Palata Potala je izvanredno arhitektonsko čudo i važno versko i kulturno mesto koje se nalazi u Lasi, glavnom gradu Tibeta. Palata se nalazi na brdu sa pogledom na grad, a njena upečatljiva bela i crvena fasada, zamršene rezbarije i zlatni krovovi svedoče o veštini i kreativnosti majstora koji su je izgradili. Palata Potala ima bogatu istoriju, a za nju su povezane mnoge legende i priče. Danas je UNESCO – ova svetska baština i popularna turistička destinacija, koja privlači posetioce iz celog sveta koji dolaze da se dive njenoj lepoti i saznaju o njenom kulturnom značaju.

Šta je palata Potala?

Palata Potala, koja se nalazi u Lasi, Tibet, vrsta je utvrđenog tibetanskog manastira poznatog kao dzong tvrđava. Izgradnja je počela 1645. godine i služila je kao zimska palata za Dalaj Lame od 1649. do 1959. godine kada je postala muzej.

Palata je dobila ime po planini Potalaki koja je u budističkoj mitologiji bila dom bodisatve Avalokitesvare, važnog božanstva u tibetanskom budizmu. Izgradnja kompleksa je počela nakon što je Peti Dalaj Lama od svog duhovnog savetnika saznao da bi to mesto bilo idealno sedište vlade.

Sama zgrada je neverovatno impresivna i zaista masivna. Meri 400 metara od istoka prema zapadu i 350 metara od severa prema jugu. Ima nagnute kamene zidove prosečne debljine oko 3 metra sa temeljima ojačanim bakrom za zaštitu od zemljotresa.

Na 13 spratova zgrade nalazi se preko 1.000 soba, 10.000 svetilišta i najmanje 200.000 statua. Kažu da hodnici i prolazi vijugaju duboko u planinu, a u njenim dubinama kriju se mnoge tajne.

Trezor dragulja

Palata Potala je riznica istorijskih i verskih artefakata. Njegovi unutrašnji zidovi sadrže preko 2.500 kvadratnih metara murala. Ovi murali prikazuju istorijske ličnosti, istorijske priče, budističke spise, mitove, narodne običaje i skoro svaki aspekt tibetanske kulture. Možda najpoznatiji mural u palati je scena venčanja princeze Venčeng i tibetanskog vladara Songstena Gampoa.

Ostala umetnička dela uključuju Thangkas, vrstu tibetanskog svitka. Ovi zapanjujući komadi, koji su naslikani na svili, tkanini ili papiru, obično prikazuju inkarnacije Bude, bodisatve i tibetanske budističke majstore, kao i verske običaje. Palata je dom za više od 10.000 ovakvih remek-dela.

U palati se takođe nalazi veliki broj skulptura i statua, od kojih mnoge potiču iz 7. veka. To uključuje rezbarije od kamena, drveta i gline. Najimpresivnija od ovih statua je verovatno statua Bude od livenog gvožđa, od kojih najveća može biti visoka preko 10 metara, dok su najmanja neverovatno složena i visoka samo nekoliko centimetara.

Pored ovih umetničkih dela nalazi se osam neverovatnih Stupa (budističkih svetilišta), od kojih se u svakoj nalazi telo Dalaj Lame. Ove stupe se razlikuju po veličini, ali su sve velike po obimu. Građene od drveta, ukrašene su zlatom i skupocenim draguljima. Najekstravagantnija od njih 8 je peta Dalaj Lamina stupa koja je visoka 15 metara i obložena zlatom. Bogato je ukrašena sa preko 15.000 dragulja uključujući dijamante, rubine i smaragde.

Međutim, možda najdragoceniji predmeti koji se čuvaju u palati Potala su 40.000 tomova antičkih tekstova. Ovi tekstovi, koji su napisani na mandarinskom, tibetanskom, mandžurskom, mongolskom i sanskritu, pretežno su fokusirani na budističke verske spise.

Najređi i najdragoceniji od njih je tibetanski Kagjur iz Tripitake. Ovo je pisano perom napravljenim od zlata, srebra, korala, gvožđa, zelenog dijamanta, crvenog bakra, bele školjke i bisernog praha.

