Othniophiton elongatum je živeo pre 47 miliona godina, ali naučnici ne mogu da pronađu nijednu modernu ili izumrlu biljnu porodicu kojoj je možda pripadao.

Naučnici su upravo sproveli opsežnu studiju o dva misteriozna biljna praistorijska fosila otkrivena u Juti – ali im je ostavila više pitanja nego odgovora. Pronađena su samo dva poznata primerka Othniophiton elongatum, što u prevodu znači „vanzemaljska biljka“, a ova najnovija analiza je otkrila da vrsta nije bila povezana ni sa jednom poznatom modernom ili izumrlom biljkom.

Studija postavlja pitanja o načinu na koji su praistorijske biljke klasifikovane. Vrste koje su izumrle pre manje od 65 miliona godina često se svrstavaju u moderne porodice, ali su možda zapravo pripadale porodicama koje više ne postoje. Istraživači kažu da rezultati ovog nedavnog istraživanja ilustruju važnost ne pokušavanja da se drevne biljke „podmetnu” u današnje kategorije.

Godine 1969. paleontolozi koji su proučavali floru u formaciji Grin River u blizini grada duhova Rejnbou, Juta, otkrili su neobičan fosil koji nisu prepoznali. Nazvali su ga Othniophiton elongatum, što znači „vanzemaljska biljka“, i primetili da je možda povezano sa ginsengom.

Pedeset godina kasnije, Stiven Mančester, kustos paleobotanike u Prirodnjačkom muzeju Floride, naišao je na neidentifikovani fosil koji je pronađen u istoj oblasti kao i vanzemaljska biljka dok je pregledavao botaničku zbirku Univerziteta Kalifornija, Berkli.

Neidentifikovani fosil bio je mnogo bolje očuvan od uzorka iz 1969. godine, što je omogućilo Mančesteru i njegovom istraživačkom timu da ga detaljno prouče. Tim je uporedio karakteristike fosila UC Berkli sa onim otkrivenim u Juti i utvrdio da su iz iste vrste. Nadali su se da će im novi primerak O. elongatum omogućiti da „vanzemaljsku biljku” smeste u poznatu botaničku porodicu – ali njihova analiza ih je još više zbunila.

Istraživači nisu mogli da uporede nijedan fosil ni sa jednom od 400 modernih porodica cvetnih biljaka, niti su uporedili sa bilo kojom poznatom izumrlom biljkom.

„Izrazita kombinacija uočenih karakteristika ne poklapa se ni sa jednom postojećom porodicom… i ne može se lako smestiti u moderne porodice i rodove“, napisali su istraživači u svojoj studiji , koja je objavljena u časopisu Annals of Botany.

Dakle, šta je bio O. elongatum?

Šta istraživači znaju o ‘Othniophiton Elongatum‘

Othniophiton elongatum je rastao na području današnje Jute pre više od 47 miliona godina. Tada je ovo područje bilo dom velikog ekosistema jezera okruženog aktivnim vulkanima. Istraživači su pronašli očuvane fosile riba, gmizavaca, ptica i biljaka u jezerskom sedimentu i vulkanskom pepelu u tom području. Međutim, Stiven Mančester, koji već nekoliko godina proučava fosile u Juti, rekao je da je otkrivanje tako dobro očuvanog primerka kao što je Othniophiton elongatum izuzetno retko.

„Ovaj fosil je redak jer ima grančicu sa pričvršćenim plodovima i listovima. Obično se oni nalaze odvojeno“, rekao je Mančester u saopštenju Prirodnjačkog muzeja Floride, „Obično će prašnici otpasti kako se plod razvija. A ova stvar deluje neobično po tome što zadržava prašnike u vreme kada ima zrele plodove sa semenom spremnim da se rasprši. To nismo videli ni u čemu modernom.”

Čak ni fosil iz 1969. nije sadržao takve karakteristike, što je nalaz UC Berkli činilo još važnijim za razumevanje ove čudne biljne vrste.

Misterija O. elongatum takođe izaziva debatu o aktuelnim praksama klasifikacije. Često istraživači uključuju biljke koje su izumrle pre manje od 65 miliona godina u modernim porodicama na osnovu fizičkih sličnosti, ali Mančester je želeo da izvrši dužnu pažnju sa ovom „vanzemaljskom“ vrstom.

„Postoje mnoge stvari za koje imamo dobre dokaze da ih stavimo u modernu porodicu ili rod, ali ne možete uvek da radite ove stvari“, rekao je Mančester.

Iako je studija pokrenula dodatna pitanja o praistorijskim vrstama, istraživači su i dalje optimistični u pogledu njihovih rezultata. Proces prikupljanja drugih vrsta radi poređenja O. elongatum otkrio je značajne informacije o evoluciji praistorijskih biljaka uopšte.

Julian Korea-Narvaez, vodeći autor studije i doktorant na Univerzitetu Florida, zaključio je u saopštenju muzeja: „[Ovaj rad] je važan jer nam daje pojma o tome kako su ovi organizmi evoluirali i prilagođavali se na različitim mestima.”

Mr. D. Tovarišić