FBI je pre koju godinu konačno skinuo tajnost sa oko 250 stranica dokumenata svojih dosijea o Nikoli Tesli, ali pitanja i dalje ostaju. (U prilogu vam donosimo otkrivene FBI dosijee)

Nakon što je Nikola Tesla pronađen mrtav u januaru 1943. u svojoj hotelskoj sobi u Njujorku, predstavnici Kancelarije američke vlade za imovinu vanzemaljaca zaplenili su mnoga dokumenta koja se odnose na rad briljantnog i plodnog 86-godišnjeg pronalazača.

Bio je to vrhunac Drugog svetskog rata, a Tesla je tvrdio da je izumeo moćno oružje snopa čestica, poznato kao „Zrak smrti“, koje se moglo pokazati neprocenjivim u tekućem sukobu. Dakle, umesto da rizikuje da Teslina tehnologija padne u ruke američkih neprijatelja, vlada je uletela i preuzela svu imovinu i dokumente iz njegove sobe u hotelu Nev Yorker.

Šta se desilo sa Teslinim dosijeima odatle, kao i šta se tačno nalazilo u tim dosijeima, ostaje obavijeno velom misterije — i zrelo za teorije zavere. Nakon godina postavljanja pitanja o mogućim prikrivanjima, FBI je konačno skinuo tajnost  sa nekih 250 stranica dokumenata u vezi sa Teslom u skladu sa Zakonom o slobodi informacija 2016. godine. Biro je nastavio sa dva dodatna saopštenja, poslednjim u martu 2018. godine. Ali čak i nakon objavljivanja ovih dokumenata, mnoga pitanja i dalje ostaju bez odgovora — a neki od Teslinih dosijea još uvek nedostaju.

Tri nedelje nakon smrti srpsko-američkog pronalazača, inženjer elektrotehnike sa Masačusetskog tehnološkog instituta (MIT) dobio je zadatak da proceni njegove radove, koje su agenti FBI otuđili iz Teslinog apartmana pre nego je zvanično potvrđena smrt ovog velikog naučnika, kako bi utvrdio da li sadrže „bilo kakve ideje od značajne vrednosti“. Prema dosijeima sa kojih je skinuta tajnost, dr Džon G. Tramp je izvestio da je njegova analiza pokazala da su Teslini napori „prvenstveno spekulativnog, filozofskog i promotivnog karaktera” i rekao da novine „ne uključuju nove zdrave, funkcionalne principe ili metode za realizaciju takvih rezultata.”

Ime naučnika nesumnjivo zvoni, jer je Džon G. Tramp bio stric 45. i ponovo 47. predsednika SAD Donalda Džej Trampa. Mlađi brat Trampovog oca, Freda, pomogao je u dizajniranju rendgenskih aparata koji su u velikoj meri pomogli pacijentima sa rakom i radio je na radarskim istraživanjima za saveznike tokom Drugog svetskog rata. Sam Donald Tramp je često citirao akreditive svog strica tokom svoje predsedničke kampanje pre 8 godina. „Moj stric mi je pričao o nuklearnoj elektrani pre nego što je nuklearna bila nuklearna“, rekao je u jednom  intervjuu.

U to vreme, FBI je ukazao na izveštaj dr Trampa kao na dokaz da Teslino hvaljeno oružje snopom čestica „Zraka smrti“ nije postojalo, van glasina i spekulacija. Ali u stvari, sama američka vlada je bila podeljena u svom odgovoru na Teslinu tehnologiju. Mark Sajfer, autor biografije Čarobnjak: Život i vreme Nikole Tesle , kaže da je grupa vojnog osoblja u vazduhoplovnoj bazi Rajt Paterson u Dejtonu, Ohajo, uključujući brigadnog generala L.C. Krejdžija, imala sasvim drugačije mišljenje o Teslinim idejama.

„Krejdži je bio prva osoba koja je ikada upravljala mlaznim avionom za vojsku, tako da je bio kao Džon Glen tog dana“, kaže Sajfer. „Rekao je, ‘ima nešto u ovome—oružje snopa čestica je stvarno.’ Dakle, imate dve različite grupe, jedna grupa koja odbacuje Teslin izum, a druga grupa kaže da zaista ima nešto u tome.”  

