Danas, podstaknuti ikonama pop kulture i filmovima, milioni ljudi su upoznati sa Amazonkama. U grčkoj mitologiji Amazonke su bile pleme veštih žena ratnica i lovaca, sposobnih da pobede svakog čoveka na polju bitke. Dugo je bilo nejasno da li su ove žestoke ratnice bile čisto mitološke ili su imale osnovu u istorijskim činjenicama. Možda konačno imamo odgovor!?

Ko su bile Amazonke?

Amazonke su bile uobičajena pojava u drevnim helenskim mitovima i legendama. Na primer, igrali su istaknute uloge u pričama kao što su Herkulov trud, Argonautika i Ilijada. Uvek su bile prikazane kao pleme ženskih ratnica i lovaca čija je borilačka veština bila superiornija od muškaraca. Bili su fizički jače, okretnije i stručnjaci za streljaštvo, jahanje i oružanu borbu.

Za Amazonke se govorilo da potiču iz čisto ženskog društva. Njihove granice su bile zatvorene za muškarce. Njihove jedine interakcije sa muškarcima bile su ili na bojnom polju ili jednom godišnje kada bi pronalazile i družile se sa muškarcima isključivo u svrhu reprodukcije. Amazonke bi zadržale svoje ćerke i ubijale sinove koje su rodile ili bi ih vratile očevima.

Mitovi su tvrdili da su Amazonke potekle iz zemlje na granici poznatog sveta. Za njih se govorilo da su neprijateljski raspoložene prema muškarcima, ubijajući muške prestupnike na licu mesta. Često su prikazivane kao glavni neprijatelji starogrčkih heroja. Mnogi grčki heroji, kao što su Herkul i Tezej, morali su se u nekom trenutku boriti protiv amazonske kraljice da bi dokazali svoju hrabrost.

Zašto su ih zvali Amazonke?

Često se ponavlja „činjenica“ da su Amazonke imale tradiciju odsecanja jedne od svojih grudi. Govorilo se da su to radile da bi lakše ispalile strelu i bacile koplje. Svako ko je video strelu ili gledao bacačice koplja znaće da je ovo rezonovanje pomalo apsurdno.

Grčki istoričar Helanikos, iz 5. veka pre nove ere, bio je prva osoba koja je pokušala da objasni ime Amazonki. Tvrdio je da “a” znači “nedostatak”, a “mazon” je bliska grčkoj reči za grudi, što znači da Amazon znači “nedostatak grudi”. Ali savremeni lingvisti veruju da je pogrešio.

Oni veruju da je ime Amazonki verovatno imalo rane iranske ili kavkaske korene. Sve što je Helanikos uradio bilo je da je nametnuo grčko značenje u stranu reč. Nijedan savremeni istoričar se nije složio sa njim, ali su kasniji naučnici zaobilazili njegovo objašnjenje dok ono nije postalo prihvaćeno znanje.

A konfuzija oko ove ratničke rase se odavde samo pogoršava. Čini se da čak i stari Heleni, oni koji su Amazonke stavljali u svoje priče, nisu bili sigurni da li su Amazonke stvarne ili ne.

Prvo pominjanje Amazonki za koje znamo je u Homerovoj Ilijadi, napisanoj u 8. veku pre nove ere. Od samog početka bili su popularni neprijatelj i tokom generacija Heleni su pisali o njima, dodajući ih u sve više i više mitova.

Što je najvažnije, Amazonke su igrale glavnu ulogu u osnivanju Atine u priči o atičkom ratu. Rat između Amazonki na jednoj strani i Atinjana predvođenih Tezejem i Herakleom na drugoj.

Do sredine šestog veka, krajnji poraz Amazonki i osnivanje Atine postali su gotovo jedno te isto. Kako su Amazonke postajale sve važnije za atinski nacionalni identitet, Heleni su postajali sve više opsednuti pronalaženjem dokaza da Amazonke postoje. Bilo je to za ponos, bez Amazonki osnivanje Atine nije bilo mnogo manje impresivno.

