Rujm el-Hiri, „kamena gomila divlje mačke” ili na hebrejskom “točak divova” jedna je od najvećih i najstarijih kamenih ruševina na Golanskoj visoravni koju su okupirali Izraelci. Takođe je jedan od najmisterioznijih i najčudnijih lokaliteta u ovom području.

Smeštena oko 16 kilometara istočno od Galilejskog mora, ova masivna struktura raspoređena u kružnu formaciju vekovima je bila neprimećena, pre nego što je zvanično otkrivena 1967. godine. Smešten u visoravni na oko 515 metara nadmorske visine, očigledno je lokalitet bio od nekog značaja.

Ali iskreno, većina teorija o svrsi lokaliteta su samo nagađanje. Da li je to neolit ili rano bronzano doba? Kakvu je praktičnu korist ova ogromna i udaljena kamena palata imala drevnim ljudima?

Hebrejski naziv za lokaciju je Gilgal Refaim, što znači „točak divova“, možda zbog toga na šta liče ruševine. Za moderno oko, oni ne liče ni na šta više nego na lavirint.

Skriven od običnog pogleda

Jedan od razloga zašto je ovo mesto tako dugo zanemareno je taj što je skoro nevidljivo na nivou zemlje. Da biste dobili kompletan izgled lokacije i odredili njegovu stvarnu veličinu, neophodan je pogled iz vazduha.

Lokalitet, kada je jednom katalogiziran, privukao je brojna iskopavanja. Veruje se da je struktura izgrađena od bazaltnih stena, uobičajenog izvora građevinskog materijala u regionu Golanske visoravni s obzirom na njenu vulkansku istoriju.

Ali razmera strukture pokazuje njenu važnost za ljude koji su je izgradili. Između 37.500-40.000 tona delimično obrađenog kamena utrošeno je u izgradnju Rujm el-Hirija, naslaganog do visine od 2 metra.

Stručnjaci procenjuju da bi za izgradnju ogromnog spomenika bilo potrebno više od 25.000 radnih dana. Ovo sugeriše na sofisticiranost i organizaciju u izgradnji, pa je lokalitet stekao nadimak „Stounhendž Levanta“. 

Prstenovi Rujm el-Hirija

Lokalitet se sastoji od centralnog kruga okruženog brojnim koncentričnim prstenovima. Najveći, najudaljeniji prsten meri skoro 145 metara u pravcu istok-zapad i 155 metara u pravcu sever-jug.

Ovaj krajnji spoljni zid je debeo oko 3,2 do 3,3 metra i ima visinu od 2 metra. U obruču se nalaze dva otvora, oba začepljena palim stenama. 

Svi unutrašnji prstenovi su nekompletni, ali izgleda da su neki od njih ovalniji u odnosu na krajnji prsten. Zid 3, na primer, ima jasno izbočenje prema jugu, iz nepoznatih razloga. Neki prstenovi su povezani zidovima od 36 krakova koji izgledaju kao da su postavljeni nasumično.

Jezgro najdubljeg prstena sastoji se od jarka koja štiti ono što izgleda u grobnoj komori. Ali ovo nije neka složena grobnica ili mauzolej – odaja i pećina su nastali mnogo kasnije, dodani su oko 1.500 godina nakon početne izgradnje prstenova. 

Centralna gromada na lokalitetu je nepravilna kamena gomila dimenzija negde oko 20 do 25 metara u prečniku i 4,5 do 5 metara u visini. Oko centralne pećine nalazi se kamenje malog i srednjeg oblika koje je izgrađeno u školjki.

Datiranje lokaliteta 

Veruje se da je spomenik star oko 5.000 godina, ali je pronađeno vrlo malo artefakata iz Rujm el-Hirija koji bi pomogli u datiranju. Na osnovu nekoliko pronađenih artefakata, iskopavači sugerišu da su prstenovi zapravo izgrađeni tokom ranog bronzanog doba, a da je korpa dodata u kasnom bronzanom dobu.