Zatim postoji mučno pitanje datoteka koje nedostaju. Kada je Tesla umro, njegove stvari su pripale njegovom nećaku Savi Kosanoviću, koji je u to vreme bio jugoslovenski ambasador u SAD (zahvaljujući njegovoj porodičnoj vezi sa najslavnijim srpskim pronalazačem). Prema nedavno otvorenim dokumentima, neki u FBI-u su strahovali da Kosanović pokušava da preuzme kontrolu nad Teslinom tehnologijom kako bi „takve informacije učinio dostupnim neprijatelju“, pa su čak razmišljali da ga uhapse kako bi to sprečili.

Godine 1952., nakon što je američki sud proglasio Kosanovića zakonitim naslednikom imetka njegovog ujaka, Teslini dosijei i drugi materijali poslati su u Beograd, gde sada borave u tamošnjem Muzeju Nikole Tesle. Ali dok je FBI prvobitno zabeležio oko 80 sanduka među Teslinim predmetima, samo 60 je stiglo u Beograd, kaže Sajfer. „Možda su spakovali 80 u 60, ali postoji mogućnost da je… vlada zadržala nestale kovčege.”

Za seriju TV History iz pet delova Teslini fajlovi, Sajfer je udružio snage sa dr Trevisom Tejlorom, astrofizičarem, i Džejsonom Stejpltonom, istraživačkim reporterom, kako bi potražili ove nestale fajlove i otkrili istinitost vladinih stavova o „Zracima Smrti” oružje sa snopom čestica i druge Tesline ideje.

Uprkos prezirnoj proceni Džona G. Trampa o Teslinim idejama odmah nakon njegove smrti, vojska je pokušala da izradi oružje snopom čestica u decenijama nakon Drugog svetskog rata, kaže Sajfer. Značajno je da je inspiracija „Zraka smrti“ podstakla Stratešku odbrambenu inicijativu Ronalda Regana, ili program „Ratovi zvezda“, 1980.-ih. “Ako vlada i dalje koristi Tesline ideje za pokretanje svoje tehnologije”, objašnjava Sajfer, “to bi moglo objasniti zašto su neke datoteke vezane za pronalazača i dalje poverljive.”

Postoje dokazi da je potpredsednik Frenklina D. Ruzvelta, Henri Volas, sa svojim savetnicima razgovarao o „efektima TESLA-e, posebno o onima koji se bave bežičnim prenosom električne energije i ‘zraka smrti’”, prema dokumentima FBI objavljenim 2016. godine. Na isti način, Sajfer i njegove kolege u  Teslinim dosijeima  otkrili su ulogu koju je igrao Vanevar Buš, koga je FDR imenovao za šefa  projekta Menhetn, u oceni Teslinih radova. Takođe su razmatrali mogućnost da je sam FDR možda tražio sastanak sa pronalazačem neposredno pre nego što je umro.

Posećujući neka od ključnih mesta u Teslinom životu — od njegove laboratorije u Kolorado Springsu do njegovog poslednjeg stambenog prostora u hotelu „Njujorker“ do misterioznog bežičnog tornja koji je sagradio u Vordenklifu na Long Ajlendu — Sajfer, Tejlor i Stejplton su pokušali da razotkriju neke od misterije oko proslavljenog, zagonetnog pronalazača. Putovali su i u Kaliforniju, gde su neke od drugih Teslinih revolucionarnih ideja — od kojih su mnoge smatrane nerealnim ili čak ludim tokom njegovog života — sada pokretale neke od najdominantnijih industrija u Silicijumskoj dolini.

Iako su neke od njegovih osetljivijih inovacija možda i dalje skrivene, Teslino nasleđe je živo i zdravo, kako u uređajima koje svakodnevno koristimo, tako i u tehnologijama koje će nesumnjivo igrati ulogu u našoj budućnosti. „Tesla je pronalazač bežične tehnologije. On je pronalazač mogućnosti stvaranja neograničenog broja bežičnih kanala“, kaže Sajfer o trajnom uticaju pronalazača. „Dakle, sistemi za radio navođenje, šifrovanje, roboti za daljinsko upravljanje — sve je to zasnovano na Teslinoj tehnologiji.”

Mr. D. Tovarišić

Dodatak: FBI dosije o Nikoli Tesli ispod