekih 5.000 godina. Prema priči, neprocenjivo bogatstvo i zlatne ploče sa uklesanim poreklom ljudske civilizacije samo su čekale da ih otkrije neki pametan lovac na blago. Jedan od njih je Voren Šufelt, rudarski inžinjer i pronalazač, koji je pomoću X zraka detektovao podzemne tunele i mesta gde se zlato nalazi. Da li su, možda, ljudi Gušteri odgovorni za požare u Los Anđelesu!?

Grad Los Anđeles ima reputaciju prilično divljeg mesta, reputaciju na kojoj se često dobro zarađuje. Međutim, nekoliko tvrdnji o gradu anđela su tako divlje kao one koje je izneo G. Voren Šufelt.

1930-ih ubedio je veliki deo grada da duboko ispod njegovih ulica leže tuneli ispunjeni zlatom. “Tunele”, tvrdio je on, “iskopala je pre više hiljada godina izumrla rasa ljudi guštera.”

Rudarski inženjer i pronalazač koji je postao arheolog amater Šufelt je tvrdio da zna gde je ovo zlato skriveno. Naoružan “radio rendgenskim” uređajem, Šufelt je krenuo na smelu ekspediciju da otkrije ovu legendarnu metropolu, izazivajući radoznalost i skepticizam.

Zašto je Šufelt ovo pomislio? I, što je još važnije, šta je našao ispod ulica LA-a?

Prevarant ili budala?

Džordž Voren Šufelt je bio geofizičar i rudarski inženjer iz Sjedinjenih Država. Poreklom iz Misurija, Šufelt je postao poznat kao pronalazač amater 1930-ih.

Njegov najpoznatiji pronalazak bio je uređaj koji je nazvao “radio rendgenski snimak”, za koji je tvrdio da može locirati podzemne tunele i šupljine. Šufelt je privukao široku pažnju 1930.-ih godine u Los Anđelesu zbog svoje smele tvrdnje da izgubljeni grad naseljen ljudima Gušterima leži skriven ispod Los Anđelesa, što je izazvalo žurbu da pronađe ovu skrivenu ruševinu.

Odakle mu ovakva ideja? Pa, ispod LA-a ima puno tunela, najmanje 270. Ali oni nisu bili dom rasi ljudi guštera. „Ljudi gušteri“ nisu bili gušteri kako ih smatramo reptilima iz emisije Dejvida Ajka. Bili su veoma napredna rasa ljudi, inteligentnija od modernih ljudi, koja je guštera smatrala simbolom dugog života. Gradili su svoje podzemne gradove u obliku guštera. Glava guštera je bila ispod onoga što je sada stadion Dodžer, a rep ispod Centralne biblioteke u centru grada. Čak je rekao da se tuneli protežu do okeana.

Šufelt i njegovi partneri verovali su da se „Ključna soba“ nalazi ispod brda Fort Mur. Rečeno im je da su „Ljudi gušteri“ sve svoje najvažnije znanje čuvali upisano na trideset sedam zlatnih ploča koje su se nalazile u toj Ključnoj sobi. Šufelt je čak tvrdio da je video te ploče i slikao ih svojom mašinom “Radio X-Ray”. Okrug Los Anđelesa je odobrio iskopavanje sve dok su dobili pedeset posto pronađenog blaga. Ekspedicija bušenja je počela, ali nisu pronašli zlato unutar prvih 75 metara. Do decembra, grupa je napustila tu ideju, a Šufelt je napustio oči javnosti. Grad je smatrao da je projekat previše opasan za nastavak.

Umesto toga, većina tunela je nekada bila korišćena kao bezbedni ulični prelazi za konje i ljude. Drugi su jednostavno napušteni prolazi poput onih ispod UCLA, imanja Bel-Air i državnog istorijskog parka El Pueblo de Los Anđeles. Potonji ima svoju zanimljivu priču, za koju se kaže da su je koristili kineski stanovnici tokom kineskog masakra 1871. godine.

Međutim, Šufelt nije bio zainteresovan za ništa od ovoga. Njegova inspiracija leži u drevnom folkloru Indijanaca Hopija i pričama za koje je verovao da su u Los Anđelesu bili dom u tunelima starih 5.000 godina, tunela za koje je Šufelt 1933. tvrdio da je njegova “radio rendgenska” mašina otkrila.

Nakon što je „otkrio“ tunele, Šufelt se uputio u Arizonu gde je intervjuisao poznatog vođu Hopija, Little Chief Greenleaf. Šef Grinlif je rekao Šufeltu da je tunele oko 3.000 godina pre nove ere iskopala veoma napredna rasa ljudi guštera koji su bili u srodstvu sa Majama.

Očigledno, ljudi Gušteri su oterani u podzemlje nakon katastrofalnog udara meteora koji ih je skoro zbrisao. Da bi preživeli, izgradili su tri podzemna grada duž američke pacifičke obale, od kojih je najimpresivniji bio pod LA-om.

Koristeći hemikalije za kopanje kroz stenu, ovi ljudi Gušteri iskopali su mrežu od najmanje 285 tunela u kojima je nekada bilo 1.000 njihovih porodica. Prema legendi Hopija, ovi tuneli i sobe bili su ispunjeni zlatom (simbol dugog života) i obloženi cementom boljim od bilo čega što je čovečanstvo smislilo.