Razni grčki istoričari pokušavali su da objasne šta se dogodilo Amazonkama nakon njihovog navodnog poraza kod Atine i gde su nestale. Na kraju, istoričar iz 5. veka pre nove ere Herodot „otac istorije“ je bio taj koji je popunio praznine da bi dao konačan odgovor.

Herodot je verovao da je glavni grad Amazonki Temisira, dobro branjen grad koji se nalazi na obalama reke Termodon u blizini obale Crnog mora. Navodno su Amazonke podelile svoje vreme između pljačke susednih naroda i odlaska čak u Persiju u napadima. Herodot je verovao da održavaju svoj broj zdravim tako što se jednom godišnje razmnožavaju sa susednim muškim plemenom. Dečaci su slati nazad dok su devojčice zadržavane.

Verovao je da je ovaj status kvo okončan porazom Amazonki od Helena u bici kod Termodona (koja je ključna za priču o osnivanju Atine). Herodot je tvrdio da su se posle bitke tri broda amazonskih zarobljenica nasukala u blizini Skitije. Tamo su se srele i venčale sa Skitima.

Ovo je značilo kraj Amazonki i dovelo do novog plemena Skita zvanog Sauromati. Tvrdio je da ovi ljudi još uvek postoje i žive u društvu gde su muškarci i žene jednaki i obučeni isto. Navodno se žena Saurmata nije mogla udati dok nije ubila čoveka u borbi.

Jedini problem je što Herodot nije citirao mnogo dokaza. Njegova teorija je u velikoj meri bila ekvivalent drevnoj fanfikciji. Uzeo je mit o Amazonkama i dao mu kraj koji zvuči uverljivo, dodajući neka imena mesta iz stvarnog sveta za dobru meru.

Trag je išao hladnim vekovima. Kasniji istoričari su pokušali da dokažu da su Amazonke stvarne, ali sa malim uspehom. Jedna popularna teorija u 20. veku bila je da Amazonke nikada nisu postojale. Pretpostavljalo se da su Heleni, umesto ženskog plemena ratnika, naišli na golobrado pleme koje su zamenili za žene.

Tek početkom 1990.-ih, delovi su počeli da se spajaju. Zajednički američko- ruski tim arheologa iskopavao je 2000 godina staru humku, kurgan, u blizini Pokrovke, ruske ispostave u blizini granice sa Kazahstanom, kada su došli do neverovatnog otkrića. Pronašli su 150 grobova koji su pripadali Herodotovim Sauromatima i njihovim potomcima, Sarmatima. (Podsetimo se izjava Jovana Deretića o Sarmatima i Sauromatima i zapuajmo se da li imamo veze s Amazonkama!?)

U ovim grobnicama su pronađena tela žena ratnica koje su sahranjene sa oružjem. Neke od žena su očigledno poginule u borbi, poput one koja je bila zakopana sa strelom još zabodenom u grudima. Žene su takođe bile više nego normalne za svoje vreme, 165 cm (Amazonke su navodno bile veoma visoke). Izgleda da Herodot nije izmišljao stvari.

Zaključak

Dakle, da li su Amazonke stvarne? Kako se pojavljuju u mitovima i legendama, verovatno ne. Uprkos vekovima pokušaja, nisu pronađeni dokazi o žestokoj rasi žena ratnica koje su živele na magičnom ostrvu i napale Grčke polise.

Međutim, pronađeni su dokazi o njihovoj inspiraciji. Pronađeni arheološki dokazi o Sauromatima podržavaju veliku količinu onoga što je Herodot tvrdio. Ova nomadska plemena su možda bila mešovitih polova, ali su njihove žene sigurno igrale mnogo drugačiju ulogu od njihovih savremenika.

Ako je Herodot bio toliko u pravu, ko zna možda su oni zaista bili potomci Amazonki, a jednog dana ćemo pronaći još više dokaza. Na kraju, da li je to zaista važno? Bez obzira da li su Amazonke bile stvarne ili ne, inspirisale su generacije snažnih žena koje su radile da promene svet na bolje.

Mr. D. Tovarišić