Svedoci smo da se za vreme praznika ratna razaranja još više pojačavaju. Međutim, u nekim ranijim periodima često je bivalo drugačije: Opštepoznato je da su se za vreme antičkih Olimpijskih igara svi ratovi obustavljalo, ali je manje poznato da se slično desilo u Prvom svetskom ratu, za Božić 1914. godine. Otkrivamo, kako je došlo do toga.

Božićno primirje postalo je jedno od najmitologizovanijih i najromantizovanijih uspomena na Prvi svetski rat. Bilo je to nezvanično i široko rasprostranjeno primirje preko rovova između savezničkih sila i centralnih sila na Božić 1914. godine.

Rat je tek počeo u leto te godine, ali do zime je dolazilo do sporadičnih zatišja jer je ratnicima na obe strane ponestajalo ljudi i municije. Ovo je dovelo do čudne, ali lepe razmene između dve strane.

Nije se očekivalo da će rat trajati toliko dugo koliko je trajao. Nemački kajzer je tvrdio da će njegova strana biti pobednička do jeseni. Ubrzo je postalo jasno da to nije slučaj i kako je jesen prešla u zimu, vojnici su se borili na ratištu što je dovelo do jednog od najznačajnijih trenutaka rata i svetskog sukoba. 

Bratimljenje sa neprijateljem 

U prvim nedeljama rata, britanske i francuske trupe zaustavile su nemačku vojsku da napreduje kroz Belgiju u Francusku u Prvoj bici na Marni početkom septembra. Nemci su se odavde povukli i ukopali u dolinu Ene.

Zauzvrat, to je dovelo do Prve bitke kod Ene, u kojoj su Nemci odbili Francuze i Britance. Odlučili su da usvoje istu taktiku kao i Nemci i da se ukopaju. To je dovelo do „Trke do mora” u kojoj su obe strane pokušale da nadmudre jedna drugu i udare svoje protivnike s boka.

Ovo napredovanje uporedo sa neprijateljskim položajima sa obe strane dovelo je do kopanja dugih rovova i razdvajanja protivničkih snaga, pri čemu su branioci sa obe strane imali izrazitu prednost u odbijanju svakog napada. Do novembra obe strane su imale skoro paralelne rovove koji su neprekidno išli od švajcarske granice do Severnog mora. 

Nekoliko mirovnih inicijativa je pokrenuto pre Božića 1914. godine. Postojalo je otvoreno božićno pismo koje je poslato ženama Nemačke i Austrije od 101 sufražetkinje.

Čak je i papa Benedikt XV molio da se uspostavi primirje između zaraćenih vlada. Pitao je da li će to biti moguće čak i za Božić, ali vlade nisu bile za zaustavljanje rata. 

Možda je iznenađujuće primetiti, ali mnoga sećanja iz Prvog svetskog rata otkrivaju da je često bilo mirnih i prijateljskih interakcija između suprotstavljenih strana u mirnijim oblastima Zapadnog fronta. To je često dovodilo do redovnih razgovora i u retkim slučajevima poseta neprijateljskim rovovima.

Na istočnom frontu to je bilo manje redovno, ali je zabeleženo da je u prvim nedeljama rata došlo do bratimljenja između Rusa i Austrougara. Čini se da su vojnici našli mnogo više razloga da se ujedine nego da se dele.

Ova bratimljenja mogu se datirati barem početkom novembra između nemačkih i britanskih trupa. Obroci su često donošeni na front i vojnici sa obe strane su u miru sakupljali hranu.

Jedan zapis od 1. decembra čak govori o britanskom vojniku koga je posetio nemački oficir da ga pita kako je. Međutim, to nije bio slučaj za sve savezničke sile.

Odnosi između francuskih i nemačkih vojnika bili su primetno ledeni. Ovo se olakšalo kako su nedelje prolazile. Nemački hirurg je zabeležio da je došlo do primirja koje će trajati pola sata kako bi obe strane mogle da pokupe svoje mrtve.

To nije bilo po volji hijerarhije obe vojske. Šarl de Gol, brutalno ratoboran kao i uvek, pisao je da je žalosno što će francuska pešadija ostaviti neprijatelja na miru. Viktor d’Urbal, drugi komandant, napisao je da je bilo nesrećnih posledica kada su se ljudi upoznali sa svojim susedima na suprotnim rovovima. Drugi razlozi za primirje uključivali su i loše vremenske prilike. 

Čestitke i fudbalske utakmice

Pošto su rovovi bili tako blizu jedan drugom, mnogi muškarci su se setili da su umeli da se pozdravljaju. Ovo će verovatno biti metod kako su dogovorena neformalna primirja. Vojnici su često razmenjivali vesti i pozdrave na engleskom.

Mnogi nemački vojnici su ranije živeli u Engleskoj, posebno u Londonu, i upoznali su se sa kulturnim normama i interesima. Razgovori bi varirali od malih razgovora o vremenu i nelagodnosti rovova, do misli o domu i voljenim osobama.

Zanimljivo, nemački vojnici su se često raspitivali o engleskim fudbalskim ligama i kako izgledaju rezultati. Pored toga, dve strane bi puštale muziku jedna drugoj što je pomoglo da se stvori praznični duh dok je Božić nastupao tokom 1914. godine.

Procenjuje se da je oko 100.000 britanskih i nemačkih vojnika bilo uključeno u neformalno primirje duž Zapadnog fronta koje je obeležilo Božić 1914. godine. Nemački vojnici su stavljali sveće u svoje rovove i na božićne jelke.

Pevanje pesama napred-nazad dovelo je do toga da su obe strane razmenjivale sezone pozdrava. Sitni pokloni su se razmenjivali usred Ničije zemlje između rovova. To uključuje stvari poput hrane, alkohola i duvana. Dve strane su razmenile priče o svojim domovima i iznele svoje stavove o ratu. Deljenje cigareta i pića dogodilo se preko reda. 

Ipak, najupečatljiviji trenutak ovog primirja koji je uslikan na ekranu i u srcima mnogih širom sveta su fudbalske utakmice koje su se odigrale. Reziltati su nepoznati, ali je bilo najmanje jedne, ako ne i više utakmica između dve strane.

Istoričari su istraživali da li u ovoj priči ima istine i izgleda da se igrao fudbal. Čini se da je većina bila između muškaraca iste nacionalnosti, ali ima malo dokaza o podudarnostima između nacija.

Jedna takva priča tvrdi da se 133. kraljevski saksonski puk borio protiv škotskih trupa iz Argajl i Saterlend gorštaka. Škoti su pobedili sa 4-1, što je retka međunarodna pobeda. Nije sigurno da li se sličan događaj dogodio na Istočnom frontu, ali izgleda da je, ako nije bilo fudbalske utakmice, bilo barem malog prekida vatre. 

Spomenik

Danas postoji spomenik u Nacionalnom memorijalnom arboretumu u Engleskoj. Međutim, da bi se bolje razumelo primirje iz 1914. godine, trebalo bi potražiti dnevnike vojnika koji su tamo bili.

Sećanja sa obe strane rata daju pravi uvid u razmišljanja muškaraca. Ništa više od nemačkog vojnika koji je rekao „Danas imamo mir. Sutra se borite za svoju zemlju. Borim se za svoje. Srećno!” snimio 3. streljački brigadir. 

Mr. D. Tovarišić