Šufelt nikada nije razjasnio da li ovi ljudi gušteri zaista izgledaju kao gušteri, ali navodno njihov podzemni grad jeste. Rečeno je da tuneli čine obris velikog guštera, čija se glava nalazi ispod stadiona Dodžer, a rep negde ispod Centralne biblioteke LA-a.

U potrazi za podzemnim gradom

Nakon što je čuo ovu priču, Šufelt se vratio u LA i koristio svoju novoizmišljenu rendgensku mašinu za mapiranje tunela ljudi guštera. Ubrzo je rekao novinarima da je pronašao 580 metara tunela i soba sa 836 kvadratnih metara površine.

Takođe je tvrdio da je pronašao 16 mesta gde su ljudi Gušteri čuvali svoje zlato, navodeći da je najveća riznica bila „ključna soba“ skrivena duboko ispod Tajms Miror skvera. Rečeno je da ovo sadrži mapu od 37 velikih zlatnih ploča, svaka dugačka 120 cm i široka 36 cm.

Sada kada je imao svoju mapu, Šufeltu je samo bila potrebna dozvola da počne da kopa LA. Na njegovu sreću, njegovo sledeće istraživanje pomoću radio rendgenske mašine pokazalo je ranije neotkrivenu „sobu s blagom“ na Ft. Mur Hiul. Činjenica da se za brdo dugo pričalo da sadrži zlato koje su Španci skrivali sredinom 19. veka dala je dovoljno verodostojnosti njegovim tvrdnjama da je Okružni nadzorni odbor dao Šufeltu i njegovom timu dozvolu da počnu da kopaju.

Lokalne novine su to propratile i ubrzo su bile preplavljene spektakularnim izveštajima o zakopanom blagu u LA. Lokalna vlada se čak uključila u uzbuđenje, u dogovoru sa Šufeltom je stajalo da on i njegov tim moraju da podele šta god nađu 50-50% sa okrugom.

Šufelt je ubrzo započeo kopanje u ulici Nort Hila. Samo 8,5 m u njegovom bušenju, novine su izvestile da je tim već našao zlato i da je spreman da počne da ga vadi. Javnost je bila šokirana: da li su ove priče zaista istinite?

Ne, nisu mogli, a u stvari, nisu našli mnogo. „Stručnjaci“ su bili u evidenciji navodeći da bi Šufeltova kopanja morala da dostigne najmanje 305 metara pre nego što se nešto otkrije. Nažalost, ni bušenje nije išlo glatko.

Guste gromade otežavale su kretanje i nakon što je udario u podzemnu vodu, tim je imao ogromne količine blata sa kojim se borio. Negde između 76 i 105 metra tim je bio primoran da odustane.

Tačno zašto, ostaje nejasno. Neki izveštaji tvrde da je uzrok bio urušavanje, ali drugi jednostavno navode da su nakon što su novine izgubile interesovanje za priču, sredstva presušila, a Šufeltov tim je ostao bez novca. Nedugo zatim, Šufelt je nestao, ponovo se pojavio u Severnom Holivudu 1957. godine, ali je ubrzo nestao iz istorije.

Njegov tim nikada nije pronašao dokaze o ljudima gušterima ili izgubljenom zlatu. Da li je to bila prevara? Neki stručnjaci veruju da je tako. Prema profesoru Univerziteta Čepmen Polu Apodaki, Šufeltova verzija mita o Hopiju bila je „preuveličana i iskvarena“.

Ili je možda, sugerišu maštoviti, Šufelt prerano odustao. Godine 1972. čovek iz San Hozea na planinarenju na planini Šasta tvrdio je da je video osobu guštera koja je nosila košulju i pantalone kako takođe planinari planinom.

Štaviše, pet nedelja pre nego što je Šufelt uopšte započeo svoje iskopavanje, žena iz Piko Rivere je navodno imala viziju ogromnog podzemnog grada koji je izgradila izumrla, ali napredna rasa. Slučajnost ili dokaz da je Šufelt bio na pravom putu?

Naravno, većina ljudi bi se složila da je Šufeltova priča pseudonauka. Nikada nisu pronađeni stvarni dokazi o ljudima gušterima ili izgubljenom gradu. Niko osim Šufelta takođe nikada nije video njegov radio rendgenski aparat u akciji. Ipak, njegova priča nastavlja da pleni maštu i podstiče radoznalost o skrivenim misterijama koje vrebaju ispod naših gradova.

Iako se dva puta kopalo u pomenutom brdu, jednom za stvaranje tunela na Brodveju i ponovo za izgradnju autoputa 101, zlato nije pronađeno. Možda samo još nisu dovoljno duboko kopali. Postojanje ovih tunela postavlja pitanja o tome koje se druge tajne kriju ispod grada Los Anđelesa i da li je zaista drevna, napredna civilizacija zakopana ispod njega. Iako ne postoje dokazi koji bi podržali postojanje naroda Guštera ili njihovih zlatnih ploča, legende o podzemnim tunelima i izgubljenom blagu i dalje osvajaju našu maštu. Da li će se uskoro pojaviti teorija da su za katastrofalne požare u Los Anđelesu koji se upravo dešavaju možda odgovorni ljudi Gušteri, ostaje da saznamo u vremenu pred nama.

Mr. D. Tovarišić