U 21. veku sprovedeno je nekoliko obimnih i nedavnih studija koje su razjasnile ovo datiranje lokaliteta. Prema nedavnim studijama, lokacija je sužena na to da je izgrađena između ranog 4. milenijuma pre nove ere i sredine 3. milenijuma pre nove ere. 

Nepoznata svrha?

Šta su drevni ljudi radili u Rujm el-Hiriju pre nego što je bila sahrana iz kasnog bronzanog doba? Prema jednoj hipotezi, lokalitet je korišćen za obavljanje ceremonija u najkraćim i najdužim danima u godini.

Neka istraživanja su pokazala da su najdužeg dana u godini prvi sunčevi zraci sijali kroz otvor severoistočne kapije, što ukazuje na astronomsko poravnanje. Veruje se da su stanovnici ovog regiona zbog toga mogli da koriste mesto za obožavanje Ištar i Tamuza, bogova plodnosti i zaštite, kako bi im se zahvalili za dobru žetvu. 

U vezi sa ovim, neki drugi istraživači veruju da je svrha lokacije bila da funkcioniše kao drevni kalendar. Tokom dve ravnodnevice, sunčevi zraci su prolazili između dve obeležene stene. Drugi zarezi prisutni na zidovima mogli bi ukazivati na jesenje i prolećne ravnodnevice.

Ili su to zvezde? Izgleda da je i izgled lokacije delimično napravljen na osnovu noćnog neba i možda je korišćen za astronomska posmatranja. Posmatranjem sazvežđa mogli su se vršiti verski proračuni.

Ima mnogo drugih teorija. Rami Arav, arheolog i stručnjak za tu oblast, sugerisao je da je ovo mesto korišćeno kao zoroastrijska „Dakhma“ ili Kula tišine. Zoroastrijski mrtvi su položeni u centar mesta kako bi se pticama omogućilo da uklone meso sa kostiju.

Neki drugi veruju da je ovo mesto korišćeno za sahranu važnih pojedinaca ili vođa, a grobnica prisutna u centralnom dolmenu podržava ovu teoriju. Međutim, grobnica je prazna, a na tom mestu nisu pronađeni posmrtni ostaci ljudi. 

Trenutno imamo toliko teorija o ovom čudnom i izolovanom mestu da se sa sigurnošću može reći samo: jednostavno ne znamo.

Teorija letnjeg solsticija: jak kandidat

Sa toliko mnogo teorija jasno je da ovo mesto ostaje enigma, ali je možda najubedljivija teorija o drevnom kalendaru. Ovu teoriju podržavaju radovi arheoastronoma Entonija Avenija i arheologa Jonatana Mizračija, koji su istraživali ovo mesto kasnih 1990-ih. Sprovodeći istraživanje, primetili su da je ulaz u centar otvoren na izlasku sunca tokom letnjeg solsticija.

Drugi prolazi prisutni u zidovima ukazivali su na jesenju i prolećnu ravnodnevicu. Međutim, tokom iskopavanja zazidanih odaja nisu pronađeni nikakvi ceremonijalni artefakti, što je ukazivalo da su prostorije korišćene ili za stanovanje ili za skladištenje. Da li su u Rujm el-Hiriju stalno živeli posmatrači zvezda?

Prema Mizračiju i Aveni, zidovi lokacije ukazivali su na izlazak zvezda u određenom periodu. Takođe su verovali da bi to takođe moglo da pomogne u predviđanju kišne sezone. 

Lokalitet ostaje popularna atrakcija za ljude čak i danas, sa milionima koji ga posećuju svake godine iz celog sveta. Štaviše, poznato je da se praktičari Novog doba koji zagovaraju povratak prirodi okupljaju na tom mestu tokom ravnodnevice i letnjeg solsticija kako bi videli prve sunčeve zrake koji sijaju između stena.

Ali ne misle tako svi koji posete lokalitet sa velikim poštovanjem. Praistorijsko nalazište sada spada u vojnu oblast i sada se koristi za obuku vojnih snaga Izraela.

Mr. D. Tovarišić