Nemoguće je zamisliti italijansku renesansu bez Medičija. Neverovatno bogata porodica trgovaca i političara, njihovo pokroviteljstvo velikih umetnika kao što je Leonardo de Vinči, i umetnička i arhitektonska ekspresivnost koju su podsticali, promenili su lice Apenina i sveta. Trag koji su ostavili na Firencu ostao je do danas. Vladajući decenijama, Mediči su bili ozloglašeni širom Evrope, jer takva dominacija obično ima svoje protivnike. Porodica Paci videla je priliku da izjednači uslove za igru tokom jednog posebno brutalnog uskršnjeg rivalstva. Ali zašto su Mediči morali da izumru?

Kuća Mediči

14. vek je za današnju Italiju obeležen krajem srednjeg veka. Ova promena je uvela eru renesanse, koju je karakterisala promena u načinu na koji ljudi doživljavaju svet. 

Najfinije italijanske intelektualce privukla je potraga za novim razumevanjem kosmosa i mogućnostima humanizma i prirode; sve se to odlikovalo prelaskom na filozofskiji stil mišljenja. Drevne umetnosti, drama, književnost i filozofija služile su kao instrumenti za istraživanje sveta.

Sa ovom revolucijom u mislima porodica Mediči je postala istaknuta, a njihov put je započeo Đovani de Biči de Mediči. Rođen 1360. godine, postao je istaknut kao prvi član klana koji je imao položaj od društvenog uticaja.

Porodica Mediči potiče iz poljoprivrednog regiona u Francuskoj, koji se zove Mugello. Potičući od skromnog početka, Đovani je svoju karijeru otpočeo kada je dobio veliki miraz, oženivši se u mnogo bogatiju porodicu od svoje. 

Nakon što je uspostavio svoje carstvo prvo pametnim ulaganjem u tekstil i svilu, Đovani je osnovao Mediči banku u Firenci 1397. godine. On će proširiti svoje carstvo tokom narednih godina kako bi obuhvatio Mediči banke širom Evrope, zaslužujući poštovanje i poverenje brojnih moćnih dinastija u regionu.

Nagomilavši bogatstvo postao je jedan od najbogatijih ljudi u Italiji i Evropi. Đovani je bio veoma pronicljiv čovek. Tokom ovih ranih godina bujnog renesansnog pokreta, pažnja italijanskih država se pomerala ka umetnosti. Đovani je bio svestan sve većeg uticaja koji su humanističke nauke i umetnost imale na kulturu.

Naručivši dela od brojnih slikara, kao što su Mikelanđelo, Leonardo da Vinči, Botičeli i Donatelo, napravio je finansijsku investiciju u novi kulturni fenomen. Đovani je finansijski katapultirao prezime Mediči u evropsko društvo. Ali moglo bi se tvrditi da je njegovo nasleđe pokroviteljstva umetnosti bio temelj koji je osigurao dominaciju kuće Mediči u naredna tri veka.

Dominacija braće Mediči

Nakon smrti njihovog oca Pjera 1469. godine, praunuci Đovanija de Biči Medičija, braća Lorenco i Đulijano de Mediči, zajednički su stupili na vlast. Smatralo se da ne bi bilo opasnosti od konkurencije između njih dvojice ako bi par zajednički vladao.

Stariji brat Lorenco je bio pesnik i filozof koji je bio poznat po kontrolisanom ponašanju. Slično svom pradedi, Lorenco je prepoznao kako bi strateško iskorištavanje kulture ojačalo njegovu poziciju suvereniteta.

Đulijano, Lorencov mlađi brat i de facto pomoćnik je takođe bio umetnik, ali je bio saosećajniji i osetljiviji. Iako mu je nedostajala sklonost njegovog brata za politiku, njegova privlačnost dovela je do njegovog imenovanja za „lepo lice Medičija“.

Kombinacija kvaliteta braće omogućila im je da uspešno vode Firencu, poznatu kao „kolevka renesanse“. Imali su neophodne prednosti što su dolazili iz visokog porodičnog položaja, pravih kontakata, i što je najvažnije, diplomatske pameti, što je njihovu vladavinu učinilo veoma prosperitetnom.

Paci i papstvo: nesveti zaplet

Borbe za moć između nacija, regiona i imućnih porodica bile su rasprostranjene tokom perioda renesanse. Porodica Paci je godinama grizla za petama porodice Mediči dok je pokušavala da preuzmu kontrolu. Kada se porodica Mediči posvađala sa papom Sikstom IV i papstvom, porodica Paci je videla priliku. 

