Šta se dogodilo sa dvanaest apostola posle Isusovog raspeća?

Apostoli su bili neki od najvažnijih vođa u pokretu koji je postao hrišćanstvo. Najveća religija na svetu postoji kakvu danas poznajemo zbog njihovog rada u godinama nakon Isusove smrti. Ali većina ljudi zna samo nekoliko njihovih imena — a kamoli šta Biblija kaže o njima ili šta su postigli za života i kako su završili.

*Dvanaest apostola sa Isusom. Izvor: Andrej Nikolaevič Mironov*

Negde oko 33. godine naše ere, Isus Hrist je razapet jer je tvrdio da je sin Božji. Ubrzo nakon toga, njegovi sledbenici su rekli da je vaskrsnuo i počeli su da propovedaju jevanđelje. Ovo je istovremeno pokrenulo pokret koji je postao hrišćanstvo i učinilo ih metom istog progona sa kojim se suočio i Isus. Neki od njih su na kraju umrli na isti način kao i on.

Isusovi najbliži sledbenici bili su apostoli, poznati kao „Dvanaest apostola“. Kao vođe u ranoj crkvi, svaki od apostola je igrao integralnu ulogu u širenju crkve širom drevnog sveta, i mnogi od njih su umrli kao direktan rezultat napora svoje službe, često od ruku ljudi od kojih su bili pozvani da dođu.

U Bibliji se četrnaest ljudi smatra apostolima — prvobitnim članovima Dvanaestorice, plus Matija (koji je izabran da zameni Judu Iskariotskog) i Pavle (apostol neznabožaca). Svi su to bili stvarni ljudi koji su živeli i umrli u prvom veku nove ere.

Samo dve njihove smrti su zabeležene u Bibliji (Jakova i Jude Iskariotskog). Većina onoga što znamo o smrti drugih apostola potiče od drevnih hrišćanskih pisaca i crkvene tradicije, a često postoji više izveštaja o tome gde i kako su oni umrli. Uobičajeno se veruje da je samo jedan apostol umro prirodnom smrću (Jovan), ali neki izveštaji sugerišu da je možda bilo i drugih koji nisu stradali. Tradicionalno, svaki apostol je prikazan u umetničkom držanju ili nosi ikonu povezanu sa njihovom smrću (prikaz Vartolomeja je inače prilično jeziv).

U ovom članku ćemo pogledati šta znamo i ne znamo o smrti svakog apostola, oslanjajući se na Bibliju, istoriju, ranohrišćanske pisce i legende da bismo vam pružili čitav niz mogućnosti. Za većinu apostola, datumi njihove smrti su nepoznati ili su jednostavno procenjeni, iako neki imaju preciznije vremenske okvire. Ponekad može biti teško pratiti tradiciju do njihovih originalnih izvora. Kada je to moguće, uradili smo to za vas. Tih 14 apostola, čiji kraj ovde analiziramo, su: Simon Petar, Andrej, Jakov, Jovan, Filip, Vartolomej, Toma, Matej, Jakov sin Alfejev, Juda, Simon Zilot, Juda Iskariotski, Matija i Pavle.

Počnimo sa kratkim osvrtom na sve načine na koje su apostoli možda umrli prema Svetom pismu, predanju i legendi.

Kako je Petar umro?

*Sveti Petar, „stena“ na kojoj je* Isus nameravao da sagradi svoju crkvu, bio je jedan od Isusovih najvažnijih sledbenika i, ako je verovati katolicima, prvi papa. Propovedanje hrišćanstva u Rimu je u to vreme bio rizičan posao, a Petra je car Neron razapeo oko 64. godine nove ere, obešen naglavačke o krst jer se govorilo da se ne oseća dostojnim da umre istom smrću kao i sam Hrist (Izvor:Stadel Museum)

Simon, takođe poznat kao Petar, bio je jedan od najistaknutijih učenika Isusa Hrista i jedan od najvažnijih vođa ranohrišćanske crkve (katolička tradicija čak tvrdi da je on bio prvi papa), tako da to ne bi trebalo da bude iznenađenje da je doživeo sličnu sudbinu Isusovu.

