Kada proučavate istoriju, jedna od prvih stvari koju morate imati na umu je da proverite svoje izvore. Istorijski izvori su često pristrasni, tako da istoričari sve što pročitaju moraju uzeti sa rezervom. Međutim, neki ljudi odlaze malo predaleko, preispituju sve i u tom procesu dolaze do novih, sumnjivih teorija, kao što je Teorija fantomskog vremena, o kojoj smo već pisali. Uzmite Anatolija Fomenka, na primer, ruskog vrhunskog matematičara koji je postao istoričar-amater i koji je matematičkim putem negirao zvaničnu istoriju i postavio svoju teoriju. Saznajte ko je Fomenko i koje su najznačajnije tačke njegove teorije i zašto ne treba olako odbacivati njegove ideje:

Fomenko veruje da je skoro cela uspostavljena istorija velika laž koju su izmislile ličnosti iz senke. Na našu sreću, on je koristio matematiku i statistiku da otkrije istinu: dugo skrivana imperija, „Ruska Horda“ je uradila sve od izgradnje piramida do naseljavanja Amerike.

Fomenkova nova hronologija je potpuno luda i potpuno zbunjujuća, ali je veoma zabavna za istraživanje.

Ko je Anatolij Fomenko?

Fomenko je rođen 13. marta 1945. od porodice Timotija Grigorijeviča Fomenka, inženjera, i Valentine Polikarpovne, filologa. Od malih nogu je pokazivao izuzetan dar za matematiku, osvojivši nekoliko nagrada na školskim takmičenjima. Bio je predodređen za akademski život i diplomirao je na Mašinsko-matematičkom fakultetu Moskovskog državnog univerziteta 1967. godine i tamo počeo da radi dve godine kasnije.

Prvu tezu objavio je 1970. godine, a kasnije odbranio doktorsku tezu 1972. godine. Uprkos nekim od njegovih kontroverznih teorija, 1981. je postavljen za profesora Katedre za višu geometriju i topologiju, a 1992. godine postavljen je za šefa katedre. Tokom svog akademskog života radio je i kao urednik nekoliko matematičkih časopisa na ruskom jeziku, a 1996. godine osvojio je Državnu nagradu Ruske Federacije za izvrsnost u matematici.

Jednostavno rečeno, Anatolij Fomenko nije samo veoma pametan čovek, on je veoma cenjen matematičar, posebno u Rusiji. To je ono što njegovu teoriju Nove hronologije, temu o kojoj je objavio sedam tomova, čini tako fascinantnom. Kako tako inteligentna osoba može da veruje u nešto još uvek neprihvaćeno u široj naučnoj javnosti?

Fomenko nije prvi „istoričar“ koji je radio na novoj hronologiji. I ruski naučnik Nikolaj Morozov (1854.-1946.) i Francuz Žan Haruin (1646.-1729.) verovatno su inspirisali Fomenka. Ipak, Fomenko je taj koji je zaista popularizovao teoriju, posebno u svojoj seriji „Istorija: fikcija ili nauka?“.

Uz podršku roditelja, Fomenko je počeo da radi na svojoj teoriji 1970.-ih i od tada je „dorađuje“. On smatra da je velika većina istorije kakvu poznajemo potpuna izmišljotina, posebno antičke istorije.

Prema njegovim rečima, istoriju su ili lažirali nemoralni naučnici koji su radili za Vatikan, Sveto rimsko carstvo i dinastiju Romanov (između ostalih), ili su je pogrešno protumačili. Sve što popularno znamo o istoriji je, po njemu, pogrešno.

Fomenkova nova vremenska linija može postati prilično čudna, ali je uglavnom zasnovana na ideji da su svi istorijski izvori od pre 11. do 14. veka nepouzdani i da im ne treba verovati. Njegovo obrazloženje iza ovoga je da faktori kao što su loši uređaji za merenje datiranja artefakata i nedosledno vođenje evidencije plus ograničena dostupnost sačuvanih zapisa znači da im se ne može verovati. Arheolozi bi možda imali šta da kažu o ovome.

Dakle, odakle on misli da dolazi prihvaćena hronologija? Pa, ako slušate Fomenkovu predrenesansnu istoriju su izmislili pisci koji su radili za Vatikan i druge hrišćanske sile u pokušaju da potkrepe istoriju utvrđenu u Bibliji. On izdvaja naučnike poput francuskog hrišćanskog učenjaka iz 16. veka Džozefa Skaligera za falsifikovanje i širenje lažnih vesti po nalogu svojih gospodara.

Primeri? Ima dosta. Fomenko je napisao da Biblija koju ljudi danas čitaju nije toliko stara koliko oni veruju i da je zapravo izmišljotina iz 11. do 14. veka sastavljena od starijih tekstova koji su revidirani da odražavaju događaje koji su se zaista dešavali tokom 11. do 14. veka.

Na primer, vavilonsko ropstvo koje se pojavljuje u Bibliji (Vavilon je napao kraljevstvo Judeje i držao ga u zatočeništvu 70 godina, šesti vek pre nove ere) je u stvarnosti sedamdesetogodišnje avinjonsko papstvo tokom kojeg su pape živele u Avinjonu, Francuska umesto u Rimu. Da, ovo je ono sa čime se ovde bavimo.

