Možda to nije samo obično ostrvo. Island bi mogao da bude isturena teritorija celog kontinenta, čiji je veliki deo potopljen pod Atlantskim okeanom. Međunarodni tim naučnika nazvao ga je Veliki Island. Taj Island bi se mogao protezati od Grenlanda do Evrope.

Trebalo bi da se prostire na površini od šest stotina hiljada kvadratnih kilometara od Grenlanda do Evrope. Međutim, ako se susedna područja zapadno od Velike Britanije dodaju Velikom Islandu, on može imati površinu do milion kvadratnih kilometara. Poređenja radi, najmanji kontinent, Australija, ima površinu od oko 8,6 miliona kvadratnih kilometara.

Oni su izneli hipotezu u članku u zbirci In Footsteps of Varren B. Hamilton: New Ideas in Earth Science, koju je objavilo Geološko društvo Amerike. Istovremeno, njeni autori dodaju da postojanje Velikog Islanda tek treba da se potvrdi. Ovo nije jedina slična oblast koju je tim nedavno predložio da označi kao potopljeni kontinent. Drugi je Zelandija.

Zbunjeni geolozi

Vulkansko ostrvo Island prvi put se pojavilo iznad površine okeana pre šesnaest do osamnaest miliona godina. Pretpostavlja se da ga je stvorila lokalna vruća perjanica (lokalitet na kome se javlja vulkanska aktivnost). Takođe se nalazi na granici Severnoameričke i Evroazijske ploče. Na ostrvu postoje mesta gde možete da pređete sa jedne ploče na drugu.

Island je dugo zbunjivao geologe. Prethodne teorije, koje su govorile da je ostrvo bilo okruženo i formirano od okeanske kore, nisu podržane geološkim podacima. Na primer, kora ispod Islanda je debela više od četrdeset kilometara, što je oko četiri do pet puta više od okeanske kore.

„Međutim, kada smo razmotrili mogućnost da je ova debela kora kontinentalnog karaktera, podaci su odjednom počeli da imaju smisla. To nas je odmah navelo na ideju da je kontinentalno područje mnogo veće od samog Islanda, a pod morem postoji skriveni kontinent“, objašnjava geolog Džilijan Fouldžer u saopštenju za javnost Geološkog društva Amerike.

Ako se hipoteza potvrdi, to bi značilo da se superkontinent Pangea nije u potpunosti raspao pre više od pedeset miliona godina, kako se veruje. To bi takođe moglo osporiti prethodne hipoteze o rasponu tipova kore u severnom Atlantiku. Na kraju, ali ne i najmanje važno, to bi moglo dovesti do debate o novim izvorima minerala i drugih sirovina koje sadrži kontinentalna kora.

Poznata činjenica

Da bi se teritorija koja štrči iznad površine svetskog okeana nazvala kontinentom, mora biti ispunjeno nekoliko uslova.

„Sastav kontinentalne kore treba da predstavljaju stene koje su karakteristične za kontinentalnu koru, u ovom slučaju granitne. Štaviše, mora da ispunjava geofizičke karakteristike kontinentalne kore“, objašnjava geofizičar Miroslav Bjelik sa Fakulteta prirodnih nauka Univerziteta Komenski za veb stranicu Science on Reach.

„Njegova debljina mora biti veća od 25 kilometara, mora biti znatno složenija od okeanske kore i treba da se sastoji od gornje i donje kore. Brzine uzdužnih seizmičkih talasa Vp treba da se kreću od 1,5 do otprilike 7,8 kilometara u sekundi, a njegova gustina treba da bude u intervalu od dva do 3,1 gram po kubnom centimetru“, dodaje on.

Autori hipoteze je opisuju kao revolucionarnu, ali prema Miroslavu Bjeliku, ona nije toliko iznenađujuća i revolucionarna. Još jednu činjenicu smatra izuzetnom:

„Ako bi Island kao mikrokontinent trebalo da postoji, onda njegov zapadni deo, koji se prostire zapadno od grebena srednjoatlantskog okeana i koji grade Grenland i zapadna polovina Islanda, pripada Severnoameričkoj ploči, dok njen istočni deo, koji se nalazi istočno od ovog grebena, pripada Evroazijskoj ploči. Bilo bi to prvi put da jedan kontinent ili mikrokontinent leži na dve različite litosferske ploče“, objašnjava geofizičar.

Geolog Jozef Hok sa Fakulteta prirodnih nauka Univerziteta Komenski takođe je skeptičan prema Velikom Islandu. Prema njegovim rečima, odavno je poznato da je debljina kore veća nego inače na području Islanda.

„Međutim, to nije razlog da se misli da je u pitanju novi kontinent. To bi jednostavno mogao biti ostatak kontinentalne kore nakon raspada Pangee i otvaranja Atlantskog okeana“, kaže Jozef Hok. Okeanska kora je tanka i teška, ali je kontinentalna kora debela i lagana. Zbog toga okean može kliziti ispod kopna u zonama subdukcije, što omogućava da se kontinenti kreću.

Drugi potopljeni kontinenti?

Eventualna potvrda postojanja kontinenta ne bi mnogo uticala na naše mape, već bi ih učinila preciznijim. Istraživački tim koji je razvio hipotezu već se priprema za saradnju sa ljudima iz celog sveta. Čak i sami autori kažu da objašnjenje prethodnih nalaza novom hipotezom ne znači ništa. Konačan odgovor će zahtevati mnoga merenja i analize, kao što je duboko bušenje, koje bi moglo naići na određene stene. Datiranje cirkona bi pomoglo u određivanju starosti slojeva u kori. Potrebna su i detaljna seizmička merenja refleksije i refrakcije cele kore (prati se brzina prostiranja talasa u različitim slojevima kore) i druge metode.

„Međutim, to neće biti lako, jer verujem da će biti zaista problematično razdvojiti okeanski i kontinentalni tip kore na ovom području. Pretpostavio bih ovde potpuno hibridnu zemljinu koru, koja predstavlja mešavinu kontinentalne i okeanske kore“, kaže geofizičar Bjelik.

Island nije jedini region koji bi mogao da bude kandidat za potopljeni kontinent. U Atlantskom okeanu to je, na primer, greben Rio Grande, u Indijskom okeanu Madagaskar ili Konradija, a u Tihom okeanu Zelandija.

Naučnici u članku na sajtu Američkog geološkog društva tvrde da je to poslednje imenovano područje koje je privuklo pažnju 2017. godine. Iako su ostrva Novi Zeland i Nova Kaledonija odvojena, povezana su ispod nivoa mora velikim delom kontinentalne zemljine kore. Površina je 4,9 miliona kvadratnih kilometara. Do 94 odsto površine je pod vodom, samo pomenuta ostrva vire iznad površine. Geofizičar Bjelik je veoma skeptičan prema Zelandiji, jer prema njemu ona još ne ispunjava osnovne definicije kontinentalne kore.

„Morfologija (batimetrija) dna svetskog okeana danas je dovoljno poznata i mapirana. Pojava ovakvih „kontinenata” poznata je i proučavana u smislu pojave i rezervi nafte i gasa. S druge strane, međutim, ne možemo govoriti o kontinentima u smislu da ih razumemo i da su trenutno definisani“, zaključuje Miroslav Bjelik.

Mr. D. Tovarišić