Duboko u svetim himalajskim planinama Indije dogodilo se nešto neobjašnjivo što stručnjaci još uvek pokušavaju da razreše. Tokom posebno tople 1942. godine, čuvar parka je sakupljao retke biljke na nadmorskoj visini od 4.800 metara kada je došao na jezero Roopkund. Dok se spuštao niz stenovitu obalu, video je da se na obali nalaze stotine ljudskih kostiju sa nabreklim mesom koje se i dalje drži za njih. Ko su bili skeleti jezera Roopkund i kako su tamo stigli?

Šta je misterija jezera Roopkund?

Takođe poznat kao Rudrakund, Misteriozno jezero ili Jezero kostura, Roopkund postoji u podnožju planine Trisul u krajnjim severnim krajevima države Utarakand u Indiji. Jezero je oko 46,5 kvadratnih metara i duboko 1,8 do 2,4 metara. Avgust i septembar su jedini meseci kada je jezero vidljivo, dok ostatak godine leži sakriveno pod debelim snežnim pokrivačem.

Rendžer H.K. Madhval je bio prva zvanična osoba koja je prijavila skelete nakon što je naišao na njih tokom svoje ekspedicije sakuplanja biljaka 1942. godine. On je primetio: „Celo mesto je bilo prepuno desetina ljudskih tela. Meso kao naduvana guma lepilo se za većinu tela. Njihova nasmejana lica činila su scenu još groznijom. Naši nosači su bili toliko preplašeni ovim jezivim prizorom da su odmah pobegli, misleći da su sleteli u zemlju duhova.”

Nakon što su nosači pobegli od jezera, Madhval i njegov pomoćnik su ostali da ih izbliza pogledaju. Videli su da su neka tela i kožne sandale (čapalke) veće od tipičnih. Taj stil obuće nije došao iz okoline. Pored toga, iz snega su virili bambusovi štapovi, drveni pribor i kišobrani. Stručnjaci nisu imali konkretne odgovore da objasne ko su tela i kako su tamo dospela, pa se tako razotkrila velika misterija jezera Roopkund.

Promene na skeletima

Nakon Madhvalovog otkrića, nije došlo do zvanične istrage, jer je Indija bila ukorenjena u Drugom svetskom ratu pod britanskom vlašću. Godine 1955. sve se promenilo kada je jedan od zamenika ministra dao saopštenje za štampu o skeletima jezera Roopkund. U tom trenutku, zvaničnici su pokrenuli istražnu ekspediciju na jezero.

Međutim, pošto su istraživači sakupili samo nekoliko kostiju, uključujući dve lobanje, ruku, nogu, vilicu i nekoliko artefakata, konačni izveštaj je dao malo informacija. Zatim su 1956. godine sprovedena tri odvojena istraživanja u kojima su naučnici uzeli velike kolekcije kostiju i relikvija.

Nažalost, do početka istraživanja 1955. godine, scena na jezeru skeleta se značajno promenila. Prošlo je trinaest godina od Madhvalovog otkrića, a cela tela više nisu bila vidljiva. Istraživači su bili svedoci velikih stena koje su se kotrljale niz strmi nasip, i pretpostavili su da je kamenje, sa lavinama i zemljotresima tokom godina, rasulo kosti i oštetilo skelete.

Religija na Himalajima

Da bismo razumeli misteriju iza tela jezera Roopkund, moramo pogledati značaj Himalaja. Ljudi u regionu poštuju planine Nanda Devi. Ovi visoki vrhovi leže severoistočno od jezera i deo su većeg nacionalnog parka Nanda Devi i biosfere. Sveta oblast sadrži svetinje razasute svuda.

Nanda Devi, što znači „boginja koja daje blaženstvo“, a ime potiče od najvažnije i najpoštovanije boginje u regionu Garhval u Utarakhandu. Nanda Devi, boginja, predstavlja Šivinu suprugu, Parvati, koja je „prva došla na zemlju kao ćerka Himavana, kralja Himalaja, i stoga je uvek bila povezana sa planinama“ (Karter 1977.god.).

Mitologija boginje prožima živote lokalnog stanovništva, a veliki festivali u njenu čast redovno se održavaju. Pored toga, bhakte idu na opasna hodočašća kroz planinu tražeći njene blagoslove. Celo područje, uključujući jezero, izaziva duboko poštovanje kao manifestacija i oličenje boginje Nande.