Petar je bio razapet, ali obrnuto: okačili su mu krst naopačke.

Prema crkvenom predanju, Petra je ubio car Neron oko 64. godine nove ere, nakon velikog požara u Rimu, za koji je slavno okrivio hrišćane. Apokrifni tekst iz drugog veka pod nazivom Dela Petrova bio je prvi izveštaj u kojem se tvrdi da je Petar razapet naopačke, što je navodno bilo zato što nije smatrao sebe dostojnim da umre istom smrću kao Isus.

Na kraju Jevanđelja po Jovanu, Isus predviđa Petrovu smrt kada mu kaže: „Kada ostariš, pružićeš ruke svoje, i neko drugi će te obući i odvesti kuda nećeš da ideš“ (Jovan 21.:18). U slučaju da niste upoznati, Jovan primećuje: „Isus je ovo rekao da bi ukazao na vrstu smrti kojom će Petar proslaviti Boga“ (Jovan 21:19).

Kliment Rimski, rani crkveni otac koji je lično poznavao apostole, napisao je u svom čuvenom pismu poznatom kao Prva Klimentova: „Uzmimo plemenite primere naše generacije. Kroz ljubomoru i zavist najveći i najpravedniji stubovi Crkve bili su proganjani, pa čak i do smrti. . . . Petar je zbog nepravedne zavisti pretrpeo ne jedan ili dva, nego mnoge trudove, i najzad, iznevši svedočanstvo, otide na mesto slave koje mu pripada.”

Jevsevije, otac crkvene istorije, citira Origena (učenjaka iz drugog/trećeg veka) koji je rekao: „Petar je razapet u Rimu sa glavom nadole, kao što je i sam želeo da strada“ (Crkvena istorija).

Rimski vojnici su imali reputaciju da eksperimentišu sa varijacijama raspeća. Prema jevrejsko-rimskom istoričaru Josifu Flaviju, koji je živeo u prvom veku, rimski vojnici nisu uvek razapinjali ljude „desnom stranom nagore“ i pokušavali su da se zabavljaju na različitim pozicijama (Jevrejski rat).

Kako je Andrej umro?

*Petrov brat Andrej je takođe bio razapet nekoliko godina ranije negde u* Grčkoj, najverovatnije u gradu Patra. Njegov krst takođe nije bio isti kao Isusov, već je bio u obliku slova „X“, pri čemu je krst Svetog Andreja postao heraldička i simbolička figura i možda je najpoznatiji u škotskoj zastavi. Problem sa njegovom smrću je u tome što jedini zapis o njegovom raspeću potiče iz Dela Andrije, apokrifnog teksta ispunjenog fantastičnim čudima i misticizmom (Stefan Lokner)

Petrov brat Andrej je navodno pretrpeo sličnu smrt, ali poreklo ove tradicije nije tako pouzdano.

Prema predanju, Andrej je stradao na krstu u grčkom gradu Patra oko 60. godine nove ere. Kao i njegov brat Petar, Andrej nije smatrao sebe dostojnim da umre na isti način kao Isus, pa je bio vezan — a ne prikovan — za krst koji je bio okačen u obliku slova X umesto T. Iz tog razloga, krst u obliku slova X ponekad se naziva i krst Svetog Andreja.

Nažalost, poreklo ovog narativa nije baš pouzdano. Dolazi iz apokrifne knjige pod nazivom Dela Andrejeva, koja takođe uključuje brojne natprirodne izveštaje o Andrejevim čudima — uključujući tvrdnju da je propovedao tri dana uzastopno dok je visio na krstu — i pojavila se tek decenijama, možda čak i vekovima posle njegove smrti.

