Niko ne zna tačno kada je drevno društvo koje sada nazivamo Etrurcima nastanjivalo delove današnje Italije, ali znamo da su oni bili uspešna kultura sve dok ih Rimljani nisu pobedili 400-ih godina pre nove ere. Dok je artefakte Etruraca relativno lako pronaći, arheološki gledano, jezik je stalna zagonetka za lingviste, i nigde ta zagonetka nije tako očigledna nego u dokumentu od grube tkanine poznatom kao „Zagrebačka platnena knjiga“.

Imamo ograničeno znanje o etrurskom pisanju, tako da možemo prilično pouzdano da nagađamo o njegovoj svrsi, a čini se da je možda korišćen kao neka vrsta verskog kalendara koji pokazuje kada će se održavati praznici u čast bogova. Možda čak opisuje i same verske rituale. Etrurci su imali panteon bogova uključujući Aita (bog podzemnog sveta), Aminth (bog ljubavi), Malaviš (božanstvo ogledala), Nortia (boginja sudbine), Rath (verovatno bog sunca) i Sethlan ( bog kovača i zanatlija). Etrurski bogovi i boginje su možda bili izvorni u tom društvu ili su mogli biti bogovi Rimljana pod različitim imenima.

Lanena knjiga je napisana sredinom 200-ih godina pre nove ere i činjenica da ne možemo da kažemo njenu originalnu lokaciju čudan je obrt za enigmu.

Sve seže do jednog Hrvata po imenu Mihajlo Barić koji je 1848. godine posetio Aleksandriju u Egiptu i na ulicama tog grada naišao na sarkofag za prodaju. Doneo ga je kući u Beč gde je krasila njegovu kuću kao pomalo sumorni ukras. Da bi eksponat bio još mračniji, na kraju je ogulio omote sa mumije i izložio ih odvojeno, očigledno ne primetivši da na platnu postoji nešto napisano.

Nakon njegove smrti, mumija i omoti su našli put do današnjeg Arheološkog muzeja u Zagrebu. U to vreme u muzeju je opisano kao:

Mumija žene (sa uklonjenim omotima) koja stoji u staklenoj vitrini i (takođe drugoj) staklenoj kutiji u kojoj se nalaze mumijini omoti koji su potpuno prekriveni ispisom na nepoznatom jeziku….

Tako je muzej primetio natpis koji Mihajlo kao da nije video.

Istraživači su prionuli na posao kako bi pokušali da dešifruju čudne znakove na zavojima. Proučavaoci drevnih hijeroglifa i proučavaoci koptskog jezika ispitali su spise i utvrdili da nisu ni jedan od tih egipatskih jezika. Konačno, istraživač po imenu Jakob Kral sastavio je plahte u jedan komad i uspeo je da utvrdi da je jezik, u stvari, bio drevnih Etruraca.

Dakle, šta su drevni ljudi iz današnje Italije radili umotani oko egipatske mumije? A šta je pisalo u spisima?

Jedan od tragova je da je na papirusu pronađenom zajedno sa mumijom, razumljivim hijeroglifima, pisalo da je mumija žena po imenu Nesi-hensu, koja je bila žena krojača po imenu Paher-hensu. Ali to još uvek ne daje odgovor na misteriju platnenog traga od Italije do Egipta i značenje pisanja.

Lingvisti će nastaviti da otkrivaju tajne Zagrebačke platnene knjige, jer će, kada joj se šifra otkrije, ona predstavljati najveći poznati pojedinačni zapis o drevnom etrurskom jeziku. Možda dok se za taj jezik ne pronađe ekvivalent Rozetskom kamenu, lingvisti i kriptolozi će ga i dalje dešifrovati jednu po jednu reč.

Mr. D. Tovarišić