Adamov Kalendar, koji je možda najstarija građevina koju je napravio čovek i koja još uvek postoji, otkriven je 2003. godine potpuno slučajno. Johan Hajne, južnoafrički pilot, leteo je iznad regiona Mpumalanga, brdovite teritorije na istoku zemlje, kada je izgubio kontrolu nad svojim avionom…I, otkrio mesto koje je možda najstarija od svih građevina koje je napravio čovek, a za koje neki naučnici smatraju da je navodno napravila nestala civilizacija.

Primoran da neplanirano sleti, Hajneov avion se srušio na padinu planine. Hajne je nekim čudom ostao nepovređen i izašao je iz aviona i video tri monolitna dolomitna kamena ispred sebe. Ovo ogromno kamenje, svako teško oko 5 metričkih tona, virilo je iz zemlje. A pored njih je bio džinovski krug napravljen od kamena.

Lokacija se nalazi na izuzetno udaljenom mestu, sa pristupom ograničenim na nekoliko grubih puteva ispunjenih prašinom. Da se pilot nije srušio i došao do otkrića, verovatno bi ono ostalo skriveno do danas.

Ali ono što je Hajne otkrio bilo je zaista neverovatno. Činilo se da je megalitsko nalazište zaista drevni kameni kalendar, a u znak priznanja ovog ekstremnog doba dobio je naziv „Adamov kalendar“.

Afrički kamen Henge

Ono što je pilot pronašao izgleda da je najstarija veštačka struktura ikada otkrivena. Neke teorije o ovom lokalitetu datiraju njegovu izgradnju pre 300.000 godina, mnogo pre bilo kojih drugih dokaza o ljudskoj civilizaciji.  

Ako je spomenik zaista ovoliko star, on bi ponovo ispisao ljudsku istoriju i gotovo sigurno zahtevao uključivanje sofisticirane kulture koja bi pomogla u njegovoj izgradnji. Uzimajući ovo kao polaznu tačku, neki su teoretizirali da su drevni vanzemaljci bili uključeni u njegovu izgradnju.

Lokalitet se sastoji od spoljašnjeg kamenog kruga prečnika oko 30 metara. Unutar kruga je nekoliko monolita, raspoređenih u složenom uzorku. Čini se da je opšti izgled lokaliteta napravljen u astronomskim poređanjima, čime je lokacija postala kalendar.

Postoje i druge strukture i kameni krugovi koji okružuju lokaciju koji su izgrađeni sa komplementarnim poravnanjima, povezani nizom kanala. Istraživači veruju da su ovi kanali grubi putevi za pristup Adamovom kalendaru. Ovi kanali se ne povezuju samo sa Adamovim kalendarom već i sa mnogim drugim ruševinama i drevnim poljoprivrednim terasama u okolini.

Dva uspravna kamena leže u centru kruga sa rezbarijama na njima. Čini se da je ovo kamenje, kao i veći deo građevinskog materijala, transportovano iz daljine. Originalni oblik ovog kalendarskog mesta još uvek se može uočiti na slikama iz vazduha, iako nije odmah očigledan na nivou zemlje.

Upotreba ovih materijala i očigledan zahtev da se lokacija posmatra sa tačke gledišta iz vazduha, opet sugerišu da ljudi nisu bili uključeni u njegovu izgradnju. Ali ako je postojala neka umešanost vanzemaljaca, mnogo pre civilizacije, zašto je onda mesto izgrađeno ovde?

Jedna potencijalno značajna ideja je da je područje oko Adamovog kalendara prilično bogato zlatnim resursima. Rudarska okna su puna u okolini, a čak i danas, najbogatiji rudnik zlata na svetu nalazi se u Mpumalangi, odnosno rudnik zlata Sheba. Možda su to bili dragoceni resursi za one koji su pravili kalendar.

Čak i danas, ovaj kalendar funkcioniše savršeno, jer omogućava ljudima da prate doba dana i godine prateći senku zalazećeg sunca. Sunčevu senku baca viši monolit preko sredine ravnog kamena pored njega.

Ignorancija i sumnja

U arheološkoj zajednici nije bilo početnog interesovanja za ovo slučajno otkriće Johana Hajnea. Prošlo je još šest godina od otkrića do početka arheoloških istraživanja na licu mesta, 2009. godine.

Do tada je Hajne izvršio sopstveni pregled lokaliteta. Njegovo rano istraživanje otkrilo je da konfiguracija kamenja ima četiri kardinalna pravca, što ukazuje na solsticij i ravnodnevicu na sličan način kao Stoun Hendž.

Geološke studije, procesi erozije preko kamena i rast lišajeva oko stena bili su od pomoći naučnicima za izračunavanje procenjene starosti ovog lokaliteta. Prve procene lokacije iz nekih izvora procenjuju da bi ovaj kalendar mogao biti star 75.000, 200.000 ili čak 300.000 godina.

Istraživanje je takođe otkrilo zvučne frekvencije koje stenske formacije primaju od Zemlje ispod sebe. Kako su tehnologije napredovale, naučnici su uspešno radili na otkrivanju zvučnih frekvencija i merili ih sa svim akustičnim svojstvima.

Ove frekvencije su praćene do zemlje ispod područja okruženog kamenim krugovima. Ovo je dovelo do zapanjujuće teorije da ovo kamenje takođe provodi električnu energiju, iako na način koji mi ne razumemo.

Zvučne frekvencije iz zemlje unutar tog kamenja formiraju rezonantni oblik cveća, koji predstavlja oblik svete geometrije unutar pejzaža. Pisac Majkl Telinger veruje da je ovo mesto najstarija od svih građevina koje je napravio čovek, koje je navodno napravila nestala civilizacija.

Ali, kao i kod svih otkrića koja dovode u pitanje status kvo, postoje alternativna gledišta koja odbacuju ove teorije. Neki mejnstrim arheolozi veruju da lokacija nije stara više od 400 godina i da je kameni krug ograđeni prostor za stoku.

Iako se to može činiti uverljivim objašnjenjem, veličina lokacije i složenost izgradnje ne bi se očekivali u poljoprivrednom okruženju. Veliki deo autohtone istorije Afrike je takođe nezabeležen, što doprinosi konfuziji u pogledu kalendara.

Čuvanje otvorenog uma

Ima još mnogo toga što ljudi treba da shvate o Adamovom kalendaru. I, imajući taj aspekt na umu, istoričari, istraživači i naučnici ne prestaju da pokušavaju da izvuku najdublje tajne skrivene na ovom mestu.

Ako je u pitanju ograda za stoku, čemu onda složenost u izgradnji? Ako je drevni kalendar, ko ga je onda napravio, samo 15.000 godina nakon što se zna da je postojao Homo sapiens?

Sprovode se velika istraživanja kako bi se utvrdila civilizacija koja ga je izgradila. Nakon tog otkrića, istraživači mogu nastaviti da uče kako je ta civilizacija živela i preživela širom regiona, daleko u prošlosti.

Mr. D. Tovarišić