Prema Delima Andrejevim, deo Andrejeve trodnevne propovedi (koju je održao dok je umirao) uključivao je hvaljenje krsta kao simbola Hristovog prelepog iskupljenja:

„Zdravo, Krste, otkriven Telom Hristovim i ukrašen udovima njegovim kao da su skupoceni biseri. Pre nego što te je Gospod uzjahao, ti si nadahnuo zemaljski strah. Sada si, umesto toga, obdaren nebeskom ljubavlju, prihvaćen kao dar.”

„Vernici znaju za veliku radost koju posedujete i za mnoštvo darova koje ste pripremili. Dolazim vam, dakle, siguran i radostan, da biste i vi mene primili ushićenog kao učenika Onoga koji je bio na vama… Krste blaženi, obučen u veličanstvo i lepotu udova Gospodnjih!… Uzmi me, odnesi me daleko od ljudi, i vrati me Učitelju mome, da me tobom primi onaj koji me je tobom otkupio. Zdravo, Krste; da, zdravo!“

Rana crkva je s pravom bila sumnjičava prema Delima Andrejevim, ali izgleda da je crkvena tradicija podržavala sličan izveštaj o njegovoj smrti. U zapisu za Andreja, Foksova knjiga mučenika kaže:

„Propovedao je jevanđelje mnogim azijskim narodima; ali po dolasku u Edesu bio je uzet i razapet na krstu čija su dva kraja bila učvršćena poprečno u zemlji. Otuda i izvođenje pojma Andrejev krst.“

Kako je Jakov umro?

*Sveti Jakov je bio prvi od apostola koji je umro, i jedini čija je smrt zabeležena u Bibliji osim Jude. Ovo nas stavlja na čvršću osnovu: Dela 12 iz Novog zaveta kažu da je Irod, zabrinut zbog* jevrejskog nepoverenja prema novoj religiji, dao Jakova ubiti mačem u Jerusalimu. Veruje se da se to dogodilo oko 44. godine nove ere (Stefan Lokner)

Sveti Jakov je bio prvi od Isusovih apostola koji je umro zato što ga je sledio, i on je jedan od jedina dva apostola čija je smrt zabeležena u Bibliji. (Drugi je Juda Iskariotski.) Pogubljen je mačem. Čitamo o njegovoj smrti u Delima 12:

„U to vreme je kralj Irod uhapsio neke koji su pripadali crkvi, nameravajući da ih progoni. Dao je da pogubi Jakova, brata Jovanovog, mačem.” — Dela 12:1–2.

Kralj Irod je želeo da pridobije naklonost Jevreja. Pošto su Jevreji bili veoma zainteresovani da spreče širenje hrišćanstva, on je verovao da će progon hrišćana zadovoljiti njegove jevrejske podanike — i tako je bilo (Dela apostolska 12:3). Naučnici generalno veruju da je Jakov ubijen u Jerusalimu 44. godine nove ere.

U četvrtom veku, Jevsevije iz Cezareje citirao je Klimenta Aleksandrijskog o Jakovljevoj smrti:

„Čini se da je stražar koji ga je doveo u sud bio toliko dirnut kada ga je video da svedoči da je priznao da je i on hrišćanin. Tako su oboje zajedno odvedeni, a na putu je zamolio Jakova da mu oprosti. Jakov je na trenutak razmislio, a onda je rekao „Želim ti mir“ i poljubio ga. Dakle, obojica su obezglavljeni u isto vreme.” —Jevsevije iz Cezareje, Crkvena istorija.

Kliment Aleksandrijski je rođen nešto više od 100 godina nakon što je Jakov umro, ali je vrlo moguće da je imao pristup zapisima koji nisu preživeli. I dok postoji mnogo legendi oko slavnih hrišćana, nije teško zamisliti da je to istina.

Jakov je bio prvi od apostola koji je „ispio čašu koju je ispio Isus“ (Marko 10:39).

Kako je Jovan umro?

