Od drevnog Egipta i Maja do perioda velike depresije, osvrnimo se na neke od najrazornijih suša u istoriji, koje su izazvale nesagledive posledice, pa čak i nestanak nekih civilizacija.

Suše su kroz istoriju promenile ljudska naselja i civilizacije, od proterivanja ljudi iz Afrike, preko doprinosa padu faraona u Egiptu i carstva Maja u Mezoamerici, do podsticanja velikih promena u poljoprivredi usred Duboke depresije. Pogledajte sedam slučajeva kada su razorne suše uticale na ljudsku istoriju.

1. Tropska Afrika (133 000 p.n.e. do 88 000 p.n.e.)

Vađenjem sedimentnih jezgara iz jezera Malavi, jednog od najvećih i najdubljih jezera na Zemlji, naučnici su 2007. godine utvrdili da je podsaharska Afrika doživela niz mega suša od pre 135.000 do 90.000 godine. Padavine su bile toliko oskudne, u stvari, nivo vode u jezeru pao je za oko 600 metara, a bujne šume su se pretvorile u sušno šipražje.

Povratak vlažnijih uslova, koji se poklopio sa proširenim koridorom Nila, možda je tada omogućio ljudima idealan prozor za napuštanje Afrike i kolonizaciju sveta, kažu naučnici.

2. Stari Egipat (oko 2200. p.n.e.)

Sedimenti delte Nila pokazuju da se količina polena močvarnih područja smanjila pre oko 4.200 godina i da se povećala količina drvenog uglja (znak požara), što je navelo naučnike da veruju da je moralo doći do suše. Oni dalje spekulišu da je ovaj nedostatak kiše doprineo propasti egipatskog Starog kraljevstva, najpoznatijeg po izgradnji masivnih piramida u Gizi. Druge civilizacije koje će propasti otprilike u to vreme, verovatno kao rezultat iste suše, uključuju Harapu današnje severozapadne Indije i Pakistana, Subir današnje Sirije i Minojce sa Krita.

3. Mezoamerika (oko 760. do 910. godine nove ere)

Tokom svog takozvanog klasičnog perioda od otprilike 250. godine nove ere do 9. veka, Maje su izgradile desetine monumentalnih kamenih gradova dok su u isto vreme napravile impresivne korake u matematici, poljoprivredi, astronomiji, pisanju i umetnosti. Onda se sve raspalo, kolaps u kome je suša gotovo sigurno igrala veliku ulogu.

Brojne studije ilustruju da su Maje trpele vekove malih padavina od otprilike 600-ih do 1100-ih i da se čini da se glavne epizode napuštanja gradova od 760. do 910. godine poklapaju sa posebno sušnim godinama. Naučnici tvrde da su posledice suše tada pogoršane ratom, političkom nestabilnošću i degradacijom zemljišta.

4. Velika depresija (1931.-1939.)

Pošto je Velika depresija već otežavala život, suša je pogodila Velike ravnice 1931. i u suštini je trajala do kraja decenije. U kombinaciji sa kratkovidim poljoprivrednim praksama, izazvao je ogromne oblake prašine koji su zamračili nebo, zadržali se u plućima stanovnika i podstakli masovnu migraciju na zelenije pašnjake. Vrhunac je došao 1934. godine, koju su istraživači NASA-e nedavno nazvali najgorom sušnom godinom prošlog milenijuma u Severnoj Americi. Ne zaostaje ni 1936. godina, kada je, usred prašnih oluja, razorni letnji toplotni talas ubio više od 5.000 Amerikanaca i 1.100 Kanađana.

5. Kina (1941.-1942.)

Usred haosa u Drugom svetskom ratu, jedna od najvećih suša u Kini poslednjih decenija pogodila je provinciju Henan, deo tradicionalnog regiona u zemlji. Vetrovi, oluje sa gradom i skakavci su pogoršali situaciju, a 1942. godine žetve žitarica u delu provincije koji nije okupirao Japan pao je na otprilike četvrtinu svoje normalne proizvodnje. Da stvar bude gora, veliki deo te hrane otišao je vojnicima. Prisiljeni da jedu korenje i koru, čak 3 miliona Kineza umrlo je od gladi do kraja sledeće godine, a milioni su postali izbeglice.

6. Severne velike ravnice (1987.-1989.)

Nakon sušnog perioda iz 1950.-ih, nijedna rasprostranjena suša nije pogodila Sjedinjene Države sve do kasnih 1980.-ih, kada je glavna zemlja kukuruza i soje u Severnim Velikim ravnicama počela da pati od malih padavina. Šireći se i na istok i na zapad, suša je tada bila okrivljena za mnoge toplotne talase i šumske požare koji su izbili u leto 1988. godine. U i oko Nacionalnog parka Jelouston, na primer, požar je zapalio oko 1,2 miliona hektara, zatvorivši ceo park prvi put. Istraživači su kasnije procenili cenu ove trogodišnje suše na 39 milijardi dolara, označivši je kao najskuplju američku prirodnu katastrofu do tog trenutka.

7. Sirija (2006.-2010.)

Eksperti sve više veruju da je najgora suša u Siriji u prošloj deceniji možda izazvala građanski rat u zemlji, stalnu, višestranu aferu koja je odnela živote više od 200.000 ljudi.

Tokom suše, otprilike 1,5 miliona Sirijaca iz poljoprivrednih sela pobeglo je u gradove jer je njihova stoka umrla, a njihova polja su se pretvorila u pustinju. Međutim, umesto saosećanja, naišli su na navodnu ravnodušnost vlade predsednika Bašara el Asada, koja im je, između ostalog, smanjila subvencije za hranu i energiju. Uz sektaške tenzije koje su dodatno pojačale njihovo nezadovoljstvo, jedan broj ovih novozaposlenih farmera pridružio se mirnim protestima protiv Asada 2011. godine koji su brzo prerasli u nasilni sukob. Nakon toga usledile su sankcije i rat, čime se još više pojačala kriza koja je kulminirala svrgavanjem vlasti pre mesec dana.

Mr. D. Tovarišić