Tokom Prvog svetskog rata Rumunija se našla u naizgled bezizlaznoj situaciji: Okružena neprijateljskim državama, morala je na sigurno skloniti 120 tona zlata i drugih dragocenosti. Gde i kako su našli rešenje i kako to da joj nikada nije vraćeno nazad, pročitajte u našem tekstu. Da li je na sličan način završilo i zlato Kraljevine Jugoslavije, za kojim se još uvek traga?

Decembar je 1916. i Rumunija je u velikom sosu. Svuda oko njih besni Prvi svetski rat, a Bukurešt, glavni grad Rumunije, okupirale su snage Centralnih sila: Nemačke, Austrije, Otomanskog carstva i Bugarske.

To nisu bile zemlje prijateljske prema Rumuniji, koja se borila na strani Rusa i koja je već krenula da preduzme korake za rešavanje ove okupacije. Sedište vlade je premešteno u grad Jaši, zajedno sa mnogim vrednim blagom koje je bilo u opasnosti da bude opljačkano u staroj prestonici.

Međutim, ovo je bilo samo privremeno rešenje i nešto je trebalo preduzeti. Rumunija je u to vreme imala oko 120 tona zlatnih rezervi, sačinjenih od kovanog novca i poluga, i nisu mogli da rizikuju da ih izgube od okupacionih snaga. Moralo je nešto da se uradi.

Odlazak u Rusiju

Najjednostavnije je bilo da se rezerve otpreme u neutralnu ili geografski udaljenu zemlju gde bi ostale van domašaja pljačkaša. Danska, Ujedinjeno Kraljevstvo, pa čak i SAD bile su označene kao moguće destinacije, ali se smatralo da je previsok rizik da nemački ratni brodovi potope poluge .

Tako je izabran drugi saveznik, onaj koji je bio mnogo bliži i do kog se moglo doći kopnom, što je umanjilo rizik od gubitka zlata. Rumunski premijer Jon Bratijanu najavio je da će zlato biti poslato rumunskom savezniku Rusiji, uz napomenu da bi se „Rusija osećala uvređeno ako bismo ga poslali u Englesku“.

Tako je dogovor sklopljen i 120 tona zlata, koje se danas procenjuju na 5 milijardi dolara, utovareno je u voz u decembru 1916. i poslato u Kremlj. Sedam meseci kasnije, sa pogoršanjem situacije u Rumuniji, usledio bi još jedan voz koji bi sadržao mnoga druga blaga, uključujući drevne artefakte i umetnost, mnoge retke knjige i kraljevske dragulje Rumunije.

Naravno, većina onih koji su upoznati sa Prvim svetskim ratom zna da se u Rusiji 1917. godine dogodilo nešto ekstremno. Neuspeh vojske i stradanja naroda doveli su do populističkog ustanka, a car i njegova porodica su uhapšeni, a na kraju i pogubljeni. .

Imperijalna Rusija je sada bila komunistička Rusija, a Sovjeti nisu hteli da razgovaraju sa Rumunijom o svom poslatom zlatu. Komunikacije između dve zemlje su bile prekinute, a kada je posle rata 1922. godine Rumunija zatražila da im se vrati blago, nisu dobili odgovor.

Tokom narednih decenija bilo je uspeha u vraćanju predmeta iz drugog voza. 1935. i ponovo 1956. delovi kolekcije su vraćeni, ali je bilo jasno da su robu preuzeli Rusi i da je mnogo stvari koje nedostaju.

Niti Rusi posebno ne poriču da su uzeli zlato. Svaka rumunska vlada od Prvog svetskog rata pokušala je da povrati zlato, ali Sovjeti ga jednostavno nisu vratili. Krađa je čak nadživela i sam Sovjetski Savez, iako je postsovjetska Rusija i dalje odbijala da se pozabavi situacijom.

Kao rezultat toga, zlatne rezerve Rumunije dokazano postoje. Ali ih drži strana sila, nedostupni su svojim vlasnicima i možda nikada neće biti vraćeni. Da li Rusi još uvek imaju zlato, imajući u vidu činjenicu da je Lenjin nakon Oktobarske revolucije iz Sovjetskog Saveza vozovima prebacio ogromne količine zlata na Zapad? Teško je reći.

Mr. D. Tovarišić