Obično se smatra da je Sveti Jovan jedini apostol koji je umro od starosti, izbegavši mučeničku sudbinu sa kojom su se suočili rani hrišćani. Ovo bi moglo imati neke veze sa njegovim poslom: Isus ga je zadužio da ne širi vest o hrišćanstvu, već da se brine o Isusovoj majci, Mariji. Međutim, izgleda da su Rimljani ipak pokušali da ubiju Jovana, zamočili ga u bačvu sa kipućim uljem iz koje je izašao nepovređen. Moguće je da ovaj dodatak nudi uvid u pravu Jovanovu sudbinu, i da je on živ kuvan (Francesko Morandini)

Jovan se tradicionalno smatra jedinim apostolom koji je umro od starosti. Neki izveštaji sugerišu da je još nekoliko umrlo prirodnom smrću, ali Jovanova tradicija je najčvršće utemeljena.

Pre nego što je Isus umro, poverio je svoju majku Mariju voljenom učeniku (Jovan 19:26–27), za koga se najčešće veruje da je Jovan.

Kada je Marija umrla, Jovan je navodno otišao u Efes, gde je napisao svoje tri poslanice. Odatle je prognan na ostrvo Patmos zbog propovedanja jevanđelja, gde je primio otkrivenje od Hrista i napisao Knjigu Otkrovenja. Na kraju se vratio u Efes i umro običnom smrću negde posle 98. godine nove ere.

(Ova tradicija pretpostavlja da su Jovan apostol i Jovan Patmos ista osoba, a naučnici nisu sigurni da li je to slučaj.)

Tertulijan, hrišćanski pisac s kraja drugog i početka trećeg veka, pisao je da su ga, pre nego što su Rimljani proterali, odveli u koloseum i potopili u bačvu sa kipućim uljem. Kada je izašao nepovređen, ceo Koloseum je prešao u hrišćanstvo. Zbog toga neka ikonografija prikazuje Jovana u bačvi sa kipućim uljem.

Kako je Filip umro?

Sada ulazimo u problematičniju teritoriju. Znamo da su u ranoj crkvi postojala najmanje dva centralna „Filipa“: apostol i jevanđelist, a znamo da su rani hrišćani pomešali i ova dva. Koji je Filip koji je, i šta se desilo učeniku Filipu, postalo je zbunjujuće. Čini se najverovatnije da je apostol umro na krstu poput Isusa (najverovatnije u Hijerapolju u Grčkoj), ali neki beleže da je bio posečen. Ili je možda kamenovan do smrti, ili razapet naopačke, ili možda uopšte nije mučenički (Simon de Vos)

Vrlo rano su hrišćani pomešali Filipa apostola sa Filipom jevanđelistom iz Dela apostolskih. Dakle, ne možemo sa sigurnošću reći koji se izveštaji odnose na kojeg Filipa. Da stvar bude gora, postoje oprečne priče.

U suštini, ne znamo kako je Filip umro. Ali postoji mnogo mogućnosti. Jedan zapis kaže da je umro prirodnom smrću. Drugi kaže da mu je odsečena glava. Ili kamenovan do smrti. Ili razapet naopačke. Ono što znamo je da je umro negde u prvom veku, verovatno oko 80. godine nove ere.

Čini se da većina najranijih predanja ukazuje na to da je ubijen u drevnom grčkom gradu Hijerapolisu. Polikrat iz Efesa napisao je u pismu papi Viktoru: „Govorim o Filipu, jednom od dvanaest apostola, koji je položen u Jerapolju. . .”

Kajje Prezviter (hrišćanski pisac iz trećeg veka) je napisao: „I posle toga u Jerapolju u Aziji behu četiri proročice, kćeri Filipove. Tamo je njihov grob, a tu i njihov otac.” Ali izgleda da ovo govori o Filipu jevanđelistu, koji je imao „četiri neudate kćeri, koje su prorokovale“ (Dela 21:8–9). Malo je verovatno da su oba Filipa imala četiri ćerke koje su proricale.

Dela po Filipu pružaju najraniji, najdetaljniji izveštaj o njegovom mučeništvu, ali opet, teško je reći koliko mu možemo verovati. Filip je navodno preobratio prokonzulovu ženu, što je dovoljno naljutilo prokonzula da on i Vartolomej budu razapeti naopačke. Dok je tu visio, Filip je propovedao, a narod je bio podstaknut da ih oslobodi. Rekao im je da oslobode Vartolomeja, ali da ga ne skinu.