Jakopo de Paci je pisao Sikstu IV moleći se za njegovu pomoć u svrgavanju porodice Mediči sa vlasti. Papa je u izjavi jasno stavio do znanja da zbog svoje vernosti svetoj službi nije bio u stanju da oprosti ubistvo.

Međutim, Papa je imao još jednu poruku za Pacija. Privatno, on je izrazio svoje mišljenje da bi uklanjanje suvereniteta Medičija u velikoj meri pomoglo papstvu u njegovoj misiji. Štaviše, katolička crkva bi srdačno primila svakoga ko bi eliminisao vladajuću porodicu .   

Pozornica je bila pripremljena za krvavo ubistvo. Oba brata Mediči trebalo je da prisustvuju velikoj misi koja je održana na Uskršnju nedelju u firentinskom Duomu 1478. godine. Retko su dvojica vođa viđana zajedno u javnosti, što je to činilo idealnim vremenom za podrugljivu porodicu Paci da napadne.

Pod pogledom čak 10.000 stanovnika Firence, Frančesko de Paci je iznenada skočio ka svom šurjaku Đulijanu de Medičiju u žestokom ludilu, ubo ga 19 puta. Đulijano je pao na pod, mrtav.

Dvojica ljudi Jakopa de Pacija su takođe planirali da napadnu Lorenca de Medičija u isto vreme. Međutim, kukavičluk u poslednjoj sekundi jednog od ubica omogućio je Lorencu da pobegne u sakristiju sa samo lakšim ranama.

Javna egzekucija odigrana na jedan od najsvetijih dana u crkvenom kalendaru na najvećoj pozornici u Italiji, imala je za cilj uništenje porodice Mediči. Namera je bila da se pokaže naciji da je porodica Paci nesumnjivo najmoćnija porodica u Firenci i da je vreme Medičija prošlo. 

Mnogi članovi porodice Paci i njihovi saveznici zauzeli su Palaco della Signoria (sedište saveta vlade), verujući da bi građani Firence mogli da ih priznaju kao svoje legitimne vladare. Međutim, pogrešili su u pogledu čvrste lojalnosti Firentinaca.

Uprkos Lorencovim molbama da se njegovi ljudi uzdrže od pribegavanja samonasilnom nasilju, građani Firence su aktivno tražili sve koji su povezani sa zaverom ubistva. 39 zaverenika je posečeno, ubijeno ili obešeno na ovu krvavu Uskršnju nedelju.

Jakopo de Paci je uspeo da pobegne iz grada, ali je na kraju uhapšen i vraćen u Firencu da se suoči sa suđenjem. Mučen je zbog izdaje pre nego što je izveden i obešen na jednom od prozora Palazzo della Signoria, pored raspadajućih leševa članova njegove porodice.

Lorenco Veličanstveni 

Nakon njihove promašene zavere, porodica Paci je proterana iz Firence, njihov grb je izbrisan iz zvaničnih evidencija, a njihova imanja i imovina su zaplenjeni. Svaka struktura ili put nazvan po porodici Paci je nakon toga preimenovan.

Zbog učešća u zaveri u periodu od 26. aprila, na dan atentata, do 20. oktobra iste godine ubijeno je 80 osoba. Oni koji su stajali protiv Medičija bili su iskorenjeni iz firentinskog društva.

Jedan Mediči je ostao. Lorenco de Mediči, pokazujući upornost i spremnost da se suprotstavi onima koji su napali njegovu porodicu, dobio je podršku stanovništva. Međutim, borba između Lorenca i papstva tokom naredne dve godine imala je katastrofalan uticaj na grad.

Nakon hrabre posete napuljskom kralju Ferdinandu I, koji je bio na strani papstva, Lorenco je uspeo da osujeti njegovo mišljenje. De Mediči je tada proglasio mir u Firenci ostavljajući Sikstu IV lišenu podrške za zbacivanje Medičija i crkve bez moći.

Ostatak Evrope bio je toliko zapanjen Lorencovom diplomatijom u zaveri za atentat na Pacija i sukobom sa crkvom, da su mu dali nadimak „Lorenco Veličanstveni“. Ono što je trebalo da bude državni udar protiv najistaknutije porodice Firence ne samo da je propalo, već je zapravo pomoglo kući Mediči da se popne na neuporedive nivoe uticaja.

Mr. D. Tovarišić