Ako je to mala niša, ima poznatijih primera. On je teoretisao da je Isus Hrist zasnovan na vizantijskom caru Androniku I Komninu sa ubačenim elementima drugih poznatih istorijskih ličnosti.

On to objašnjava ističući da je Komnin pogubljen na kraju svoje vladavine. Njegove zabeležene povrede bile su slične onima koje je Isus zadobio. Slučajnost? Fomenko misli da nije.

Čak su i neki podaci o najpoznatijim svetskim gradovima lažni. Očigledno su Troja i Jerusalim jedno te isto jer su zapravo Konstantinopolj. Isto tako, stari Rim je zapravo bio u Egiptu, a Rim u Italiji je star manje od hiljadu godina.

Ruska Horda

Sve to postaje neverovatno teško pratiti, ali glavna tačka Fomenkove nove hronologije je postojanje „Ruske Horde“, ogromno moćne imperije odgovorne za veći deo ljudske istorije. Predvođena ličnostima poznatim kao car-kanovi poput Džingis-kana (koji se zaista prezivao Danilovič), horda je osvojila ceo svet.

Ruska Horda je izgradila piramide i tamo osnovala Rim. U stvari, sve što znamo o najvećim istorijskim carstvima, poput Rimskog, ukradeno je od Ruske Horde. Konstantin, poznat kao najveći rimski imperator, bio je zasnovan na Dmitriju Donskom, ruskom vođi iz 14. veka koji je pobedio Mongole.

Osim što prema Fomenku Donskoj nikada nije pobedio Mongole, on ih je predvodio kao vladar Ruske Horde. Kasnije su vođe Horde poslale prve koloniste u Ameriku gde su osnovali novo hrišćansko carstvo. Fomenko veruje da je postojanje Ruske Horde dugo zataškavano, a njihova velika dostignuća se pripisuju lažnim istorijskim ličnostima.

Sve ovo zvuči kao proizvod grozničavog sna, ali Fomenko ima metodologiju da potkrepi svoje tvrdnje. Fomenko ne veruje u slučajnosti i umesto toga veruje da kada dve hronologije dele sličnosti, jedna od njih mora da je izmišljena, na osnovu druge.

Ovo se dešava često. Ako neko poređa lozu kraljeva Judeje od 0-400. godine nove ere i uporedi je sa nemačkim kraljevima iz 950-1350. godine nove ere, primetićete da su obrasci slični, sa kraljevima koji vladaju slično dugo vremena. Za Fomenka ovo znači da su lenji renesansni istoričari uzeli srednjovekovnu saksonsku istoriju, promenili imena i upotrebili je za pisanje istorije kraljevstva Judeje.

Ovaj metod se zove Fomenkov paralelizam i on je pronašao preko dvadeset primera statističkih korelacija između različitih hronologija (poput zajedničkih povreda Isusa i Komnena). Fomenko Paralelizam je podržan sa više „dokaza“.

Nakon što je pročitao radove ljudi poput Žana Harduena, Fomenko je počeo da upoređuje utvrđene istorijske podatke sa zapisima lunarnog ciklusa i drugih astroloških događaja. Brzo je zaključio da se većina pomračenja Meseca i drugih nebeskih događaja koje su zabeležili istoričari nisu mogli dogoditi kada su oni rekli da jeste.

Na primer, Biblija pominje pomračenje koje su mnogi istoričari datovali u 15. jun 736. pre Hrista. Ako su pogrešili ovaj datum, onda to izbacuje celu biblijsku vremensku liniju. Fomenko u ovom slučaju računa da je to za 1000 godina.

Istoričari često greše

Niko nije proveo mnogo vremena pokušavajući da opovrgne Fomenkove teorije, jer po rečima zvaničnih istoričara, ona samu sebe negira. Verovatno, plašeći se da bi trošenje energije na njihovo pobijanje ukazalo na verodostojnost Fomenkovih teorija, istoričari i naučnici su ga uglavnom ignorisali. Zašto se truditi da se raspravljate s njim kada obilje arheoloških dokaza i metoda kao što je datiranje ugljenikom već pravi milion rupa u njegovim idejama?

Uglavnom, Fomenko je zaista pronašao popularnost samo u svojoj rodnoj zemlji i u delovima interneta gde se okupljaju ljubitelji teorija zavere. Jedini ljudi koji su potrošili mnogo energije da ga opovrgnu su njegove kolege matematičari koji su izrazili veliku zabrinutost zbog nekih formula koje je koristio: veruju da je pogrešno shvatio matematiku na kojoj je zasnovao celu svoju teoriju.

Ali nemojmo biti previše strogi prema Fomenku. Njegove ideje mogu biti ekstremne, a matematika možda pogrešna, ali ima istine u onome u šta on veruje.

Istoričari nisu savršeni i mnogi od njih prave greške ili su falsifikovali dokaze. Pogledajte samo neka od državno sponzorisanih istraživanja koja dolaze iz različitih krajeva sveta.

Takođe je u pravu da postoje veliki delovi istorije u kojima se oslanjamo na nekoliko izveštaja da nam kažu šta se dogodilo. Ovo sve znači da samo zato što je Fomenkova Nova hronologija očigledno pogrešna, to ne znači da je istorija koju smo svi odrasli učili tačna.

Mr. D. Tovarišić