Kako je Vartolomej umro?

Imamo još jednu mutnu priču sa Svetim Vartolomejom. Uglavnom se u umetnosti prikazuje kao da je živ odrubljen, a zatim obezglavljen, možda zato što nudi najzanimljiviju sliku, ali prema drugim izvorima bio je i razapet, razapet naopačke ili utopljen. Postoji i tradicija da je putovao u Indiju da propoveda hrišćanstvo i da je zbog toga bio pretučen i ubijen. U svakom slučaju, skoro jedina stvar oko koje se izveštaji mogu složiti je da je njegova smrt bila posebno jeziva (Stefan Lokner)

Vartolomej je verovatno poginuo — ali kao i mnogi apostoli, postoji nekoliko načina da se to dogodilo. Najpopularnija i najplodnija tradicija je da su mu skinuli kožu, a zatim odrubili glavu, zbog čega većina umetnosti koja ga prikazuje ili ga prikazuje kako drži ili nosi kožu, ili ga povezuje sa skidanjem noževa.

Prilično odvratno, zar ne? Ali postoje i drugi zapisi o njegovoj smrti.

Foksova knjiga mučenika tvrdi da su ga u Indiji „nestrpljivi idolopoklonici na kraju okrutno pretukli, a zatim razapeli na krst“.

Zlatna legenda beleži nekoliko izveštaja:

„Postoje različita mišljenja o načinu njegove strasti. Jer blaženi Dorotej kaže da je razapet, i još kaže: Vartolomej je propovedao ljudima Indijcima, i predavao im jevanđelje po Mateju na njihovom pravom jeziku. Umro je u Albanu, gradu velike Jermenije, razapet glavom nadole. Sveti Teoder kaže da mu je skinuta koža, a u mnogim knjigama se čita da je samo posečen. A ova suprotnost se može iskazati na ovaj način, da neki kažu da je bio razapet i skinut pre nego što je umro, a da bi imao veće muke, bio je oderan i na kraju posečen.”

Druga tradicija tvrdi da je pretučen do nesvesti i udavljen u okeanu.

Kako god da je Vartolomej umro, to je verovatno bilo prilično jezivo. Ali iako se možda ne slažu oko načina njegove smrti, sve tradicije povezuju Vartolomejovu smrt sa njegovom službom. Sad, samo da se svi slože gde je to bilo.

Kako je Toma umro?

„Sumnjičavi“ (Neverni) Toma ima relativno jasnu priču. Gotovo po svemu sudeći, proboden je kopljem u gradu Majlapuru, u južnoj Indiji, negde oko 72. godine nove ere. Otputovao je u Indiju sa Vartolomejom, pošto je Isus poslao svoje apostole u parovima da propovedaju njegovu reč (Stadel Museum)

Apostol Toma, takođe poznat kao zloglasni „Neverni Toma“, ima prilično jasnu tradiciju oko njegove smrti.

Dela Tomina kažu da je ubijen u Majlapuru u Indiji, gde je izboden kopljima. Sirijska hrišćanska tradicija navodi da je Toma ubijen u Majlapuru 3. jula 72. godine nove ere, uz napomenu da je ubijen kopljem. Prvi zapis u crkvenom kalendaru glasi:

„3. jula, Sveti Toma koji je proboden kopljem u ‘Indiji’.”

Ne postoji drugi narativ o njegovoj smrti.

Kako je Matej umro?