Mitologija Trisula i Roopkunda

Lokalna mitologija se takođe direktno odnosi na formaciju Trisul i jezero Roopkund. Oba leže u senci planine Nanda Devi. U jednoj verziji priče, Mahadev (Šiva), vrhovno ili veliko biće, udario je svoj trozubac o zemlju kako bi napravio mesto gde bi njegova supruga Nanda Devi mogla utažiti žeđ. Ovo je stvorilo planine Trisul (što znači “trozubac”) i dva jezera.

Dok je pila vodu u jednom od jezera, zavirila je i videla sopstvenu sliku ili „lepotu“, njen Roop. Dakle, ime Roopkund znači „jezero odraza“ ili „jezero lepote“. Druga verzija priče kaže da nije Šiva već Nanda Devi udario trozubcem (Karter 1977.). Napomena: pogledajte trozubce na gornjoj fotografiji svetilišta.

Da li lokalni mit objašnjava skelete?

Nanda je boginja sa mnogo lica i raspoloženja, ponekad izražavajući gnev, ljubomoru ili nesigurnost. Prema pričama o kojima meštani danas pričaju i pevaju, u stvari, njena živa priroda je dovela do skeleta u jezeru. Kako priča kaže, kralj Jasdhaval od Kannauja i njegova trudna kraljica Balampa poveli su svoju pratnju sa sobom na hodočašće u Nanda Devi. Takođe su se pobrinuli da sa sobom ponesu svoja zemaljska zadovoljstva u vidu prelepih plesača.

Međutim, razbili su važne tradicionalne tabue o hodočašću. „Pravila su navela da je muzici, deci, ženama, starijim ljudima, kožnoj galanteriji, nižim kastama strogo zabranjeno da idu dalje od Vana“, (Negi, Čandra, 2013., 92) što je otprilike tri ili četiri dana pre Roopkunda na stazi.

Prvi prekršaj bio je odvođenje žena i dece do sada na hodočasničku stazu. Zatim, kada je kralj zamolio devojke da zaigraju za njega u svetoj zemlji, njegova drskost je donela veliko nepoštovanje boginji. Konačno, kada je Balampa rodila blizu jezera, ona je svojom krvlju uprljala svetu zemlju. Tako je, u svom ogromnom gnevu, Nanda Devi gurnula sve plesačice u podzemni svet (ili ih pretvorila u kamen). Zatim je izazvala silovitu oluju koja je pala s ogromnim gradom koji je pobio ostatak grupe na smrt na jezeru Roopkund.

Raj Jat Hodočašća

Hodočašća, nazvana Raj Jat, održavaju se stotinama godina. Po nekim izveštajima, javljali su se od devetog veka kada se grupa doselila u region i sa sobom donela kult Nande. U čast boginje, Raj Jat se dešava svakih 12 godina i potrebno mu je 22 dana da se pređe skoro 300 kilometara – dobar deo toga bosim nogama. Tokom ovog velikog festivala, hiljade ljudi iz dalekih krajeva putuju da učestvuju u hodočašću. Učestvuje oko 50.000 ljudi, ali ne može svako da ide sve do krajnjeg odredišta pored Roopkunda do Homkundskog jezera. Poslednji Raj Jat održan je 2014. godine.

Homkundsko jezero je prebivalište bogova u planinama Trisul. Simbolika puta odražava putovanje Nande Devi do njenog doma, a svaka osoba na hodočašću je prati i pomaže joj da stigne tamo. Ali prvo, staza vijuga duž strme gornje ivice skeletnog jezera na Jiura Gali, ili „Aleji smrti“. Kao što ime govori, Jiura Gali je strm greben koji je smrtno opasan, ali pruža pogled na jezero. Područje je takođe podložno iznenadnim i silovitim olujama koje mogu proizvesti grad, ali ne nude mesto za sklonište.

Nesreće i samoubistva na jezeru

R.S. Negi, naučnik i istraživač, ukazuje da je bilo toliko nesrećnih smrti od Galija da je vlada zabranila hodočašće prije nekoliko stotina godina i ukinula zabranu tek krajem 19. veka. Ljudi koji su pali sa Galija stradali su na litici i obalama Roopkunda i verovatno se pomešali sa drugim skeletima u jezeru tokom godina.

Zanimljivo je da postoji široko verovanje da su mnogi hodočasnici koristili jezero i za samožrtvovanje. Natpisi na stajalištima i svetilištima duž hodočasničke staze otkrivaju namere nekih hodočasnika da sebi oduzmu život na jezeru. Prema Negiju, bilo je toliko slučajeva Atmosarga da je vlada zabranila ova samoubistva 1931. godine.

Tokom vremena, posebno tokom toplijih godina kada se sneg dovoljno otopi, hodočasnici su viđali kosture na jezeru. Naime, 1925. godine nakon Raj Jata, svedoci su prijavili tela koja su ležala na njegovoj severoistočnoj obali. (Negi).

