Ostrvo Malden je poslednje mesto gde biste očekivali da ćete pronaći dokaze o izgubljenoj civilizaciji, udaljeno 2.400 km južno od Havaja i više od 6.400 km od najbliže velike kopnene mase, Južne Amerike. Pa ipak, ovde se nalaze ruševine. U nekom trenutku svoje istorije, ostrvo Malden je bilo naseljeno nepoznatim ljudima, koji su gradili kamene građevine i koji su misteriozno nestali davno. Zašto su se naselili na ostrvu Malden, tako daleko od bilo koga drugog? Ko su bili ti ljudi i gde su otišli?

Ostrvo Malden je nizak, suv i nenaseljen atol u srcu Tihog okeana. 2.400 km južno od Havaja i više od 6.400 km udaljen od najbliže velike kopnene mase, Južne Amerike, jedan je od 32 atola koji čine Republiku Kiribati.

Samo ostrvo je malo, utočište za morske ptice na njihovim dugim putovanjima preko okeana. Vetrovito, napušteno i pusto, ostrvo je jedno od najizolovanijih mesta na planeti. To je poslednje mesto gde biste očekivali da ćete pronaći dokaze o izgubljenoj civilizaciji.

Pa ipak, usred kliktanja morskih ptica i gustog rastinja, ovde se nalaze ruševine. U nekom trenutku svoje istorije, ostrvo Malden je bio naseljen nepoznatim ljudima, koji su gradili kamene građevine i koji su misteriozno nestali davno.

Zašto su se naselili na ostrvu Malden, tako daleko od bilo koga drugog? Ko su bili ti ljudi i gde su otišli?

Malo ostrvo u ogromnom okeanu

Ostrvo Malden, koje se u 19. veku nazivalo i Ostrvo nezavisnosti, zapravo ima iznenađujuće mnogo istorije za tako malo mesto. Osim zagonetnih kamenih građevina, ostrvo je nekada korišćeno kao mesto testiranja nuklearnog oružja koje su Britanci sproveli oko 1950-ih u okviru Operacije Grapple.

Danas su ostrvo Malden i okolne vode zaštićene, utočište za uzgoj galebova i drugih morskih ptica. Samo strukture koje su ostale otkrivaju da je ostrvo bilo nešto drugo do još jedan napušteni atol. Ali upravo te strukture intrigiraju, njihovo prisustvo, njihova svrha i njihovi nepoznati kreatori.

Oko 40 kamenih „hramova“ prošarano je ostrvom. Ovi kameni hramovi liče na strukture pronađene na Nan Madolu u Pohnpeiju, u Mikroneziji, udaljenoj oko 5.500 km. Međutim, zašto bi neki od tih ljudi otišli da pređu ogromno vodeno prostranstvo i izabrali ostrvo Malden da se nasele, zauvek će biti misterija.

Istoričari takođe brzo primećuju da su strukture mogle doći odnekud, na primer identifikujući izrazitu polinezijsku sličnost sa nekim strukturama, što sugeriše polinezijski uticaj. Drugi primećuju melanezijski uticaj, dok treći primećuju da postoje jasne razlike između Maldena i svih ovih kultura.

Ali otkud su doseljenici dolazili? Mnogi istoričari veruju da bi ostrvo moglo biti mesto gde su polinezijska verska verovanja evoluirala u noviju verziju, tako da možemo videti mešovite uticaje oko struktura. 

Ove kamene konstrukcije prisutne su na grebenima plaža, uglavnom na južnoj i severnoj strani ostrva. Do sada je identifikovan ukupno 21 lokalitet, a pored hramova nalaze se kuće i grobovi koji upućuju na stalnu okupaciju. Uzimajući u obzir nedostatak visoke vegetacije na ostrvu, može biti da je kamen korišćen jednostavno jer je to bila jedina opcija, te da su ove građevine slučajno preživele.

I, istina, ne bi bilo potrebno mnogo doseljenika da sagrade sve strukture koje se nalaze na atolu. Trenutne procene sugerišu da je samo 100 ljudi moglo preći okean da bi izgradili ove hramove, iako se smatra verovatnijim da je na ostrvu bilo duplo više od toga na svom vrhuncu.

Izgubljeni ljudi sa ostrva Malden su možda koristili ove ceremonijalne ruševine u verske i sabirne svrhe, kao što su sastanci. S druge strane, na ostrvu Malden ima i mnogo popločanih puteva koji vode do mora. Ovi putevi su danas oštećeni i izgledaju kao da ne vode nikuda.

Ovo kamenje je polupolirano i izgleda drugačije od ostalih stena. Kako su ljudi oblikovali ove stene takođe nije jasno, jer na ostrvu Malden nema značajnih alata za poliranje kamena. Na ostrvu postoje samo ostaci sečiva školjki. Čini se da ne znamo ni kako su konstrukcije izgrađene. 

Takvo kamenje je pronađeno u drugim sličnim strukturama pronađenim na drugim pacifičkim ostrvima, a možda se odgovori mogu naći u polinezijskim legendama. Ljudi veruju da su ostrva u Tihom okeanu poslednji tragovi ranijeg kontinenta po imenu Mu ili Lemurija, koji je potonuo pre mnogo vekova. Oni takođe veruju da su njihovi ljudi prešli veliki okean, dovedeni na ostrva od strane bogova, kojima su se zatim zahvalili.

Da li su ovi hramovi mesta obožavanja ovih bogova, koje je narod izgradio u znak zahvalnosti mnogo nedelja na moru? Zar nisu izabrali ostrvo Malden kao slučajnost?

Ponovno otkriće ostrva Malden 

Maldena je ponovo otkrio 13. jula 1825. kapetan H.M.S. Blonde, sedmi lord Bajron, koji je vodio misiju od Honolulua na Havajima do Londona. Imenovan po glavnom navigatoru poručniku Čarlsu Robertu Maldenu, koji se prvi iskrcao na ostrvo i istražio ga, ruševine su bile vidljive i zabeležene od samog početka.

U nedostatku ikakvih dokaza o stanovništvu, došlo je do navale fantastičnih teorija o tome ko ih je izgradio. Neki su verovali da ih je napravio nautički izdanak Inka, bez sumnje prepoznajući u kamenim strukturama eho majstora zidara Anda. Drugi veruju da su hramove izgradili kineski istraživači, ili čak brodolomnici zahvalni što su preživeli.

Međutim, kada je 1924. godine ostrvo prvi put proučio arheolog iz Honolulua, postao je jasan zaključak da je ostrvo ranije bilo naseljeno Polinežanima. Činilo se da ti ljudi nisu samo prolazili, već su tu živeli generacijama, pre nego što su nestali.

Ima još mnogo toga da se nauči o ostrvu, a sadašnja saznanja jedva da zagrebu površinu onoga što je tamo izgrađeno. Možda ćemo u budućnosti saznati više o enigmi zgrada, a možda i odgovoriti na pitanje ko je ovde živeo, davno.

Mr. D. Tovarišić