Čini se da najranija predanja o životu apostola Mateja za koja znamo sugerišu da je umro prirodnom smrću. Međutim, nije prošlo mnogo pre nego što se pojavio niz suprotstavljenih priča o njegovom mučeništvu, a Matej sada ima sumnjiv izveštaj da ima najveći broj različitih priča o njegovoj smrti od svih Isusovih učenika. Neki smatraju da je spaljen do smrti, ili upao u zasedu i ubijen. Drugi kažu da je pogubljen, ili kamenovan, ili kao što je na slici iznad da je gomila napala na njega i da je ubijen (Jan de Beer)

Postoji nekoliko suprotstavljenih izveštaja o Matejevoj smrti. Kliment Aleksandrijski citira Herakleona, jednog od najranijih komentatora Novog zaveta, koji kaže da je Matej umro prirodno:

„Ali neće se naći ni da se ova izjava govori univerzalno; jer su se svi spaseni ispovedili glasom i otišli, od kojih su Matej, Filip, Toma, Levije i mnogi drugi.” — Stromata

Ali dok se često pretpostavlja da su raniji zapisi pouzdaniji (jer su bliži trenutku kada su se događaji zaista desili), većina naučnika danas ne prihvata Herakleonov izveštaj. Svi drugi rani zapisi o Matejevoj smrti tvrde da je ubijen, ali se ne slažu oko toga kako i gde se to dogodilo. Rani crkveni oci su rekli da je bio spaljen, kamenovan, izboden ili posečen.

U čuvenoj Knjizi mučenika Džona Foksa (u kojoj su sakupljene najpopularnije tradicije poznate u šesnaestom veku), zapis za Mateja kaže:

„Poprište njegovih trudova bile su Partija i Etiopija, u kojoj je poslednjoj zemlji stradao mučenički, ubijen helebardom u gradu Nadabah, 60. godine nove ere.”

Kako je umro Jakov sin Alfejev?

Jakov Mlađi, ili Jakov Mali, veoma je zanimljiva figura u ranoj crkvi. Neki veruju da je to isti čovek kao i Jakov Pravednik, što bi ga učinilo Isusovim bratom i ključnim vođom rane hrišćanske crkve nakon Isusove smrti. Jakov Pravedni je gurnut sa vrha hrama, a zatim na smrt pretučen toljagama. Međutim, druga predanja koja se posebno i eksplicitno odnose na apostola Jakova navode da je on razapet u Egiptu, a savremeni naučnici veruju da su to bile dve odvojene osobe (Stefan Lokner)

Kako je umro Jakov sin Alfejev zavisi od toga da li pretpostavljate da je on ista osoba kao Jakov Pravedni (Isusov brat). Jakov sin Alfejev se pominje samo dva puta u Bibliji i bio je jedan od najnejasnijih apostola, ali Jakov Pravedni je bio važan vođa u ranoj crkvi. Crkvena tradicija tvrdi da je to isti Jakov, ali savremeni naučnici se ne slažu.

Tradicija nam govori da je Džejms Pravedni bio gurnut sa vrha hrama u kojem je propovedao, a zatim pretučen toljagom i kamenovan do smrti. U umetnosti, Jakov Alfejev se obično prikazuje sa batinom, što odražava pretpostavku crkve da je on ista osoba kao Jakov Pravedni.

Međutim, tradicija koja tvrdi da je Jakov sin Alfejev propovedao u Egiptu kaže da je bio razapet u gradu Ostrakinu.

Ipolit, teolog koji je živeo u drugom i trećem veku, navodno je zabeležio Jakovljevu smrt u O Dvanaestorici Hristovih apostola:

„I Jakova, Alfejevog sina, kada je propovedao u Jerusalimu, Jevreji su ga kamenovali do smrti, i sahranjen je tamo pored hrama.”

Ovo je ista tradicija smrti koja se pripisuje Jakovu, Isusovom bratu, ali naučnici nemaju mnogo razloga da veruju o Dvanaestorici Hristovih apostola. Tekst nije otkriven sve do devetnaestog veka, a većina veruje da je to pseudepigraf (pisanje koje lažno tvrdi da ga je neko napisao).

Kako je apostol Juda umro?

Tradicionalno se veruje da je apostol Juda poginuo u Siriji na svom misionarskom putovanju sa Simonom Zilotom. Ali nije jasno koliko je ova tradicija pouzdana jer potiče iz izveštaja koji se nalazi u Delima Simonovim i Judinim, sumnjivom tekstu punom legendarnih priča.

