Da li znate koja je najstarija sačuvana knjiga u Evropi. Ako ne znate, saznajte ovde.

Gotovo sve ono što je napisano tokom ljudske istorije je izgubljeno. Što se više vraćamo u prošlost od današnjeg dana, više je nestalo. Na kraju, činjenica da je bilo šta uopšte preživelo postaje izuzetna.

Tako je i sa papirusom Derveni, drevnim makedonskim svitkom papirusa koji je prvi put ponovo otkriven 1962. To je filozofska rasprava napisana u krugu filozofa Anaksagore kao alegorijski komentar na orfičku liriku, teozofski tekst o poreklu bogova.

Ali ono što papirus čini tako posebnim je to što je to najstariji sačuvani tekst u Evropi. Štaviše, napisana je oko 340. godine pre nove ere, za vreme vladavine Filipa II Makedonskog, oca Aleksandra Velikog. Pesma je nastala krajem 5. veka pre nove ere i nesumnjivo je najvažniji tekstualni nalaz 20. veka u pogledu onoga šta nam može reći.

Pruža jedinstven uvid u svet od pre skoro 2.500 godina, discipline helenske religije i zapadne filozofske misli koje su se iz njega razvile, sofistički pokret, ranu filozofiju i temelje književne kritike. Ona nudi alternativu sokratskoj mudrosti kojoj prethodi, i pokazuje univerzalne ljudske konstante u potrebi da razumemo svet, sarađujemo sa našim bližnjima i da se suočimo sa smrću u tuzi.

Dakle, šta to ima da kaže?

Odakle dolazi Derveni papirus?

Papirus je otkriven 15. januara 1962. godine na putu od Soluna do Kavale u Dervenima, u Grčkoj Makedoniji. Lokacija je plemićki grob u nekropoli koja je nekada bila deo velikog groblja u istorijskom gradu Lete.

To je najstariji sačuvani rukopis u zapadnoj tradiciji, kao i jedini drevni papirus za koji se zna da je otkriven u Grčkoj. Bez obzira na lokaciju, to bi mogao biti i najstariji sačuvani papirus napisan na starogrčkom jeziku.

Tekst na papirusu sastoji se od mešavine dijalekata, koji se uglavnom sastoje od tri oblika grčkog: atičkog, jonskog i povremeno dorskog. Tekstovi se malo preklapaju između tri dijalekta, a postoje fraze i termini koji se ponavljaju na više od jednog jezika, sa nekoliko varijacija.

Arheolozi Petros Temelis i Marija Siganidu izvukli su gornje delove oštećenog papirusnog svitka i fragmente iz pepela na pločama grobnica; donji delovi su izgoreli u pogrebnoj vatri. Svitak je mukotrpno odmotan, a fragmenti su ponovo sastavljeni tako da formiraju 26 kolona teksta. 

Pošto je karbonizovan (a samim tim i osušen) na plemićkoj pogrebnoj lomači, opstao je na vlažnom grčkom tlu, koje je inače nepodesno za čuvanje papirusa. Međutim, sam papirus je i dalje bio veoma težak za čitanje iz nekoliko razloga.

I mastilo koje se koristilo i pozadina papira su crne, što čini dešifrovanje pojedinačnih reči sporim i mukotrpnim procesom. Nadalje, postoji u obliku 266 fragmenata, koji se čuvaju ispod stakla u Arheološkom muzeju u Solunu. Fragmenti se drže u opadajućem redosledu veličine i morali su da budu pažljivo obnovljeni, a mnogi manji fragmenti tek treba da budu postavljeni.

Šta je napisano na njemu?

Veći deo teksta je komentar na heksametarsku pesmu pripisanu Orfeju koja je korišćena tokom inicijacija u misterijski kult Dionisa. Na papirusu se citiraju fragmenti poezije, a zatim slede tumačenja glavnog autora teksta, koji pokušava da ilustruje da pesma ne znači ono što bukvalno kaže.

„Zatvorite vrata, vi neupućeni“, počinje pesma, poznato upozorenje na privatnost na koje se takođe poziva Platon. Prema antičkom komentatoru, ovo dokazuje da je Orfej svoju liriku stvorio kao alegoriju.

“Niks (Noć) rađa Urana (Nebo), koji postaje prvi monarh”, prema narativu pesme. Kronos je nasledio Urana kao vladar, ali i njega sledi Zevs, čija je vlast nad celim univerzumom hvaljena.

Zevs crpi deo svog autoriteta i moći slušajući proročišta iz Niksovog svetilišta, koja mu govore o budućnosti i dozvoljavaju mu da bude unapred upozoren. Zevs siluje svoju majku Reju na kraju knjige, što će, prema orfičkoj teogoniji, rezultirati rođenjem Demetre.

Zevs bi tada silovao Demetru, rodivši Persefonu, koja bi se na kraju udala za Dionisa, što je bio jasan raskid sa uobičajenom tradicijom u kojoj se ona udaje za Hada. Ovaj deo priče, međutim, mora da se nastavi u drugom delu koji je od tada izgubljen.

Orfej, prema prevodiocu pesme, nije imao nameru da bilo koja od ovih epizoda bude doslovna, već pre alegorijska. Početne sačuvane kolumne teksta su manje dobro očuvane, ali govore o okultnim ritualima poput žrtvovanja Erinijama (furijama), kako da se otarasimo demona koji su postali problem i čarolija.

Oni uključuju citate Heraklita, grčkog filozofa. Čak se i raspored fragmenata dovodi u pitanje, što njihovu restauraciju čini izuzetno spornim. Valerija Piano i Ričard Janko, koji na drugim mestima primećuje da je otkrio da ovi stubovi uključuju i odlomak filozofa Parmenida, nedavno su dali dve različite rekonstrukcije. 

Prozor u antičko razmišljanje?

U ovom tekstu, dakle, imamo drevnu tradiciju, inicijaciju u misteriozni kult i savremeno čitanje i kritiku teksta. Ovde filozofi mogu mnogo toga da nauče o grčkoj religiji, proučavanju papirusa i, što je najvažnije, o fluidnosti i međusobnoj povezanosti između filozofije i teologije, nauke i sujeverja u drevnom helenskom društvu.

Derveni papirus je fascinantan novi grčki književni dokument. To je verovatno jedini papirus ikada otkriven na grčkoj teritoriji, i ako nije najstariji grčki papirus ikada otkriven, to je svakako najstariji književni papirus, koji datira od oko 340. do 320. godine pre nove ere.

Nažalost, imajući u vidu neobičan kontekst njegovog očuvanja i štetu nanetu papirusu na evropskom tlu, verovatno je da neće biti drugih. Jedini slučaj je da je ovaj rukopis preživeo da nam pruži uvid u razmišljanje pre Sokrata i Platona.

Mr. D. Tovarišić