Studije skeleta

Prve studije su sugerisale da postoje dve genetski različite grupe ljudi koji su umrli u velikom događaju. Prva grupa je bila viša i snažnija sa dužim glavama. Druga grupa je bila nižeg rasta, svetlije outi i okruglih glava. Čini se da su neke osobe unutar veće grupe bile u srodstvu, na šta ukazuju određene dodatne kosti (Vormijeve kosti) u lobanji. Istraživači veruju da je ovo genetsko stanje koje se prenosi oko 50 odsto vremena (Pant).

Neke od okruglih lobanja imale su udubljenja, što je navelo naučnike da spekulišu da su članovi ove grupe možda bili nosači koji su nosili teške torbe vezane preko glave. Čini se da su teški okrugli predmeti udarali u glave mnogih pojedinaca dok su još bili živi. Ovo je evidentno kod preloma lobanje antemortem depresije blizu prednjeg ili vrha lobanje, a za ove ljude je to verovatno bio uzrok smrti kroz krvarenje, oticanje mozga i/ili hipotermiju. Međutim, nije svaki pojedinac pokazao traume glave.

Sve studije su sadržale skeletne ostatke koji su uključivali muškarce, žene i decu različitog uzrasta. Neke studije su pokazale da se smrt dogodila pre 500-800 godina. Naprotiv, studija National Geographica iz 2003. godine zaključila je da su sve žrtve stradale u isto vreme u jednom velikom fatalnom događaju u devetom veku. (Negi).

Odakle su žrtve?

Iako još uvek ne znamo tačno odakle su žrtve mogle da potiču pre nego što su umrle na jezeru, naučnici su utvrdili koje su njihove genetske nacionalnosti. Eadaoin Harnej i dr. objavili su svoje nalaze zasnovane na nedavnom DNK radu 2017.god. Pronašli su dve glavne grupe, južnoazijske i zapadno-evroazijske, sa tri različita klastera. Harnej je razbio klastere na Roopkund A, B i C (jedan pojedinac).

• A ima južnoazijsko poreklo iz indijske kline, ali ne pripadaju jednoj specifičnoj populaciji. Ova grupa datira oko 800. godine nove ere, iako Harnej napominje da se njihova smrt možda nije dogodila u jednom jedinom događaju.
• B potiče iz istočnog Mediterana, sa sličnostima sa Grcima i Levantima. Ova grupa datira oko 1800. godine nove ere.
• C se sastoji od jedne osobe poreklom iz istočne ili jugoistočne Azije, koja takođe datira oko 1800. godine nove ere.

Za razliku od prethodnih nalaza koji su se zasnivali na karakteristikama lobanja, genetsko istraživanje Harnej et all. nije našao nijednu blisko srodnu osobu. Pored toga, ovi rezultati pokazuju da su skeleti deponovani u više od jednog događaja.

Šta se dogodilo na jezeru?

Najveće misterije jezera Roopkund su još uvek nerešene. Mnogo je spekulacija o tome ko su ljudi mogli biti, šta su radili u tom području i kako su umrli. Prethodno držana teorija je da je oluja s gradom zahvatila grupu hodočasnika i ubila ih sve u jednoj katastrofi. Međutim, priča nije tako jednostavna.

Kako se ispostavilo, skeleti su bili etnički i kulturno raznoliki. Oni su takođe umrli u različito vreme, a ne u jednom katastrofalnom događaju. Ako je Raj Jat počeo u devetom veku, to bi otprilike moglo odgovarati smrti grupe Roopkund A, kako je to opisao Harnej gore.

Činjenica da je bilo muškaraca, žena i dece govori nam da verovatno nisu svi bili hodočasnici. Međutim, neizvesno je kada je počela zabrana ženama i deci na stazi. Da li su veći ljudi bili izbeglice koje su bežale od rata ili gladi iz druge zemlje ili su imigranti iz stepa ili Irana? Koliko je među njima bilo samoubica koje su se žrtvovale bogovima? Da li je velika oluja sa gradom zaista ubila kralja Jasdhavala i njegovu pratnju?

Indijska vlada je u avgustu 2018. godine zabranila sve šetnje do Roopkunda u pokušaju da sačuva degradirajuće livade i spasi ugrožene vrste. Ipak, naučnici nastavljaju svoj rad na otkrivanju misterija jezera. Do tada, ovo opasno mesto duž hodočasničke rute ostaje zagonetan paradoks sa stotinama skeleta koji su još uvek zarobljeni ispod leda veličanstvenih planina Nanda Devi.

Mr. D. Tovarišić