Prema Zlatnoj legendi, Simon i Juda naređuju demonima da izađu iz idola i unište svoje slike. Tada verske vođe ubijaju Simona i Judu:

„A kad su episkopi to videli, naleteli su na apostole i odmah ih posekli. I tog istog časa, kada je bilo pravo lepo vreme, zagrmi toliki grom i munja da se hram razori na tri dela, a dva čarobnjaka se pretvoriše u ugalj od udara groma. I kralj je poneo tela apostola u svoj grad, i napravio je crkvu čudesne veličine u njihovu čast.”

U umetnosti, Juda se često prikazuje kako drži sekiru da predstavlja ovu tradiciju.

Juda i Simon su bili dva apostola koje je Isus poslao u sadašnju Siriju, i tamo su obojica dočekali svoj kraj. Judina priča je jednostavnija: ubili su ga sekirom ili mačem sirijske verske vođe nakon što su napravili čudo. Međutim, Simon ima mnogo drugih priča: možda je ubijen zajedno sa Judom, ili je možda preživeo da bi kasnije stradao. Izveštaji osporavaju da je bio razapet, isečen na pola, ili čak preživeo do starosti, svuda od Persije do praistorijske Britanije (Stefan Lokner)

Kako je umro Simon Zilot?

Postoje brojni izveštaji o smrti Simona Zilota, ali najraniji zapisi su se pojavili tek vekovima nakon njegove smrti. Poput mnogih apostola, teško je tačno zaključiti kojoj tradiciji (ako postoji) se može verovati:

U petom veku, Mojsije iz Horene je pisao da je Simon Zilot stradao u Iberijskom kraljevstvu.
Zlatna legenda kaže da je stradao u Persiji 65. godine nove ere.
Etiopski hrišćani veruju da je razapet u Samariji.
Drugi izveštaj kaže da je bio razapet 61. godine nove ere u Britaniji.
U šesnaestom veku, Justus Lipsius je tvrdio da je prepolovljen.
Istočna tradicija tvrdi da je umro od starosti u Edesi.

Dakle, možda je bio mučenik. A možda i ne. Ali verovatno je bio.

Kako je Juda Iskariotski umro?

Juda Iskariotski, čovek koji je izdao Isusa, jedini je drugi učenik čija je smrt zabeležena u Bibliji. Zabeleženo je da je izvršio samoubistvo ubrzo nakon izdaje, ali začudo, Biblija nam daje dva oprečna izveštaja o tome kako se to dogodilo. Jevanđelje *po Mateju* *kaže da se obesio nakon što je bacio novac koji je dobio kao nagradu za izdaju Isusa, dok* *Dela apostolska* *imaju dužu i čudniju priču u kojoj Juda za novac kupuje njivu, a zatim se prevrće u polju, koji se otvara i umire u procesu (© Jose Luiz Bernardes Ribeiro)*

Pored Jakova, Juda Iskariotski je jedini apostol čija je smrt zabeležena u Bibliji. Ali za razliku od Jakova, Juda nije bio mučenik. On je izvršio samoubistvo ubrzo nakon što je izdao Isusa. Zanimljivo, čini se da Biblija daje dva različita izveštaja o tome kako je Juda umro.

Knjiga Dela apostolskih i Jevanđelje po Mateju beleže jednu verziju Judine smrti. Matej beleži da se Juda obesio odmah nakon što su prvosveštenici odbili da im vrate novac:

„Tako je Juda bacio novac u hram i otišao. Zatim je otišao i obesio se.” — Matej 27:5

Prvosveštenici su potom od novca kupili njivu, što Matej povezuje sa proročanstvima Zaharije i Jeremije:

„Prvosveštenici su podigli novčiće i rekli: ‘Protiv zakona je stavljati ovo u riznicu, jer je to krvavi novac.’ Zato su odlučili da od novca kupe grnčarsku njivu kao grobnicu za strance. Zato se do danas zove Krvno polje. Tada se ispuni ono što je rekao prorok Jeremija: ’Uzeli su trideset srebrnika, po ceni koju su mu odredili Izraelci, i iskoristili su ih da kupe grnčarevu njivu, kako mi je Gospod zapovedio.“ Matej 27:6–10.