Palata u crveno-belom

Ali nije samo sadržaj prostorija sa blagom ono što zadivljuje, a u stvari, ni palata Potala nije samo jedna građevina. Unutar njenih spoljnih zidova nalaze se Crveni i Beli dvori, kao i dvorske bašte, poznate kao selo Šol. Dve pojedinačne palate imale su različite funkcije. Beli dvor je bio zimska rezidencija deset uzastopnih Dalaj Lama i njihovih dvorova.

U njoj su se takođe nalazile bivše kancelarije tibetanske vlade i imale su vladine skupštinske sale i druge službene kancelarije. Završio ju je 1649. godine peti Dalaj Lama.

Crvena palata se nalazi u centru kompleksa palate Potala. Bio je to kasniji dodatak i sagradio ga je 1690. godine Šesti Dalaj Lama. Palata je okružena zlatnim krovovima od pozlaćene bronze. Ovo su krovovi ranije pomenutih svetih stupa Dalaj Lama.

Crvena palata je uglavnom bila kuća molitve za Dalaj Lame. Bio je posvećen proučavanju budizma i unapređenju budističke religije.

Nije iznenađujuće da palata Potala ima dosta mitova i legendi. Prema legendi, Palata Potala je sagrađena na mestu svete pećine u kojoj je nekada meditirao bodisatva Avalokitešvara, dajući zemlji i palati na njoj posebne moći.

Takođe se kaže da palata ima mnogo tajnih tunela i odaja koji je povezuju sa drugim važnim građevinama u regionu, kao što je letnja palata Norbulingka. Kaže se da su ove tunele prvobitno koristili različite Dalaj Lame i njihova pratnja da pobegnu u trenucima opasnosti. Danas mnogi veruju da se koriste da sakriju neizreciva bogatstva .

Jedno od ovih skrivenih blaga je navodno „Stub koji održava život“, veliki drveni stub za koji se kaže da sadrži suštinu Bude. Neki veruju da je ovaj stub štitio palatu od zemljotresa tokom vekova.

Uz sav misticizam povezan sa palatom Potala, ne treba da čudi što ona takođe ima svoj priličan deo priča o duhovima. Kažu da palatu proganja duh bivšeg monaha koji je ubijen tokom pobune protiv dinastije Ćing tokom 18. veka. Mnogi ljudi su tvrdili da su videli njegovog duha kako noću luta hodnicima palate.

Ako ovo nije dovoljno jezivo, takođe se kaže da je Crvena palata ukleta. Neki veruju da je ovaj deo palate opsednut duhovima prošlih Dalaj Lama, a posetioci tvrde da su čuli jezivo pevanje i da su noću videli treperava svetla koja dolaze iz Crvene palate.

Nažalost, nisu sve priče o palati Potala tako fantastične prirode i lokalitet je često viđao mračniju stranu istorije. Rečeno je da je Peti Dalaj Lama počeo da gradi palatu 1645. godine, koristeći prinudni rad uz pomoć mongolskih i kineskih zanatlija. Navodno su radnici bili toliko naporni da su, kada je palata konačno završena, morali da se nose niz planinu na nosilima.

Tokom Kulturne revolucije u Kini, mnoga blaga i artefakti palate su uništena ili opljačkana, a Dalaj Lama je bio primoran da pobegne u izgnanstvo u Indiju. Danas je palata delimično vraćena u svoj nekadašnji sjaj i služi kao simbol tibetanske kulture i otpora kineskoj vladavini.

Zaključak

Palata Potala nije samo veličanstveno arhitektonsko čudo već i simbol bogatog kulturnog i duhovnog nasleđa Tibeta. To je mesto gde se prepliću legende i istorija, sa pričama o duhovima, skrivenim blagom, tajnim tunelima i političkim prevratima.

Uprkos izazovima sa kojima se suočavala tokom vekova, palata ostaje svedočanstvo otpornosti i izdržljivosti tibetanskog naroda, koji je i dalje poštuje kao sveto mesto i kulturnu ikonu. Složena istorija i kulturni značaj Palate Potala čine je fascinantnom destinacijom za turiste i naučnike, i nesumnjivo će nastaviti da pleni i inspiriše i generacije koje dolaze.

Mr. D. Tovarišić