Zanimljivo je da Dela (tradicionalno pripisana Svetom Luki) daju drugačiji izveštaj:

„(Uz platu koju je primio za svoje zlo, Juda je kupio njivu; tu je pao naglavačke, telo mu se rasprsnulo i sva creva su mu se prolila. Svi su u Jerusalimu čuli za to, pa su tu njivu na svom jeziku nazvali Akeldama, tj. Polje krvi.)“ — Dela apostolska 1:18–19.

Lukin izveštaj o Judinoj smrti nije nužno u suprotnosti sa Matejevim. Možda je jednostavno mislio na nešto što se dogodilo nakon što se Juda obesio. Ali to nam i dalje ostavlja pitanje ko je kupio polje — Juda ili prvosveštenici? I izgleda da imaju različite razloge zašto je polje nazvano Polje krvi.

Matejev izveštaj je jedini koji nam govori da je Juda osećao kajanje, a on to kajanje direktno povezuje sa Judinim samoubistvom. Lukin izveštaj skoro kao da oslikava Judu kao „osuđenog na uništenje“, kao da je iznenadna jeziva smrt jednostavno bila njegova sudbina zbog izdaje Isusa.

Ipak, izgleda da se oba izveštaja slažu da je Juda umro otprilike u isto vreme kada i Isus. I sigurno nije bilo od starosti.

Kako je Matija umro?

Matija nije bio jedan od prvobitnih članova Dvanaestorice apostola. Drugi apostoli su ga izabrali da zameni Judu Iskariotskog nakon što je Isus uzašao na nebo, dok su čekali Svetog Duha u Delima 1:12–26.

Matija je najnejasniji apostol, tako da ne treba da bude iznenađenje što ne možemo biti sigurni šta je uradio ili kako je umro.

Neke tradicije tvrde da je kamenovan na kraju svoje službe kanibalima u Etiopiji (Gruzija). Drugi da su ga Jevreji kamenovali u Jerusalimu i potom odrubili glavu. Ipolit Rimski beleži da je umro u Jerusalimu od starosti.

Kako je Pavle umro?

*Usekovanje glave Svetog Pavla, portret Enrikea Simoneta iz 1887. godine*

Apostol Pavle nije bio jedan od Dvanaestorice, ali je jedan od retkih drugih ljudi koji se univerzalno smatraju apostolom. Konkretno, on je bio apostol neznabožaca (Rimljanima 11:3).

Njegova smrt nije zabeležena u Bibliji, ali je to jedno od dobro dokumentovanih mučeništava u ranoj crkvi. Brojni oci rane crkve su pisali da ga je posekao car Neron, što bi značilo da je to moralo biti negde pre 68. godine nove ere.

Kliment Rimski je dao najraniji sačuvani zapis o Pavlovoj smrti u svom pismu Korinćanima, gde pominje da su Pavle i Petar stradali.

Apokrifno delo iz drugog veka poznato kao Dela Pavlova kaže da je Neron Pavlu odrubio glavu. A 200. godine nove ere, Tertulijan je napisao da je Pavlova smrt bila kao Jovana Krstitelja (koji je bio obezglavljen). Drugi ranohrišćanski pisci podržavaju ove tvrdnje i pružaju neke dodatne detalje, kao što su gde se to dogodilo (Rim) i gde je sahranjen (Ostijanski put u Rimu).

Sudbina 12 (14) Hristovih apostola bila je veoma teška, ali njihovo ime i žrtva se pominje i nakon 2000 godina, kada Hrišćanstvo prihvata najveći broj čovečanstva. Njihova muka nije bila uzaludna i večno će se pominjati, bez obzira na pokušaje pripadnika satanističkog Novog svetskog poretka. Amin!!!

Mr. D. Tovarišić